petak, 19.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
RAZGOVOR NEDELjE: ZORANA MIHAJLOVIĆ, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Volela bih da žena bude na čelu Beograda

Autor: Dejan Aleksićsubota, 16.12.2017. u 22:00
Зорана Михајловић (Фото Анђелко Васиљевић)

Železnička infrastruktura koja se u Savski amfiteatra uselila osamdesetih godina 19. veka ovaj deo Beograda napustiće najkasnije početkom 2019. Prevoz opasnih materija oko Kalemegdana će već polovinom 2018. postati prošlost, a uporedo s tim počeće izgradnja stanične zgrade na „Prokopu” i modernizacija Tehničko-putničke stanice u Zemunu (TPS), što su preduslovi da sve šine budu uklonjene s desne savske obale.

Da ova dinamika nije ambiciozna uverena je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali pod uslovom da svi koji učestvuju u tom poslu poštuju dogovor i urade što je u njihovoj nadležnosti.

– U ovako velikim projektima uvek treba ostaviti prostor za nekoliko meseci odstupanja jer su moguće nepredviđene okolnosti na terenu. Uostalom, nekoliko meseci je neznatno čekanje u odnosu na četiri decenije koliko se čeka uređenje modernog Beogradskog železničkog čvora. Bez toga ne možemo da pričamo o modernizaciji železnice u Srbiji – ističe Mihajlovićeva.

Stanica „Beograd centar” poznatija kao „Prokop” postala je glavna za domaće vozove, ali nedostaje joj stanična zgrada. Kada će je dobiti?

Sledeće godine, najkasnije u aprilu, počinje izgradnja i za taj posao treba godinu dana. CIP je uradio projekat za staničnu zgradu. U isto vreme pregovaramo s kuvajtskim fondom koji je finansirao prvu fazu „Prokopa”. Uskoro očekujemo da potpišemo ugovore za drugu fazu. Reč je o oko 35 miliona evra. Ali ima nekih drugih stvari koje još treba da se urade.

Da, peronski deo nije kompletiran.

To ćemo raditi sredstvima iz kuvajtskog fonda. Početak radova planiran je za drugu polovinu 2018, a završetak krajem 2019. Nije ranije počelo jer smo pregovarali, a to nije jednostavno iako imamo stabilan budžet. Znali smo da će se nastavak radova finansirati iz kuvajtskog fonda, ali ipak ne možemo da potpišemo sve što nam se ponudi.

Za TPS Zemun s EBRD-om je potpisan ugovor o zajmu. Kada radovi počinju?

„Infrastruktura železnice Srbije” s EBRD-om, s kojim smo šest meseci utvrđivali uslove, trebalo bi da raspiše tender do kraja ove godine, eventualno početkom januara. Spremna je kompletna dokumentacija i čim bude izabran izvođač kreću radovi. Modernizacija ove stanice bi morala da bude gotova do kraja 2018.

Ukidanje pruge oko Kalemegdana preko koje se prevoze opasne materije najavljeno je za 2018. Kao privremeno rešenje spominjala se varijanta preko Pančeva i Vojvodine?

Tražili smo od „Infrastrukture” da nam ponudi rešenja i oni su rekli da će do kraja ove godine dati dve varijante. Ali pruga oko Kalemegdana mora da bude ukinuta do maja 2018.

Zbog prevoza tih materija je važna i železnička obilaznica s mostom preko Dunava kod Vinče? Da li se odustalo od tog skupog projekta?

Odložen je zbog finansija. Ne možemo sve odjednom. Ono što mora hitno, kao što je „Prokop”, i ide hitno.

Obnavlja se pruga od „Beograd centra” do Stare Pazove u okviru modernizacije pruge od Beograda do Budimpešte, koju radimo s Kinom i Mađarskom. Šta za nas znači to što je projekat pod lupom EU?

Već godinama, gde god da se pojave kineske investicije, EU ima pitanja o njima. Ali mi nemamo nikakav problem s tim, pogotovu ne kao kandidat za članstvo. Nismo imali nikakve zabrane, naročito kada govorimo o infrastrukturnim projektima i investicijama koje dolaze iz Kine. Odavno smo se obavezali, čak i da nas EU ne pita, da sve što se radi u infrastrukturi mora da bude u skladu s evropskim standardima, jer će ova pruga biti deo evropske mreže. Izabrano je i notifikaciono telo. Taj posao dobila je kompanija iz Londona koja će biti zadužena da proverava sve od početka do kraja tog ugovora – od opreme koja se ugrađuje do načina na koji se radi.

Uporedo se radi na najtežoj deonici ove pruge – od Stare Pazove do Novog Sada sa tunelom kod Čortanovaca. Zašto je obnova otvorene pruge više puta odlagana?

Mi smo u odnosu na Mađarsku želeli da modernizaciju ove pruge počnemo ranije. Ispostavilo se da smo mnogo ranije potpisali ruski kredit iz kog se finansiraju radovi. Nije bilo jednostavno pregovarati, jer je jedno kredit, a drugo su pregovori o tome koliki će biti udeo naših kompanija, koje će biti cene. Taj projekat se i prepravljao jer je prvobitna projektovana brzina bila 160 kilometara na sat, a kada smo krenuli da radimo prugu Beograd – Budimpešta na 200 kilometara na sat moralo je da se menja. Čeka nas deonica od Novog Sada do granice sa Mađarskom za koju još nismo potpisali komercijalni ugovor.

U čemu je problem?

Opet pregovori. Reč je o skupom ugovoru, a deonica nije mala. Nismo želeli da na brzinu potpišemo komercijalni ugovor.

Znači cene su bile previsoke?

Da. Procenjeno je da bi ti radovi vredeli 950 miliona evra, a kineska strana je govorila o višem iznosu. Nismo mogli da dozvolimo da se nešto potpiše, a da znamo da je moguća niža cena. Planiramo da na proleće imamo i komercijalni i ugovor o finansiranju. Radove na toj deonici ne možemo da očekujemo pre kasnog leta.

Ali, ta deonica je svakako jednostavnija od one od Stare Pazove do Novog Sada?

Mnogo jednostavnija. Druga je najteža i na njoj Rusi bi trebalo da počnu da rade najkasnije u januaru. Ovom dinamikom možemo da imamo kompletno modernizovanu prugu do granice najkasnije za tri godine.

I, kada će konačno vozovi iz Beograda do Novog Sada moći da stižu za četrdesetak minuta?

Reč je o veoma teškoj deonici za izvođenje, što su potvrdili stručnjaci i sigurno su potrebne dve godine.

Na proleće se očekuje i kraj radova na pruzi Rakovica – Resnik kada će biti uspostavljena linija BG voza do Resnika. Ali, on ne može da zameni metro. Koje prepone treba još preskočiti do prve metro linije?

Od dinamike Beograda najviše zavisi. Investitor, priprema dokumentacije, pregovori – tu je pre svega Beograd vodilja, a mi smo podrška. Ali, ne bih da prognoziram kada bi mogli da počnu radovi. Da sačekamo da se završi dokumentacija.

Novoustanovljena prva linija metroa izazvala je kritike da se umesto građanima prilagođava „Beogradu na vodi”. Zamerke su i da se zbog tog projekta navrat, nanos seli železnica iz Savskog amfiteatra?

Nije navrat, nanos. Na tome radimo tri godine, ali se o tome ne govori mnogo. I linije se ne određuju napamet nego na osnovu analize kretanja putnika, protoka, destinacija koje su primarne.

Kao i moderan železnički čvor i obilaznica oko Beograda je na dugom štapu. Prošle godine potpisan je komercijalni ugovor za deonicu od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka. Kad će radovi?

Izdati su lokacijski uslovi i građevinska dozvola, a teren se  priprema. Tu deonicu radi konzorcijum koji čini azerbejdžanski „Azvirt” i kineski „Sinehidro”. „Azvirt” je već na terenu, čekamo da Eksim banka njihom bordu potvrdi kredit da bismo videli i kinesku kompaniju na terenu. Kraj radova trebalo bi da bude do 2020.

Kakva je sudbina deonice od Bubanj potoka do Pančeva, koja se sve ređe pominje?

Od letos vodimo razgovore s Kinezima oko komercijalnog ugovora. Sledeće godine očekujemo ugovor o finansiranju, a na jesen 2018. i da počnu radovi koji su mogući zimi. Ali, hoćemo pre toga sa Eksim bankom da završimo priču o finansiranju za deonicu koju smo malo pre pominjali. Mora da se rade fazno, jer je u ovakvim projektima reč o milionima i milijardama evra.

Na teritoriji Beograda grade se i deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca i od Obrenovca do Uba. Za prvu je rok 2019, a od Obrenovca do Ljiga je već trebalo da prođu automobili.

Deonica od Surčina do Obrenovca se radi tačno u dan! Nadam se da će tako i ostati. Za deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga koje kasne, a koje radi kineski „Šandong”, kašnjenja nemaju opravdanja. Bilo je problema s nasipima koji su posle ocene nadzora morali ponovo da se rade. Drugi problem je bilo angažovanje podizvođača koji su onda angažovali druge podizvođače i tako smo dobili stotinak kompanija za koje ne znamo šta rade. Videćemo kako ćemo u budućnosti to rešavati.

Kada se može očekivati završetak radova?

Trebalo bi sve da bude gotovo do proleća jer je već na obe deonice završeno oko 80 odsto posla i pored problema koji smo imali sa tunelom na deonici od Lajkovca do Ljiga zbog loše konfiguracije. Ali, i to je rešeno.

Ali zbog iznenadnih problema s deonicom od Uba do Lajkovca i od Obrenovca do Preljine neće moći da se ide auto-putem već od proleća.

Ta deonica je primer kako ne treba raditi. Em što počinje i završava se u njivama pojavila su se i oštećenja. Na četiri kilometra inspekcija je uradila nalaze. Tada je i utvrđeno da je stavljana glina i taj put propada. To je sramota! Tražili smo da se urade nalazi i za ostalih 8,5 kilometara jer ako su tu stavili glinu ko kaže da nisu i na ostatku? Procene su da za samo ta četiri kilometra iz budžeta treba izdvojiti 1.200.000.000 dinara. Ako je i ostatak urađen loše, ko zna koliko će još koštati.

Do kada bi mogla da traje popravka?

U proleće ide javni poziv. U najboljem slučaju izvođača ćemo imati u maju ili junu, a kraj radova u poznu jesen.

Koliko će poreski obveznici trpeti zbog toga?

Trpećemo svi. Taj novac smo mogli da iskoristimo za nešto drugo. Bićemo u gubitku i zbog nemogućnosti da naplaćujemo putarinu na novim deonicama.

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, raspikućom je nazvao aktuelnu vladu zato što se i iz državnog budžeta izdvaja novac za beogradsku gondolu, a za zlatiborsku je problem i građevinska dozvola.

Te gondole nisu uporedive! Beogradska je veliki infrastrukturni projekat koji treba da nam omogući pre svega rast turizma. Pokazalo se u prethodne dve godine da raste broj turista u Beogradu za 30,35 odsto. Zašto onda ne pokrenuti ovakav projekat? O njoj su počele da pričaju i vlade pre nas, DS je smatrao da je to jedan od prioriteta. A, gondola na Zlatiboru je počela da se radi s kraja. Stamatović je prvo nabavio opremu koja mu stoji napolju, a nije obezbedio ništa od dokumentacije. Kada je to učinio dobio je dozvolu. Njegovo postupanje je primer napada politike na struku.

Približavaju se beogradski izbori, ali SNS i dalje ne izlazi s kandidatom. Ako bi vas predsednik zamolio da to budete baš vi, pod kojim uslovima biste pristali?

Nema tu nikakvog uslovljavanja, ali mislim da imam još dosta da uradim ovde u Vladi, a i volim ovaj deo posla. Nisam sigurna da bih tako dobra bila u gradu. Ali, svakako volela bih da na čelu Beograda bude neka žena.

Ali funkcija gradonačelnika Beograda jedna je od najvažnijih u zemlji.

Bavim se infrastrukturom i čini mi se da sam tu najbolja i da ima još toga da se uradi. Što se tiče imena kandidata, pa mi još ne znamo ni ko će da se pojavi iz opozicije. Hoćemo li imati Vuka Jeremića i Sašu Jankovića ili će oni pobeći kao s nekih drugih lokalnih izbora? Što se nas tiče mislim da grad ne može nikad da vodi jedna osoba.

Je li Dragan Đilas koji se vraća u politiku pretnja SNS-ovom kandidatu?

Ne vidim to tako. Nek se prvo izvini građanima jer se dobro sećam problema koje smo imali u beogradskom budžetu kada je SNS došao da vodi Beograd. Ko ostavi kasu u minusu sutra ne može da bude neko u koga imate poverenja da ponovo vodi grad. Ali vidim i da je Đilasov ulazak u trku mnogo više napravio problem opoziciji koja ne zna kako da se nosi s tim.


Komentari27
63f53
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
А ја бих волео да то буде неко нормалан. Свеједно ми је да ли ће бити жена или мушкарац.
dr Slobodan Devic
E pa brate, mnogo hoces :)
Preporučujem 7
dr Slobodan Devic
I ja - ali samo ako je moja zena :)
Драган Пик-лoн
У сваком случају било би добро да на челу Београда буде мушка жена.Од ових женских мушкараца немамо ништа.Они су само у стању да ноћу стартују булдожер,док им је лице сакривено иза хиџаба и турбо балканских бурки!Надам се да је госпођа Михајловић независна политичарка и не припада овим лавиринтима у Пашалуку на води!?!?
Milos
@Bosa Ne mogu fa se otmem utisku da namerno forsirate neku pricu pa smislite neku originalniju foru.Ta sa zaposljavanjem inzenjera "u zapadnim zemljama" je bas losa i otrcano zvuci.
Bosa S
Informisite se o npr Kanadi.
Preporučujem 0
Aleksandar
Zar to nije diskriminacija polova, Zorana?
MilosNS
Razumem ja Bosu i to da bi na neko mesto zaista mogla doći sposobna osoba, pa bila to i žena. Ali, naravno, postoje i zanimanja koja prosto nisu za sve ljude, stoga neka za muškarce, a neka za žene. Ovde, konkretno, BG je već imao gradonačelnicu, kao i moj Novi Sad, i kao i druga mesta po Srbiji. I čemu je to doprinelo? E zato ovako reagujemo na ministarkinu izjavu koja donosi više štete nego koristi. Što onda ne bi mogla biti gradonačelnica neka rijaliti zvezda juče izašla sa Farme, pošto je žena?
Preporučujem 2
Коста
@Bosa -- два кандидата никада немају апослутна исте квалификације, а давати преднот једном кандиадату на основу пола је полна дискриминација. Посао треба да добије лице које је нјабоље квалификовано, или којме је народ дао поверење, без обзира да ли се ради о жени или мушкарцу. Такође, не видим да се многе жене баш труде да конуришу са мушкарцима за послове као што је скупљање градског ђубришта, нити се залажу да се мушкарцима отворе места у библиотеци или школству, итд, како би се постигла већа полна рванорпавност у друштву, већ их само интересује грабеж за моћ.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja