četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.12.2017. u 22:00 Jelena Cerovina
OD NEDELjE DO NEDELjE

Saveznici i kritičari

Spisak svetskih prestonica koje Aleksandar Vučić obilazi – Pariz, Havana i Moskva – svedoči o tome da Beograd nastoji da maksimalno proširi svoju spoljnopolitičku agendu

Posle prošlonedeljnog regionalnog nesporazuma, odnosno neuspešnog pokušaja da se sa Sarajevom konačno dogovori o razgraničenju, Beograd je ove nedelje krenuo u novu spoljnopolitičku ofanzivu. Najpre je Aleksandar Vučić bio u Parizu, na samitu posvećenom klimatskim promenama, kao jedini šef države u regionu kome je francuski predsednik Emanuel Makron uputio poziv. Odmah zatim, predsednik se zaputio na Kubu, gde mu je domaćin bio lider ove zemlje Raul Kastro. Planetarna mini-turneja biće nastavljena koliko sutra: predsednik Srbije odlazi u Moskvu, gde ga očekuje susret s Vladimirom Putinom i drugim najvišim ruskim zvaničnicima.

Poziv iz Kremlja dolazi posle učestalih poruka sa Zapada da Beograd ne može da sedi na dve stolice. Takvu vrstu pritiska da se opredeli između EU i Moskve, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uporedio je s dešavanjima u Ukrajini pred „Majdan”. Već sam spisak svetskih prestonica koje Vučić obilazi – Pariz, Havana i Moskva – svedoči o tome da Beograd nastoji da maksimalno proširi svoju spoljnopolitičku agendu.

Kuba zauzima posebno mesto, kao jedan od tradicionalnih prijatelja Srbije u Latinskoj Americi. Havana je za Beograd od velikog značaja zbog uticaja koji ta zemlja, koja se protivi kosovskoj nezavisnosti, ima na ostale latinoameričke zemlje. Vučić je tokom boravka u ovoj zemlji više puta naglašavao značaj takvog odnosa Kube prema Kosovu. Da će Kuba ostati dosledna ovom stavu potvrdio je i predsednik Kastro. „Kuba je uvek prema Srbiji iskazivala izrazito prijateljski stav kada je to bilo najteže, kao što je i Srbija uvek glasala za podršku Kubi i protiv blokade te zemlje. Dve države će nastaviti tako da se ponašaju”, poručio je Vučić iz Havane.

Put u Pariz je za Beograd bio značajan i zbog prisustva srpskog šefa države na tako velikom skupu svetskih lidera, ali još više zbog susreta s francuskim predsednikom Makronom. Poruke koje su se tada mogle čuti, a Makron je Vučića nazvao „moj prijatelj Aleksandar”, svedoče da postoji prostor za poboljšanje diplomatske klime i da je s predsednikom Francuske uspostavljen dobar kontakt – ključan za evropski put Srbije i njen ekonomski oporavak. Opisujući Makrona kao „jednog od dve najvažnije političke figure u Evropi i uticajnog u svetu”, srpski lider je poručio da je „važno da se vežemo za Francusku, kao što je slučaj s Nemačkom, i onda nećemo imati nikakve bojazni u budućnosti”. Kako je posebno naglasio, važno je da „Srbija čvrsto drži svoje saveznike”.

Vučić je takođe ocenio da bi Francuska mogla da ima uticaj u očuvanju mira u regionu. „Stabilnost i mir bi bilo mnogo lakše očuvati ukoliko bismo imali podršku danas snažne, ugledne Francuske koja ima sve veći uticaj u Evropi i svetu”, ocenio je i pozvao Makrona da što pre poseti Srbiju. Domaćin iz Pariza je na to uzvratio – i pre leta sledeće godine!

Francuska i Nemačka su, međutim, uz Veliku Britaniju, Švedsku i Hrvatsku, bile među onim zemljama koje su blokirale otvaranje poglavlja 33 o finansijskim i budžetskim pitanjima, sa čime su povezani delovanje pravne države, nezavisnost pravosuđa i suzbijanje korupcije. Tako je Srbija na međuvladinoj konferenciji u sedištu EU dobila zeleno svetlo za otvaranje dva poglavlja (6 – pravo privrednih društava, i poglavlje 30 – ekonomski odnosi s inostranstvom), umesto očekivanih tri. Sven Mikser, šef diplomatije Estonije, koja predsedava EU, poručio je da Srbiji „nadohvat ruke” stoji otvaranje još tri poglavlja, među kojima i 33.

Srpski zvaničnici, pre svih ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, nisu krili iznenađenje ovakvim raspletom. Ona je priznala da je Vlada u poglavljima 23 i 24 „možda bila preambiciozna u postavljenim ciljevima”, ali i zaključila da „nije greh biti ambiciozan, naprotiv”.

Iz diplomatskih izvora moglo se saznati da pet država nisu zadovoljne napretkom koji je Srbija ostvarila u oblasti vladavine prava, odnosno u ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava. Izveštaj o napretku u poglavljima 23 i 24 prošlog meseca podnela je Evropska komisija. Na odluku je uticao i izveštaj Evropske službe za spoljne poslove, o napretku u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Johanes Han, evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju, poručio je da Srbija i u budućnosti mora da se usredsredi na oblast vladavine prava i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Srbija je te dve stvari radila, „ali još ima izazova”, konstatovao je Han.

Ovi politički uslovi bili su povod da predsednik Srbije, uz zahvalnost za otvaranje i tih poglavlja, kaže da bi, „kada bi Srbija sutra uvela sankcije Rusiji i priznala nezavisno Kosovo, bila šampion u odbrani prava nacionalnih manjina i cvetalo bi efikasno i nezavisno pravosuđe”. Kako je rekao, moraće da pogleda deo koji se tiče nacionalnih manjina, da iz Brisela ukažu na koji model iz regiona i koje članice EU žele da se Srbija ugleda: „A oko pravosuđa sasvim su u pravu, tu nemam nikakvih iluzija i tu ćemo morati mnogo da radimo, da to što smo nasledili, i politički uticaj na pravosuđe i što smo nasledili neefikasno pravosuđe, u potpunosti menjamo.”

Kraj radne sedmice dočekan je s usvojenim budžetom za 2018. godinu. Međutim, ovu vest iz Skupštine Srbije zasenili su protesti opozicije zbog velikog broja amandmana poslanika vladajućeg bloka na predlog budžeta (oko 300), koji su zatim svi listom povučeni. Takav potez vlasti opozicija je nazvala krađom vremena. Kako su rekli, o budžetu praktično nisu uspeli ni da diskutuju, pošto je sve vreme predviđeno za raspravu potrošila vlast.

Komentari0
8cca0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja