petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.12.2017. u 22:00 Borka Golubović-Trebješanin

Glumim da bih živeo

Pozorište je moj prvi posao, iako sebe više smatram graditeljem, rekao je poznati glumac Džeremi Ajrons na panelu njemu posvećenom
Џереми Ајронс (Фото Википедија)

Od našeg specijalnog izveštača

Rim - Šekspirova dela imaju začuđujuće dubine zahvaljujući kojima je besmrtan. Upravo zbog snage Šekspirovih komada i junaka poput Hamleta, Otela, Kralja Lira, postao sam glumac. Kao pisac, on grli nedoslednost koju zapravo svi imamo u sopstvenom životu i svojoj ličnosti. Sa posebnim emocijama ovako je govorio britanski glumac Džeremi Ajrons (1948), jedan od ovogodišnjih dobitnika gran prija– prestižnog evropskog i svetskog priznanja „Premio Europa”, koje zovu pozorišnim Oskarom, a koja upravo obeležava 30 godina postojanja. 

Ceremonija uručenja ovogodišnjih nagrada biće održana danas u rimskom Teatru Argentino. Pored Džeremija Ajronsa gran pri je dobila i francuska glumica Izabel Iper. Oni će večeras podeliti scenski prostor učestvujući u predstavi „Prah prahu” po delu Harolda Pintera, koja je posebno  dizajnirana za ovogodišnju Evropsku pozorišnu nagradu.

O Pinteru sa kojim je bio veoma blizak, Džeremi Ajrons kaže: – Harold  je veliki, bogat kolač sa šlagom sa dubinom punom značenja. To je njegova poetična poezija, jer piše sa pauzama, pomalo pretenciozno...

 Nagrada „Premio Europa” se dodeljuje u dve kategorije: gran pri za životno delo i „Pozorišna realnost”, za umetnike i trupe koje danas stvaraju najvitalniji evropski i svetski teatar, a nekad se dodeljuje, s posebnim povodom, i Specijalno priznanje. U sali Palate Venecija juče pre podne brojni novinari i teatrolozi iz mnogih zemalja sveta okupili su se na panelu posvećenom Džeremiju Ajronsu koji je status jednog od najpoznatijih glumaca, kao i oskarovca, učvrstio ulogama u filmovima „Ukidanje sreće”, „Svanova ljubav”, „Povratak bogatstvu”, „Misija”, ali i seriji „Razotkrivanje Šekspira”.

Nagrađeni glumac govorio je o Šekspiru, tradicionalnom britanskom pozorištu koje počiva upravo na Šekspirovim komadima čije replike i te kako zna, svojim glumačkim počecima, pozorišnoj imaginaciji, značaju umetnosti uopšte, svetskim tokovima...

Mekoća i izvesna tama Ajronsovog glasa, kako su juče primetili brojni učesnici panel diskusije: Folker Šlendorf, reditelj, Fani Ardan,

glumica, Melita Toskan di Plantije, vinula ga je vrlo brzo u drugačije, specifične glumce. Ajrons koji ima neprestanu potrebu da gradi kuće i

kreira naglasio je da živi kao nomad, uz napomenu: – Uvek sam voleo da kreiram, kako u traganju za ličnošću uloge, tako i u građevinarstvu. Pozorište je u stvari moj prvi posao, iako sebe više smatram graditeljem. Ne živim da bih glumio, glumim da bih živeo.

Volim da živim relativno dinamično. U stvari, ne volim da glumim, već da osetim ljude sa kojima radim. U pozorištu sam igrao gotovo sve klasike, ali nikada, recimo Čehova. Nikada nisam voleo da budem zaglavljen u jednom mestu. Biti glumac podrazumeva mnogo istraživanja, kretanja i putovanja, odnosno sve ono što meni baš odgovara. Glumački posao može dobro da se radi jedino ako si stalno u tom procesu.

Britanski dramski umetnik započeo je svoju glumačku  karijeru na londonskoj pozornici 1969. godine i od tada se pojavio u mnogim teatrima na Vest Endu, da bi 1984. godine imao svoj debi na Brodveju, a iste godine dobija i Toni nagradu za najboljeg glumca. Ajrons važi za čoveka sa dubokim razumevanjem scenskih umetnosti, odnosno toga kako umetnost može inspirisati i dovesti do promene sveta. Poznati glumac zalaže se i za ulogu umetnosti u širem društvenom kontekstu. Kao čovek sa internacionalnom umetničkom karijerom, Ajrons veruje da svi ljudi treba da imaju razumevanje i poštovanje jedni prema drugima, odnosno, kako kaže, veruje da je umesto „ukazivanja prstom krivice” neophodno da „saslušamo razloge zašto je toliko ljudi primorano da koristi svoj glas u znak protesta”. 

Tokom 2010. godine Džeremi Ajrons je glumio u promotivnom videu za „Projekat od jedne milijarde funti”. Za sebe tvrdi da ne bi voleo da je osoba koja nije imala duhovnu stranu,  jer „nema ništa da te neguje u životu osim na maloprodajnoj terapiji”. Saradnja u svim stvarima je ideja koju Ajrons svesrdno zagovara.U oktobru 2011. godine imenovan je za ambasadora dobre volje Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Svoju umetničku slavu Džeremi Ajrons iskoristio je i da svesrdno podrži humanost i jako je aktivan u dobrotvornim akcijama. Dosadašnji dobitnici ovog gran prija su velikani svetskog pozorišta: Arijana Mnuškin, Piter Bruk, Đorđo Streler, Luka Ronkoni, Hajner Miler, Bob Vilson, Pina Bauš, Harold Pinter, Peter Štajn, Patris Šero, Kristijan Lupa...

 

Komentari7
6ab0a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mikavica Slobodan
Oprostite im za izjave o Sarsjevu, mediska propaganda u to vreme bila je nezapamcena pni kao laici su lako naletili i ne samo oni . Danas se rastreznuju, ali za Stbiju i srpski narod to je kasno jer i dan dans placa cenu tih laznih optuzbi. Sa Vucicem i samim kvlitrtitima srpskog coveka stvari se brzo menjaju i danas sve te zemlje zapada stidljivi a ponekad i otvoreno priznaju svoje stabove iz 1991.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
@ Danijel Kecman Do sukoba u Sarajevu je doslo kada su djihandisti pucali na kolonu koja se povlacila iz Dobrovoljacke ulice . Ko se maca lati - na njega i pada
Dr.Sreten Bozic -Wongar
@ Dani Kecman My doktorat je Dr.h.c. ( doctoris honoris causa ) - umetnost a ne politika. Tamo gde je u pitanju politika - gubi umetnosst. Tu se verovatno slazemo.
Milica
Sta ima da prica on,pripadnik naroda robovlasnika i kolonizatora?
Дејан С. Михаиловић
Харолд Пинтер је био одлучно на српској страни.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja