utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.12.2017. u 23:01 E. R.

Nadgradnja „teorije relativiteta” u srpskom bankarskom sistemu

Po toj teoriji država bi trebalo da se odrekne „zlatne koke” u bankarskom sektoru i to po ceni od nekoliko godišnjih profita koje sada ostvaruje Komercijalna banka
(Фото А. Васиљевић)

U protekloj raspravi o budžetu za 2018. godinu u Skupštini Srbije saznali smo od ministra finansija na koji način funkcioniše ,,teorija relativiteta“ u javnim finansijama. Naime, poslanicima je objašnjeno da u slučaju penzija, građani koji su tokom svog radnog veka redovno uplaćivali doprinose i koji su ispunili uslove za penziju, imaju pravo na tu prinadležnost ali „relativno”, jer pravo na penziju ne podrazumeva i pravo na iznos penzije.

Ministarstvo finansija ovako tumačenu ,,teoriju relativiteta“ prenosi i na bankarski sektor, tamo gde ima mogućnost da utiče – u bankama u kojima država ima svoje vlasništvo. Tako je u slučaju Komercijalne banke (koja je u ovoj godini ostvarila najveću dobit od svog osnivanja – više od 60 miliona evra i koja je ojačala svoju poziciju kako u Srbiji, tako i u regionu) „relativno”, kako će se ministarstvo finansija kao titular državnog vlasništva u toj banci odnositi prema tom vlasništvu.

Tako je ,,relativno” što je Komercijalna banka sada veoma profitabilna banka, sa jasnom perspektivom razvoja, jer je prema mišljenju zastupnika „teorije relativiteta” iz Ministarstva finansija baš sada najbolje da se ona proda, što pre, to bolje. Verovatno po ceni koja bi se mogla nadoknaditi za nekoliko godina ovakvog prihoda Komercijalne banke, a onda bi neki novi vlasnik imao besplatno na raspolaganju finansijsku instituciju koja pokriva 12 odsto tržišta Srbije, koja ima stabilne supsidijare u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Lider je po visini devizne štednje sa depozitima od 1,6 milijardi evra i ima poslovnu mrežu od preko 200 ekspozitura.

Po toj „teoriji relativiteta”, država bi trebalo da se odrekne „zlatne koke”, u bankarskom sektoru i to po ceni od nekoliko godišnjih profita, koje sada ostvaruje Komercijalna banka, a koju su zainteresovane strane banke sada spremne da plate za Komercijalnu.

Znamo da na srpskom bankarskom tržištu već duži niz godina dominiraju strane banke, koje su, naravno i same „relativno”, zainteresovane za državni interes, a suštinski samo za profit.

Na taj način, bez Komercijalne banke, država bi po shvatanju zastupnika ovakve „teorije relativiteta” mogla da ostvaruje državni interes, a suštinski bi izgubila ključni instrument preko kojeg bi realno mogla da ostvaruje neki uticaj na srpskom bankarskom tržištu (ne računajući mehanizam Narodne banke kao regulatora tržišta), gde dominiraju strane banke.

Ili, nekoga nije briga za nacionalni interes na domaćem bankarskom tržištu ali i u regionu, koji ne mora biti zasnovan samo na maksimiziranju profita po svaku cenu. U tome jedino nema ničeg „relativnog”. Druge države imaju drugačiji pogled na svoj bankarski sistem. Na primer, Slovenija je veoma oštro branila svoj bankarski sistem od upliva stranih banaka. I to radi i sada, i pored pritiska iz EU. I Rusija i Kina veoma ozbiljno prate i podržavaju svoje banke – kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu. I Amerika je, na primer na početku velike ekonomske krize 2008. godine, državnom

intervencijom suštinski sprečila propast velikih investicionih banaka poput Liman Bradersa, ili Meril Linča, uspostavljajući pravilo „Too Big To Fail“ (Preveliki da bi propali). Ali, kod njih ne postoji srpska „teorija relativiteta” u finansijama.

Da bi privatizacija banke bila uspešna, mora se izabrati pravi tržišni trenutak za prodaju, kako bi se postigla najbolja moguća cena, kada banka dostigne svoj dugoročni poslovni vrhunac, a ne kada tek počinje svoj ciklus razvoja. Takođe, model privatizacije mora odgovarati interesima akcionara, a u slučaju Komercijalne banke, pre svega interesu najvećeg akcionara – države Srbije. Isto tako, banka se mora i u organizacionom smislu u potpunosti pripremiti za privatizaciju, kako bi se došlo do najboljeg mogućeg novog strateškog partnera, ili novog akcionara. Do ozbiljne banke ili respektabilne finansijske institucije, a ne do nekog neozbiljnog „no-nejm” investicionog fonda.  

U slučaju Komercijalne banke, strateški ciljevi države mogli bi biti „relativni”, ili relativizirani u korist ciljeva pojedinaca ili drugih centara moći, domaćih ali i stranih. Takav pristup država ne bi smela da dopusti, pogotovo imajući u vidu sve ono što je vlada u prethodnih nekoliko godina učinila na stabilizaciji srpskih finansija i ekonomije u celini. Komercijalna banka je, jedan od poslednjih „dragulja”, koji je preostao među ekonomskim „porodičnim nakitom” države Srbije koji može da se proda, ali i da se čuva i da donosi prihod. Jer, lako je vredno prodati, teško je nešto sačuvati, pogotovo kada od njega imamo višestruku korist. Upravo u tome leži ključ za rešenje uspešne budućnosti i privatizacije Komercijalne banke.   

I ne treba zaboraviti – „nije uvek sve relativno”.

Komentari14
fd0e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Petrović
Da bi analiza bila kompletna treba napisati šta je država do sada radila sa bankama u njenom vlasništvu (npr. Agrobanka, Metals banka...) i ko je odgovarao za te krađe. Onda će biti potpuno jasno šta se radi u Komercijalnoj i zašto morate pisati da je ne treba prodavati. Brat gospođe Brnabić dobija milione evra od ove banke jer joj prodaje svoj softver, a to nije ni vrh ledenog brega. Budite na strani naroda, dragi novinari i pišite o lopovlucima političara, umesto što ste im saučesnici.
marko
Будимо конкретни погледајмо шта се дешава у том сектору. Имамо случај Колета који купује АИК a и Горењску. АИК актива око 1,5 милијарди еура и профита око 25 милиона еура, а Горењска актива око 1,5 милијарди еура и профита око 8 милиона еура, и обе плаћа исто. При томе запослених обе банке око 450 а плате у АИК око 10 милиона еура, а у Горењској око 25 милиона еура. Закључак нек извуче свако за себе. Актива Комерцијалне је око 4 милијарде еура, дакле 2,5 пута веће од ове две, што значи да може да се добије за њу до неких 400 милиона еура. Али наша држава је дозволила да Коле купи по свега неких 4 годишња профита па странци оће то исто, дакле нуде верујем тих 250 милиона еура. при томе странци кажу тај ваш профит је сумњив, тако да и 200 је пуна капа. И кад погледаш реално тако и јесте, али то нема везе са странцима него са ншима овде. Тако да кад се упореде продаје АИК и Горењске, и однос државе, све је јасно као дан.
Deka Zvonce
Обожавам економисте самоуправљаче - пуни су будалаштина!
Ранко Родић
У тржишним економијама резултати пословања обично се исказују преко профита пре опорезивања а понекад и профитом после опорезивања. Ако је добит од 60 милиона евра уствари профит пре опорезивања онда је потребно да Комбанка двадесетак година има добре пословне резултате и да практично нема профита после опорезивања па да држава буде обештећена за штету недавно направљену у другим ДРЖАВНИМ банкама које су славно пропале а држава исплатила већину депонената. Додатно, у власништву државе Србије је око 40 процената акција Комбанке. Остали власници су, збирно, у већини и њихови пословни планови имају тежину за поштовање.
dr Slobodan Devic
Sve je relativno, sem teorije relativiteta koja je absolutna u svojoj relativnosti ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja