utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 17.12.2017. u 11:55 Anica Telesković

Republički budžet pun, opštinske kase prazne

Kase opština i gradova suočiće se, sledeće godine, sa dva fiskalna udara koji će ih koštati 10 milijardi dinara
Крагујевац је почео са консолидацијом јавних финансија, па ће нове фискалне мере додатно отежати балансирање градског буџета (Фото Д. Јевремовић)

Ako je republički budžet najlepši odraz ekonomske politike ove vlasti, onda se u lokalnim kasama sasvim sigurno vidi najružnija slika srpskih javnih finansija. Dok je centralna blagajna u suficitu, budžeti opština i gradova su neodrživi, a komunalna preduzeća posluju neuspešno.

Kako pokazuje jedna analiza Fiskalnog saveta, zajedno sa svojim preduzećima, gradovi i opštine imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to, kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu većem od 300 miliona evra.

Na sve to lokalne kase će se dogodine suočiti sa dva fiskalna udara. Prema računici Fiskalnog saveta oni će budžete opština i gradova u zbiru koštati 10 milijardi dinara.

Planirano povećanje neoporezivog dela zarade obradovalo je privrednike, ali ne i opštinare, čiji budžeti se najvećim delom finansiraju od ovog nameta. Samo po tom osnovu lokalne kase će, sledeće godine, imati pet milijardi dinara manje prilive, pokazuje računica Fiskalnog saveta. To čini tri odsto lokalnih prihoda.

Istovremeno, rashodi opština i gradova biće veći pet milijardi jer su zarade predškolskim ustanovama, koje se isplaćuju iz lokalnih kasa, povećane 10, a plate zaposlenima u lokalnoj administraciji biće veće pet odsto.

– Pri tom, neće sve lokalne samouprave biti jednako pogođene, već će gubitak prihoda biti nesistematski raspoređen u zavisnosti od zaposlenosti i visine zarada u lokalnim samoupravama, što će samo dodatno produbiti horizontalne neravnoteže koje su već sada izražene – navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Lokalni budžeti se već sada suočavaju sa problemima: imaju velike docnje, male investicije i lošu komunalnu infrastrukturu, velike subvencije za lokalna javna preduzeća…

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, istakao je pre nekoliko dana da će u nezavidnoj situaciji biti Kragujevac i Niš, koji su počeli da primenjuju programe konsolidacije javnih finansija, a ove dve mere će im dodatno otežati da izbalansiraju budžet.

Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin (Demokratska stranka) kaže da lokal već pet godina ima smanjene prihode, a da će od sledeće godine biti suočen i sa većim rashodima. Plate na lokalu su smanjene u januaru 2015. godine po Zakonu o privremenom umanjenju zarada. Međutim, to što su rashodi za zarade bili manji 10 odsto nije smanjilo troškove lokalnim samoupravama, jer je lokal, po zakonu u obavezi, da razliku uplaćuje u republički budžet.

– Očekivali smo da će Zakon o privremenom umanjenju biti ukinut i da će na taj način zarade na lokalu biti povećane, što za nas ne bi bio trošak. Ovako zakon ostaje na snazi, a plate su lokalnoj administraciji uvećane pet, a zaposlenima u predškolskim ustanovama 10 odsto. I dok za lokalne budžete ta mera znači povećanje rashoda, republikom budžetu ona donosi veće prihode, jer će sume, koje po osnovu privremenog umanjenja lokal uplaćuje u centralnu kasu, sada biti veće – objašnjava Paunović i dodaje da će drugi udar biti povećanje poreskog cenzusa.

Rast neoporezivog dela plate smanjiće prihode lokala, jer je porez na zarade najveći izvor lokalnih prihoda, dodaje naš sagovornik.

Sa druge strane, Bojan Radović, predsednik opštine Aranđelovac (Srpska napredna stranka) kaže da će sa rastom plata biti istovremeno i povećani prihodi od poreza na zarade.

– Sve lokalne samouprave će, takođe, morati dogodine da porade na većem obuhvatu poreza na imovinu – kaže Radović i dodaje da će i to biti mera koja će povećati lokalne prihode.

Radović računa i da će povećanje neoporezivog dela zarade povećati prilive u aranđelovački budžet.

– Svako poresko rasterećenje privrede za rezultat ima veće zapošljavanje i prelazak jednog dela privrede iz nelegalnih u legalne tokove – kaže Radović.

Na konstataciju da se vrlo retko događa da povećanje rashoda ima fiskalno neutralan efekat na budžet, odnosno da ne povećava minus u kasi, Radović odgovara da je iskustvo Aranđelovca drugačije.

– Naši prihodi su ove godine bili znatno veći nego što smo prvobitno očekivali – zaključuje Radović.

Komentari6
86f6f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Опет иста прича, централизација, београдизација, итд тралалаала. Прво и основно треба да знате да је по Млађи Закон о локалним самоуправама нешто што је општинама пало као секира у мед. и ту је у суштини и настао проблем јер су се неспосбни полакомили и позапошљавали страначке припаднике и рођаке и пропадоше локални буџети. По анализи свега три општине нема вишак запослених, а остале просечно око 150 вишка. узмите само колико кошта једно радно место дође се до цифре да само за то одлази неких 2 милиона еура. И кад се узму у обзир дилови и сл, дођемо до цифре од сигурна 4 милиона. Ако се узме у обзир и то да је и тај број запослених већи него у западним земљама дођемо да по општини испари просечно по једно 5 милиона еура. И каве то везе има са Београдом? Једино што држава може да уради то је да министарства распореди по држави. А не може држава натерати страну фирму да пребаци седиште у рецимо Ниш.
Mina
Vlast misli da su gradjani ludi!!!! Kragujevac je na dnu dna , kao grad je totalno pukao. Zato sto se sve sliva u Beograd naravno. Beogradizacija, pojam star milion godina. Sta reci uopste a ne zaplakati.
Dejan.R.Tošić
Centralistički odnos Republičkog budžeta prema 180 lokanih samuprava proizveo je efekat finans.feuda. ako se zna težak položaj 800.000 poljoprivrednih gazdinstva na celokupnoj teritoriji Srbije i sam podatak da Beograd ima 2/3 poljoprivrednog zemljišta na svojih 18 opština dovoljno govori o sadašnjoj pol.eliti i njihovoj političkoj dezorjentisanosti bez shvatanja realnosti oko sebe jer Srpsko društvo trenutno opstaje i dalje iz razloga što građani imaju šta da jedu i imaju struju zahvaljujući kopovima uglja i poljoprivredi , o praznim budžetima lokalnih samouprava koje su bez novca pol.el.ne brinu,one slepo vode društvo ka padu nataliteta,padu standarda,padu socijalne i zdravstvene zaštite. Zbog čijih interesa ? Za vreme Miloševića, bilo je više takta ka poljoprivredi, restrikcija struje je bilo,ali je Elekto privreda bila u državnom vlasništvu,a ovako se čeka samo prodaja i Elekto privrede zbog prezaduženosti i Telekoma radi vraćanja Javnog duga i smanjenja deficita R.Budžetu.
Бојан
Локалне власти су,по правилу, врло неодговорне групе људи,често на тим позицијама дуги низ година ( кад затреба само промене страначки дрес ). Задовољавају личне потребе кроз општинску касу, оптужују Београд за све проблеме а увек се закаче за најјаче странке да би опстали. Држава треба такве да склони, мада то није лако јер би била оптужена за диктатуру. Нека. Једном се морају склонити ти локални каубоји.
Драган Ранковић
ДР Консолидација државног буџета је очигледна, локалне управе грцају. По локалним плановима и потребама се углавном не ради ништа. Ово што се ради у земљи финансира држава. Све ми личи на тешку централизацију. То је нама наша борба дала.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja