petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:14
OBNOVA MEHMED-PAŠINE ČESME NA KALEMEGDANU

Čelik i drvo „uzdrmali” kamen

Ograda od kortena i drvena staza koje vode do vezirove zadužbine na Beogradskoj tvrđavi otvorile polemiku na društvenim mrežama, pa se ni mesec dana od njihovog postavljanja bura ne smiruje. -U Zavodu za zaštitu spomenika kažu da novi elementi treba da prikažu savremene ideje i da svaka generacija predstavlja svoje vreme
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 17.12.2017. u 12:02
При­ме­ње­ни су стро­ги прин­ци­пи и све од­лу­ке до­не­те су по­сле про­у­ча­ва­ња ли­те­ра­ту­ре, аутен­тич­ног из­гле­да че­сме и свих прет­ход­них ин­тер­вен­ци­ја (Фотографије Анђелко Васиљевић)
Кор­тен се до­ста ко­ри­сти у свет­ској ар­хи­тек­тон­ској и кон­зер­ва­тор­ској прак­си – при­ме­њен је у Му­зе­ју ар­хе­о­ло­ги­је у Ли­са­бо­ну, од ње­га су на­чи­ње­ни ви­ди­ко­вац и по­зор­ни­ца у ре­не­сан­сној па­ла­ти у Пе­чу­ју у Ма­ђар­ској, на­ла­зи се на Рим­ској по­греб­ној ста­зи у Бар­се­ло­ни… (Фо­то Завод за заштиту споменика културе Београда)

Ogra­da od spe­ci­jal­ne vr­ste če­li­ka i dr­ve­na sta­za ko­ja vo­di ka tek ob­no­vlje­noj Meh­med-pa­ši­noj če­smi na Be­o­grad­skoj tvr­đa­vi uz­bur­ka­le su ov­da­šnju jav­nost, po­seb­no na dru­štve­nim mre­ža­ma. Tvi­te­ra­ši i fej­sbu­kov­ci bi­li su iz­ne­na­đe­ni od­lu­kom da se do je­din­stve­ne ka­me­ne če­sme sta­re vi­še od če­ti­ri ve­ka na­pra­ve sta­zi­ca i ogra­da od ma­te­ri­ja­la ko­ji od­u­da­ra­ju od ce­lo­kup­nog am­bi­jen­ta. Ni po­sle vi­še od me­sec da­na ta bu­ra se ne smi­ru­je. Ko­men­ta­ri su raz­li­či­ti, od onih da po­sta­vlje­ni ele­men­ti pot­pu­no ne od­go­va­ra­ju iz­gle­du po­sto­je­ćeg objek­ta do onih da se Meh­med-pa­ša po­sle ove in­ter­ven­ci­je na nje­go­voj za­du­žbi­ni „pre­vr­će u gro­bu”.

Za raz­li­ku od de­la jav­no­sti struč­nja­ci Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da Be­o­gra­da sma­tra­ju da je ovog pu­ta stru­ka i te ka­ko bi­la u pra­vu.

– U pro­te­kle dve go­di­ne mi smo ra­di­li pro­je­kat re­kon­struk­ci­je i re­sta­u­ra­ci­je če­sme Meh­med-pa­še So­ko­lo­vi­ća na Be­o­grad­skoj tvr­đa­vi. Iz­ra­du pro­jek­ta i nje­go­vu re­a­li­za­ci­ju fi­nan­si­ra TI­KA, tur­ska agen­ci­ja za ko­or­di­na­ci­ju i raz­voj, a pro­je­kat je ra­đen u sa­rad­nji sa tur­skom pro­jek­tant­skom fir­mom „Ekol Mi­mar­lik” i broj­nim eks­per­ti­ma za oto­man­sku isto­ri­ju i ar­hi­tek­tu­ru. Pri­me­nje­ni su stro­gi prin­ci­pi i sve od­lu­ke do­ne­te su po­sle pro­u­ča­va­nja li­te­ra­tu­re, auten­tič­nog iz­gle­da če­sme i svih pret­hod­nih in­ter­ven­ci­ja – ka­žu u Za­vo­du i is­ti­ču da su no­vi ele­men­ti ura­đe­ni upo­tre­bom sa­vre­me­nih ma­te­ri­ja­la uobi­ča­je­nih u svet­skoj kon­zer­va­tor­skoj prak­si. 

– Ovi ma­te­ri­ja­li sva­kom po­se­ti­o­cu ja­sno po­ka­zu­ju da to ni­su de­lo­vi for­ti­fi­ka­ci­o­nih struk­tu­ra, či­me se iz­be­ga­va do­vo­đe­nje po­se­ti­la­ca u za­blu­du. Ap­surd što nas ve­ći deo jav­no­sti do­vo­di u ve­zu sa pre­vi­še kon­zer­va­tiv­nim i an­ti­pro­gre­siv­nim sta­vo­vi­ma, a u ovoj si­tu­a­ci­ji se ono što je ura­đe­no na zi­du i sta­zi do­ži­vlja­va kao pre­vi­še avan­gard­no. U ovom slu­ča­ju po­treb­no je raz­li­ko­va­ti dva poj­ma: stvar uku­sa i kva­li­tet. Dok je ukus su­bjek­ti­van, kva­li­tet je mer­ljiv, a no­vi ele­men­ti iz­ra­đe­ni su od vi­so­ko­kva­li­tet­nih ma­te­ri­ja­la, kor­ten če­li­ka i dr­ve­ta – ka­žu u Za­vo­du. 

Po­sto­je pri­sta­li­ce mi­šlje­nja da je za no­vi­ne u okvi­ru za­šti­će­nih zo­na po­treb­no ko­ri­sti­ti iste ma­te­ri­ja­le od ko­jih su objek­ti zi­da­ni (ka­men, ci­glu) i da tre­ba ko­pi­ra­ti po­sto­je­će sti­lo­ve. 

– Na­še gle­di­šte je da sva­ka ge­ne­ra­ci­ja pred­sta­vlja svo­je vre­me. No­vi slo­je­vi tre­ba­lo bi da pri­ka­žu sa­vre­me­ne ide­je, teh­no­lo­gi­ju, ma­te­ri­ja­le i ar­hi­tek­ton­ski je­zik. Za­da­tak kon­zer­va­to­ra je da osi­gu­ra da se svi no­vi ele­men­ti u ne­kom tre­nut­ku mo­gu uklo­ni­ti bez ošte­će­nja struk­tu­ra ko­je se ču­va­ju. To je ovim pro­jek­tom na taj na­čin i ura­đe­no. Oda­bran je kor­ten ko­ji ok­si­di­še i ne zah­te­va do­dat­ne pre­ma­ze i odr­ža­va­nje. Ima neo­bi­čan iz­gled i pr­va stvar na ko­je ne­ke lju­de aso­ci­ra je ne­do­vr­še­nost, a čar je baš u to­me, da se on me­nja i na kra­ju raz­vi­ja bo­ga­tu cr­ven­ka­stu pa­ti­nu – ka­žu u Za­vo­du.

Kor­ten se do­sta ko­ri­sti u svet­skoj ar­hi­tek­ton­skoj i kon­zer­va­tor­skoj prak­si – pri­me­njen je u Mu­ze­ju ar­he­o­lo­gi­je u Li­sa­bo­nu, od nje­ga su na­či­nje­ni vi­di­ko­vac i po­zor­ni­ca u re­ne­san­snoj pa­la­ti u Pe­ču­ju u Ma­đar­skoj, na­la­zi se na Rim­skoj po­greb­noj sta­zi u Bar­se­lo­ni…

Pri­li­kom ob­no­ve če­sme obez­be­đen je ka­men istih ka­rak­te­ri­sti­ka kao onaj od ko­ga je iz­gra­đe­na, a svi ra­do­vi na kon­zer­va­ci­ji i re­sta­u­ra­ci­ji iz­ve­de­ni su bez upo­tre­be ce­men­ta što je ve­li­ki po­mak u kon­zer­va­tor­skoj prak­si u na­šoj ze­mlji. 

– Ka­ko bi se vi­de­la ori­gi­nal­na, do sa­da za­ko­pa­na se­ve­ro­za­pad­na fa­sa­da tre­ba­lo je pre­va­zi­ći de­ni­ve­la­ci­ju od če­ti­ri i po me­tra vi­si­ne, raz­li­ku iz­me­đu ori­gi­nal­nog pla­toa is­pred če­sme i sa­da­šnjeg ni­voa te­re­na Gor­njeg gra­da. A da bi to svi­ma bi­lo do­stup­no pro­jek­to­va­na je ko­sa ram­pa ko­ja omo­gu­ća­va si­la­zak po­se­ti­o­ci­ma uklju­ču­ju­ći i oso­be sa in­va­li­di­te­tom, sta­ri­je sla­bo po­kret­ne, kao i ro­di­te­lje sa de­com. Zid ram­pe ujed­no je is­ko­ri­šćen kao pot­por­ni zid ko­ji sta­tič­ki obez­be­đu­je ze­mlja­ni na­sip – ka­žu u Za­vo­du.

U to­ku iz­vo­đe­nja ra­do­va ot­kri­ven je deo rim­skog be­de­ma, naj­ve­ro­vat­ni­je iz tre­ćeg ve­ka, i do­ne­se­na od­lu­ka da se on kon­zer­vi­ra. 

– Sa­da će na ovom pro­sto­ru po­se­ti­o­ci­ma bi­ti omo­gu­će­no da na re­la­tiv­no ma­lom seg­men­tu tvr­đa­ve sa­gle­da­ju nje­no bo­gat­stvo u vi­du broj­nih slo­je­va iz ra­znih pe­ri­o­da (deo rim­skog be­de­ma, tur­sku če­smu, de­lo­ve austrij­skih for­ti­fi­ka­ci­ja) – is­ti­ču u Za­vo­du.

Naj­ve­ći deo ra­do­va na če­smi je za­vr­šen, pa se nje­no sve­ča­no otva­ra­nje oče­ku­je u to­ku 2018. go­di­ne.

Ve­zi­ro­va za­du­žbi­na 

Če­sma Meh­med-pa­še So­ko­lo­vi­ća po­dig­nu­ta je 1576/7. go­di­ne i pred­sta­vlja je­di­nu za­du­žbi­nu ko­ja je osta­la iza ovog zna­me­ni­tog tur­skog ve­zi­ra u Be­o­gra­du. Sme­šte­na je ne­po­sred­no uz ostat­ke unu­tra­šnjeg utvr­đe­nja po­red kal­dr­mi­sa­ne sta­ze ko­ja vo­di kroz ka­pi­ju ka Do­njem gra­du. Bi­la je za­tr­pa­na do 1938. go­di­ne ka­da su na njoj iz­ve­de­ni pr­vi kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi. Pri­li­kom ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja oba­vlje­nih 1979. go­di­ne ot­kri­ve­na je fa­sa­da na ko­joj su u pot­pu­no­sti sa­ču­va­ne ukra­sne ka­me­ne plo­če i ka­me­no ko­ri­to za vo­du. Me­đu­tim, tre­ća stra­na če­sme ni­je pre­zen­to­va­na, već je po­no­vo za­tr­pa­na. De­talj­ni is­tra­ži­vač­ki ra­do­vi oba­vlje­ni su u ok­to­bru 2015. go­di­ne. 


Komentari5
2df39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша
Није реч само о материјалу, већ и о величини доградње (стаза и ограда) која је прогутала стари објекат до којег води. Чесма се више не види из одређених углова. Ограда је морала да буде нижа у првој половини. Стаза је дрвена, ко ће да је чува од вандала који ће скакати по њој? Лепо је што су поставили таблу с објашњење, али морате да је у глави окрећете наопако због места где је постављена, јер римски зид и остало немају никакву ознаку. Врата од кованог гвожђа опточена опеком с оградом од кортена иза које је травњак - све та мешавина изгледа ужасно. Конзерваторски радови су у реду.
Бранко
Нема ту никакве идеје или неког савременог размишљања. То је само да се за некога опере прљави новац, а у томе ће учестовати сиромашна научна заједница, која у овим условима већ поприма обрисе квазинаучне заједнице. Жалосно је шта су допустили, али можда их требамо разумети, није ни њима лако. Нимало.
Deka Zvonce
Увек ће се наћи критичари међу онима који су неспособни да ураде било шта!
Mirko Dumanovic
Neko je nekom namestio posao....mnogo prosto...Da su u pitanju plocice, znalo bi se da je keramicar umesao prste...ovako....
Mikajlo
Bez veze je sada pisati o projektu kada su radovi zavrseni. Trebalo je o projektu pisati i insistirati na kritici i debati u fazi kada se moglo uticati. Generalno osmanska i orijentalna arhitektura i ostri celicni oblici meni licno ne idu. Sa rimskom arhitekturom se mogu donekle uskladiti, kao sto se vidi i na slici iz Pecuja gde mi se taj sklop donekle i svideo. Staklo mi je mnogo prihvatljivije, jer ne oblikuje tj. ne forsira, vec prati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja