petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 17.12.2017. u 22:00 Branislav Radivojša

Rat ubija i ljubav i brak

Oružani sukobi devedesetih godina razorili su mnoge višenacionalne porodice u bivšoj Jugoslaviji. – Dvostruko više etnički mešovitih razvoda
(Фотодокументација „Политике”)

Prošlo je više od dve decenije od završetka ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, a o njima se u javnosti i dalje najviše govori kroz prizmu haških optužnica i kazni. Malo je istraživanja o tome kakve su sve promene i nesreće ovi sukobi doneli stanovništvu. Jedna od tih nevolja su razvodi mešovitih, takozvanih višenacionalnih brakova. Utisak je da ih je, pod uticajem ukupne društvene klime i indukovane međunacionalne mržnje, bilo više nego što je uobičajeno i to je jedna od tužnih posledica ratnih sukoba: neprijateljstva među nacijama razdvajala su ne samo dojučerašnje „bratske” republike, prijatelje i kumove, već i bračne partnere.

Da li je razvoda višenacionalnih brakova tokom ratnih godina zaista bilo više? Teško je tako nešto sa sigurnošću reći, mada su sudije koji su devedesetih godina razvodile brakove, i jednonacionalne i višenacionalne, o tome ponešto znale. Utiske o tome verovatno su imali i službenici ambasada nekih zapadnih zemalja, koji su tih ratnih godina bili suočeni s porastom broja zahteva za useljeničke vize, i to baš višenacionalnih porodica.

Mi smo, međutim, pokušali da uz pomoć statistike utvrdimo da li je na prostoru bivše zajedničke države u ratnim devedesetim zaista bilo više etnički mešovitih razvoda nego što je to uobičajeno i došli smo do zaključka – da ih je bilo. Doduše, taj zaključak iznosimo s rezervom, jer raspolažemo samo parcijalnim podacima koji to potvrđuju. To je i razumljivo, jer u ratnim godinama nije bilo preciznih evidencija, što se pre svega odnosi na Bosnu i Hercegovinu, čiji statistički zavodi danas imaju podatke o razvodima po etničkoj pripadnosti muža i žene do 1990. i posle 1997/8, ali ne i tokom ratnog perioda. Igrom slučaja, ni Srbija nema podatke, ali za period pre 1990. (deo dokumentacije trenutno je nedostupan), pa je pokazatelje o razvodima brakova posle 1990. nemoguće upoređivati s godinama pre toga.

Jedino Državni statistički zavod Hrvatske raspolaže serijom podataka od 1977. godine, mada i za ovu republiku podaci od 1991. do 1997. nisu sa celog područja. Međutim, i oskudni nalazi do kojih smo došli zahvaljujući istraživanju dr Snježane Mrđen, profesorke Sveučilišta u Zadru, pokazuju da je rat na prostoru bivše zajedničke države razarao višenacionalne brakove, i to je, ako se izuzmu stradanja nevinih ljudi i uništavanje njihove imovine, jedna od najtežih posledica ovih oružanih sukoba: porodice su se razdvajale, deca su ostajala daleko od jednog od roditelja i ceo njihov život poprimio je novi, neželjeni smer.

Profesorka Mrđen kaže da iz demografske i sociološke literature proizlazi da su brakovi supružnika iste nacionalnosti gotovo uvek stabilniji od brakova supružnika različite nacionalnosti. To pokazuje i statistika za bivši jugoslovenski prostor. U periodu od 1990. do 2015, u Srbiji, Hrvatskoj, Federaciji BiH i Republici Srpskoj, u svakom periodu bilo je procentualno više razvoda etnički mešovitih brakova nego onih jednonacionalnih.

A tih ratnih etnički mešovitih razvoda početkom devedesetih godina bilo je dvostruko više u odnosu na jednonacionalne, što ukazuje na njihovu izrazitu nestabilnost za vreme ratnih prilika. To naročito dolazi do izražaja u Hrvatskoj, u kojoj je bilo 38 odsto višenacionalnih, naspram 17 odsto jednonacionalnih razvoda.

Da li je sličnog rasta broja višenacionalnih razvoda u istom periodu bilo i u drugim republikama? Srbija u prvoj polovini devedesetih, kao i Hrvatska, beleži veći udeo višenacionalnih razvoda (oko 23 odsto) nego u drugoj polovini devedesetih. Tako je u 1991. godini zabeleženo najviše heterogamnih razvoda, 35 odsto, što opet stvara utisak da su tadašnje društvene okolnosti, iako Srbija formalno nije bila u ratu, doprinele porastu broja prekida višenacionalnih bračnih veza. Ovde bi ponovo trebalo imati u vidu napomenu da Srbija trenutno ne raspolaže podacima o razvodima tokom osamdesetih godina, kako bi se dobio bolji uvid u situaciju pre 1990.

Komentari20
8edfb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Samir
Zanimljiva tema za razmisljanje...moje licno iskustvo je da dijeca iz mjesovitih brakova imaju razvijeniji intelekt i cesto govore vise jezika i imaju flexibilne stavove o mnogin zivotnim pitanjima. Naravno da pistoje i opterecenja poput krize identiteta i sl. Dodao bih da su manje vise sve aristokratske porodice u Evropi visenacionalnog porijekla i da to manje vise predstavlja evropsku tradiciju. 21 vijek ce u svakom slucaju pojacati hibridnost i medju prosjecnim ljudima u Evropi...mozda ne kao pravilo vec experimentizam kome su mladi ljudi sve skloniji. Love without limits
deda dušan
Stara izreka:"Svaka ptica svome jatu leti" ili "Lanac puca tamo gde je najslabiji".Nakradna i sebična politika je dugo vremena pripremala na svim nivojima kako da život običnih ljudi učini skoro nemogućim.U firmama su otpuštali sa posla radnike ako je bio druge nacionalnosti .To posebno važi za BiH, HR i Sloveniju.U školi su takva deca bila šikanirana i provocirana da se izjasne,ako su iz mešanog nacionalnog braka, šta su po nacionalnosti. U HR je bila važna i vera , jer je bio verouk , da mora da veruje u njihovog Boga . U Sloveniji su izbrisali iz spiska građana 25.000 lica. Među njima su izbrisana i deca koja su po postojećim zakonima rođena u Sloveniji , samim tim stekla pravo na državljsnstvo.Kakav zakon ? Važi zakon jačeg .Održali su se mešani brakovi koji su bili jaki , verujući , da će sve to proći i savladati samo ako su složni . Koliko je mešanih brakova raspalo niko nezna. Cenu su platila deca ,i danas plaćaju.Tek će se o tome pisati .
Stevan
Mesovit brak za Pravoslavca je nemoguc osim naravno ako supruznik koji nije Pravoslavne vere predje u Veru Pravoslavnu
Srdjan
E moj Stevane, covek se ne zaljubi u naciju, vec u osobu. Zbog takvih kao i ti i postoji rasulo na ovim prostorima.
Stevan
Marija Rimo-Katolik se nemoze ni pricestiti u Pravoslavnoj crkvi a kamoli vencati
Prikaži još odgovora
MilosNS
Ovaj tekst je besmislen. Ima dobru ideju,ali ne vodi nikud.Mislim, ako je samo postojanje mešovitih brakova prikaz blagostanja i dobrih međuljudskih odnosa u sfrj, onda je to redu,ali je nepotpuna slika.Znam, javiće se jugofobi i reći da je ta zemlja tamnica srpskog naroda, i to je u redu jer donekle i jeste bilo tako.Takođe, danas samo jugofili živi u prošlosti bez sposobnosti da prihvate da je danas drukčija realnost. Nema Juge više.Plus,danas se ljudi kao ne žene i ne razvode?Što bi to bio slučaj samo sa Jugom?Moja lična razmišljanja su da je ljubav danas precenjena i ako već,da je najbolje naći nekog iz svog naroda jer mi pripadamo njemu.I da ljudi treba da traže nekog svog bliskog.Nažalost,niko od nas ne zna s kime će na kraju završiti.Možda ja baš završim s nekom Hrvaticom.Možda baš izrodimo i odgajamo decu i razvedemo se. Možda. I na kraju, upotrebio bi parolu hipi pokreta "vodite ljubav, a ne rat". S tim što bi je ja izmenio u "ne morate voditi ljubav, ali nikako nemojte rat"
Milan M. Mišković, sociolog
Teza o povećanom broju razvoda tzv.višenacionalnih brakova u vreme raspada jugoslovenskog društva, je osnovana i može se dokazati na osnovu različitih izvora iskustvene evidencije. Ono što predstavlja problem jeste često brkanje privida i biti stvari u objašnjenju te pojave. U SFRJ je izvršena etnifikacija politike. Glavni oblici društvenih konflikata postali su sukobi kolektivnih identiteta (država, nacija). Identiteti koji su prozilacili iz etniciteta bili su jači, nego građanski identiteti. U svakodnevni život ljudi dublje je ušao kodeks etniciteta nego kodeks građanstva. Vidljivo je postalo razilaženje etniciteta i principa građanstva. Politički značajni delovi stanovništva (npr. Srbi u Hrvatskoj) smatrali su da država ne zastupa njihove interese usled čega se ona doživljavala kao tuđa. U tom slučaju etnička povezanost, koja je jača, podrivala je princip građanstva, usled čega je došlo do marginalizacije etničkih manjina. Sve to reflektovao se na institucije braka i porodice.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja