petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Nedostatak dijaloga – najveći problem

Srpska kultura se odavno definiše kao beogradska kultura, istakla Milena Dragićević Šešić na tribini o multikulturalizmu
Autor: M. Sretenovićponedeljak, 18.12.2017. u 21:41
Владан Вукосављевић (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић) / Милена Драгићевић Шешић (Фото: А. Васиљевић) / Милош Константиновић (Фото: Д. Петернек)

U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka je održana tribina „Multikulturalizam danas: iluzija ili neophodnost”, na kojoj je profesorka Milena Dragićević Šešić istakla da se pod ovim pojmom podrazumeva pokušaj zasnivanja javne politike koja će biti odgovorna prema svim manjinama u okviru jednog društva.

– U Jugoslaviji, na primer, romska i vlaška etnička grupa nisu imale prava kao rusinska kultura. Živimo u doba populizma koji se zaklanja za jedan narod i naciju, a istovremeno nekoga isključuje. Muzej savremene umetnosti nema dela Marina Jonaša iz slovačke manjine... A samo kada budemo prepoznali i cenili drugog u našoj kulturi, shvatićemo i bogatstvo kultura. Kultura islama je recimo organski deo Balkana... Preporučujem knjigu „Strah od malih brojeva – geografije gneva” Apaduraja, koja govori o nasilju motivisanom kulturnim razlikama, gde se navodi zašto se jedan veliki narod kao što su Hindusi plaši svojih manjina – rekla je Milena Dragićević Šešić,

Prema njenim rečima, politika uključivanja i razumevanja drugog ne odnosi se samo na etničke grupe.

– Mi ne prepoznajemo doprinos različitih grupacija srpskoj kulturi, kao što je doprinos žena. Poleksija Todorović, supruga slikara Pere Todorovića, zajedno je s njim radila slike i ikonostase. On ima svoju ulicu, ona nema... Bogatstvo jedne kulture ogleda se u njenim različitostima. Časopis „Zenit” kombinovao je i svoj list štampao i na ćirilici i na latinici. I ja vodim računa da moje knjige naizmenično budu štampane latiničnim i ćiriličnim pismom – rekla je profesorka, dodajući da je njen učitelj u Aranđelovcu kažnjavao đake koji su upotrebljavali turcizme.

U okviru tribine ona je primetila i da smo isključivi kada je reč o komisiji koja ocenjuje savremeno stvaralaštvo.

– Ili ne primećujemo da postoji Mediala ili se bavimo isključivo Medialom. Najveći problem naše kulture jeste nedostatak dijaloga. Gradovi u unutrašnjosti su prepušteni sami sebi, a srpska kultura se odavno definiše kao beogradska kultura. U selima ni popovi više ne žive, nego se i oni iz grada voze do posla – rekla je Milena Dragićević Šešić.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević istakao je da saveti nacionalnih manjina imaju važnu ulogu u našem društvu, dodajući da Srbija treba da čuva svoje kulturno jezgro, ali i da bude otvorena za svaku vrstu uticaja manjinskih kultura.

– Druge kulture treba da prihvatimo kao elemenat međusobnog nadahnuća i prožimanja – smatra Vukosavljević. Strategija razvoja kulture, kako je dodao, predviđa decentralizaciju, te je na dva konkursa ministarstva u okviru projekta „Gradovi u fokusu” izdvojeno tri stotine miliona dinara za obnovu infrastrukture gradova u unutrašnjosti.

U toku debate ministar je rekao i da ne prihvata da knjiga „Filozofija palanke” bude proglašavana za „jevanđelje i kanon savremene misli”. Primetio je i da portal Peščanik, kao nekada podlistak „Beton” u listu „Danas”, svojim tekstovima dezavuišu srpski kulturni identitet.

Aleksandra Đurić Bosnić, iz Zavoda za kulturu Vojvodine, naglasila je da je multikulturalnost činjenično stanje na koje ne možemo da utičemo (više kultura na jednom prostoru), dok multikulturalizam podrazumeva državnu strategiju koja štiti prava manjina, čuva tradiciju i uspostavlja komunikaciju.

– U praksi se pokazalo nešto drugo. Barem kada je reč o Vojvodini, koja je multietnički region, rezultat je zatvaranje u neku vrstu getokulturalizma. Nacionalne zajednice se previše oslanjaju na komunikaciju u sopstvenom okviru i ne postoji raspoloženje za dijalog sa drugima. Rešenje je da se izbriše granica „mi” i „oni”, u kojoj se „mi” proglašavamo za vrednosno bolji od drugih.

Miloš Konstantinović, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije, rekao je da je multikulturalnost kao gravitacija, to jest nešto od čega se ne može „pobeći”. Kako je rekao, svako ko bi u doba Miloša Obrenovića, stalno naseljenu romsku porodicu u Srbiji nazvao Ciganima, dobio bi 49 udaraca bičem....

Multikulturalnost je „vazduh kulture”, zaključio je Konstantinović.


Komentari3
c7216
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan D.
Bez ikakve zelje da nekoga uvredim ali zar nije ovo malo "previse"pretjerivanje,jasno mi je da je nekome stala da Srbiju od 10 mil.stanovnika prikaze kao zajednicu od isto toliko kultura.Nisam nesto primjetio da je neko negirao da (kad vec pominjete Vlahe i Rome) nisu nasi gradjani.Kada su u pitanju Romi niko im neosporava izvaredni talenat za muziku i istrumente ali to je nedovoljno za neku posebnost i svojstvenost posto u vecini slucajeva sviraju Srpsku muziku, muzikalnos je samo jedna grana na kulturnom stablu.Rasprseni su po citavoj Evropi prilagodili se tim sredinama prihvatili jezik i muziku(pa Romi rasturaju Spansku muziku,u zapadnoj evropi isto tako),u nasim krajevima prihvatili su razlicite religije i obicaje i niko im nije to zabranjivao.Mi Srbi koji su isto rasprseni po citavom svijetu(mozda i preko 2 mil.)prilagodjeni smo navikama svoih domacina ali niko ni ne pomislja da nudi ili prihvati nas kao nekavu posebnost u njihovoj sredini,a pravo na secesije da nepominjemo.
Драгана Димитријевић
Одавно креатори културе из "круга двојке", и не само они, и Шумадинце, и Јужноморавце и Тимочане, и Сремце и све који нису у домету звона трамваја сматрају мањином, и то небитном. Када дођу реда ради у крајеве изван Београда, немају ни времена ни знања да се суоче са дилемама пред које их стављају тамошњи саговорници. Главно што их интересује у којим угоститељским објектима је најбоље печење, роштиљ или неко локално благоутробије. Само када се на почетку прочита: "Заводу за проучавање културног развитка..." - ма има ли неко да каже шта је тај Завод од свог постојања развио, а тек сада када му је директор уредник онај коме је најважнија референца најгоре урађене сликовнице на српском језику о недужној књижевној јунакињи Хајди?!
Vladislav Marjanovic
Kakvog dijaloga? Dijalog koji se na ovoj tribini zahteva je rangiranje umetnika i umetnosti unutar sve sitnijih medjusobno getoiziranih manjinskih grupa. Time se ne promovise umetnost vec jedna vrlo odredjena politika rasparcavanja drustvene kohezije po receptu lazne levice u sluzbi Sorosa i americkog demokratskog establismenta kojeg ovaj sponzorise. Jer, sta oznacava dijalog? Komunikaciju. A kako treba da se vodi komunikacija? Sigurno ne na tribinama kojekakvih politickih institucija, vec kroz uzajamnost i razmenu medjusobnih uticaja u umetnickom stvaralastvu. Umetnosti nije vazno poreklo, vec kvalitet umetnikovog stvaralastva. Sto Martin Jonas nije zastupljen u Muzeju savremene umetnosti jeste propust, ali zbog njegovog znacaja kao velikana naivnog slikarstva, a ne zbog njegove etnicke pripadnosti ili nacionalnog kljuca. Umetnost nema granica. Ona pripada svima. Poreklo treba znati, ali ne radi manipulacija u politicke svrhe.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja