subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.12.2017. u 22:00 Branislav Radivojša

Razveden svaki peti srpsko- hrvatski brak

Posebno je bilo teško parovima u Hrvatskoj kada je muž bio Srbin, a žena Hrvatica. Takvih razvoda je od 1992. do 1996. bilo dvostruko više u odnosu na zaključene brakove a maksimum je dosegnut 1993.
Љубав је трајала док није почео рат (Фото Пиксабеј)

Podaci koji se odnose na Federaciju BiH i Republiku Srpsku reč, posle 1997/8. godine govore da je tamo bilo u isto vreme znatno manje razvoda nego u Srbiji i Hrvatskoj. Međutim, i ovde se uočava da su višenacionalni razvodi bili češći krajem devedestih nego u deceniji posle toga, mada su sve bivše jugoslovenske republike (i entiteti BiH) posle 2000. u manjoj ili većoj meri ostale jednonacionalne, što znači da je u njima objektivno bilo i manje uslova za nove višenacionalne razvode.

U Bosni i Hercegovini je inače od osamdesetih godina sve do 1990. udeo višenacionalnih razvoda čak opadao, sa oko 11 na osam odsto od ukupnog broja zaključenih brakova. Profesorka Snježana Mrđen sa Sveučilišta u Zadru kaže da se, kad je reč o Hrvatskoj, ukupan broj razvoda kretao u proseku oko pet hiljada godišnje, s tim da su najniže vrednosti bile devedesetih godina. To je jedino razdoblje u okviru gotovo četrdeset godina (1977-2015) kada je broj razvoda bio manji od 5.000 godišnje.

– U ratnim godinama od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj je poprilično porasla stopa razvoda višenacionalnih brakova – više od 30 razvoda na 100 zaključenih višenacionalnih brakova, a maksimum u tom pogledu dostignut je 1993. godine: čak 64 razvoda na 100 zaključenih heterogamnih brakova! I dok su se supružnici različitih nacionalnosti razilazili istih godina uočava se smanjenje razvoda jednonacionalnih brakova, čak najniži u celom tridesetosmogodišnjem razdoblju. Ukazuje to na činjenicu da su u vreme rata jednonacionalni brakovi bili stabilniji ne samo od višenacionalnih, nego i u odnosu na razdoblje pre i posle rata – konstatuje profesorka Mrđen.

Što se tiče srpsko-hrvatskih razvoda (kad je muž Srbin a žena Hrvatica ili muž Hrvat a žena Srpkinja), ako se izuzmu devedesete godine, evidentirano oko 20 razvoda na 100 zaključenih brakova. Međutim, u devedesetim ovi brakovi posebno počinju da se ljuljaju i to naročito tamo gde gde je muž Srbin, a žena Hrvatica. Takvih razvoda je od 1992. do 1996. bilo dvostruko više u odnosu na iste zaključene brakove. Maksimum je dosegnut 1993. godine kada je bilo 250 razvoda brakova Srbina i Hrvatice na 100 takvih zaključenih brakova.

Takođe je bio povećan broj razvoda brakova Hrvata oženjenih Srpkinjom, ali znatno manje. Podaci iz Hrvatske pokazuju da je pre rata, 1989. godine, od svih razvedenih brakova žena Hrvatica samo 5,6 odsto bilo onih u kojima je muž bio Srbin. Ali tri godine kasnije, ratne 1992, takvih srpsko-hrvatskih razvoda bilo je 11,5, a 1993. godine čak 12,7 procenata! Ili, iskazano u apsolutnim brojkama, 1989. u Hrvatskoj su se 204 Hrvatice razvele od svojih muževa Srba, da bi 1992. takvih razvoda bilo 352, a 1993. čak 494 ili skoro 300 više nego 1989.

Komentarišući ove podatke, sociolog dr Mirjana Bobić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da su etnički mešoviti brakovi bili relevantna naučno istraživačka tema i pre raspada zemlje. Njome se bavila profesorka Ruža Petrović, koja je još krajem osamdesetih prošlog veka utvrdila njihovu nešto manju zastupljenost u opštoj populaciji u SFRJ i tendenciju da se brakovi sklapaju unutar iste etničke grupe, odnosno dominirala je bračna homogamija po etničkom principu.

– Etnički mešoviti brakovi su sigurno bili prvi na udaru u vreme dezintegracije države i krvavih etnonacionalnih sukoba na prostorima Hrvatske i BiH. Najveća žrtva u ovakvim porodicama su svakako bila deca, ali i partneri koji su u uslovima nedovoljno izgrađenog demokratskog građanskog društva bili meta društvene osude, stigmatizacije i oružje nacionalne mobilizacije koja se odvijala na svim zaraćenim stranama. Mislim da je situacija sa supružnicima srpske nacionalnosti u Hrvatskoj bila veoma teška zbog nacioanalističke euforije dela većinskog stanovništva, socijalne ekskluzije Srba, ukidanja osnovnih ljudskih prava i prisile da napuste domove, radna mesta ili da se asimiluju u većinski nacionalni korpus – podseća profesorka Bobić.

– U takvim opštim okolnostima zajednice pucaju, ljudi se okreću individualnim strategijama preživljavanja i snalaženja. Ukoliko jedan partner želi da se odseli, a drugi ne, raspad je neminovan. Ponovo treba naglasiti da ceo ovaj prostor pripada tzv. mediteranskom tipu socijalne solidarnosti koji podrazumeva veliko oslanjanje i uticaj širih, porodičnih mreža podrške, što ima svoje kako pozitivne, ali i negativne predznake – dodaje naša sagovornica.

Komentari23
6b2c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dijaspora Dipl ing
interesantni sü komentari raznih stavova Ali za nasu predratnu generaciju (mislim na II S.R)! Ljubav a ne nacionalizam vazi kao kriterijum! Mi smo es upoznali Sa mojom zenom u Zgb" u Madjarcu na cagi" gde Sam svirao bez da Sam pojma imao kojom narodu pripada? je iz Zgb i to je to! Kasnije se ispostali da je rodjena Ljubljancanka ali ziviela od svoje prve godine zivota u Zagrebu! Ove godine smo napunili 52 godine zajednickog zivota ona Zagrebcana/ Slovenka ja Magyar iz Vojvodine zivimo u SRNJ, imamo dvije krasne Cure zetove Njemaca i tri Unke! rec "rastava" ne poznajemo?! mom bratu pak zena Srbkinja imaju dvoje kceri zetovi jedan je Magyar drugi je Srbin i cetiri unuke! Zive u Vojvodini odn,u Bgd-u! ocito je da izmedju HR i Srb. Ziteljima nesto ne stima!?
Vladija Sarac
Povrsna studija. 1) U Srbiji se 20-25 % brakova razvede. Grafik u tekstu kazuje da se zadnjih godina preko 20 % jednonacionalnih brakova u Kroaciji razvede. Zakljucak: mesoviti srpsko-hrvatski brakovi su odlicni (samo 20% razvoda, upkos ratu!)? 2) Sta znaci 250 % procenata razvoda oko 1993? Te godine se 2.5 vise mesovitih brakova (sklopljenih ranijih godina i decenija) razvelo nego sto je sklopljeno samo 1993 godine. Zbog rata, mesovitih brakova bilo je malo 1993, pa tih 250 % mozda ne znaci nista (mozda su bila dva mesovita braka te godine, i pet razvoda??) ... Pored %, treba koristiti i brojeve brakova da bi se stekla puna slika. 3) Zakljucak: Srbi i Hrvati se dobro slazu u jednom krevetu, ali rdjavo u jednoj drzavi?
Hrvoje Hrvojić
Evo moje priče... Hrvat i Srbin koji su se zaljubili na prvi pogled, a naša osebujna ljubav i veza (gotovo zabranjena u mentalitetima naših naroda) traje vise od sedam godina ... Na žalost, u našem slučaju, većina Hrvata i Srba bi se zajedno dogovorila da nas izbatinaju, ali ljubav nema granica, i pravu ljubav ništa ne može ugasiti ... Zar je voljeti grijeh ?
Hrvoje Hrvojić
Draga Anka, puno hvala na lijepim željama. Jako mi je drago da sam Vam svojom životnom pričom uljepšao dan ... Zaista jedna lijepa životna priča što traje, i svakim danom biva sve zanimljivija, a ja sam čak i bivši hrvatski branitelj... a on je Srbiju branio od NATO-a :) Često raspravljamo sa zeljom da se naši narodi, Hrvati i Srbi opamete, i već jednom počnu živjeti kao jako dobri susjedi ...
Анка
О каква лијепа прича.... Уљепшали сте ми дан Хрвоје. Хвала вам! Сву срећу овог свијета вам желим!!!
Марко Латиновић
Људи се жене и удају из различитих разлога. При томе неки сматрају да их различита национална припадност не умара и не оптерећује, док други ипак нагињу да се жене/удају унутар своје националне групе. Некако им је лакше. Било како било мјешовити бракови су једнако природни као и они склопљени унутар исте националне заједнице. Наравно да су мјешовити бракови чешће у разним искушењима али ако су међусобна љубав и поштовање непатворени, прави, онда такви бракови итекако ваљају. То што су деведесетих година у Хрватској мјешовити бракови пуцали, нарочито они у којима су жене биле Хрватице а мужеви Срби, дјелом је последица изразито великог утицаја Католичке цркве на женски дио хрватске популације. Таква је ситуација и данас.
Nikša
Dijete sam iz mješovitog braka od oca (Srbina)Crnogorca i mame Hrvatice,i ne vidim ništa u ovome spektakularno,niti je moja majka pod prisilom udata niti je moj otac moju mamu smatrao za ratni plijen zato što je Hrvatica...I kad makneš nacionalnost i vjeru,u biti mu dodje jedan te isti narod sa vrlo malim jezičkim i kulturološkim neznatnim razlikama,tako da je bolje da vodimo ljubav nego da se svadjamo i ratujemo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja