ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:43

Bolnice zaštićene od zaplene imovine

Izmene i dopune Zakona o javnoj svojini, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, propisuju da izvršitelji neće više moći da plene pokretnu i nepokretnu imovinu zdravstvenih ustanova
Autor: J. Popadićponedeljak, 18.12.2017. u 22:00
КБЦ „Дра­ги­ша Ми­шо­вић” на земљишту које потражују наследници бивших власника (Фото Д. Јевремовић)

Izvršitelji više neće moći da plene ambulantna vozila, krevete i aparate u bolnicama i domovima zdravlja, novine su koje donose Izmene Zakona o javnoj svojini, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri.

U članu 16 ovog dokumenta doslovce je navedeno da: „Predmet prinudnog izvršenja ne mogu biti ni pokretne ni nepokretne stvari koje koriste zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova”.

Međutim, to ne znači da bolnice i domovi zdravlja neće morati da plate dugovanja, ali će ona najverovatnije biti namirivana isključivo povlačenjem novca sa računa.

Novi propisi zaštitiće i imovinu KBC „Dr Dragiša Mišović”, kojem su ove godine nekoliko puta na vrata kucali izvršitelji, najavljujući plenidbu po pravosnažnoj izvršnoj presudi u korist Simonide Tanasijević. Viši sud vratio je u julu ovaj predmet na ponovno suđenje, pa su zaposleni u ovoj kući, barem nakratko, odahnuli.

Dr Radislav Šćepanović, direktor KBC „Dragiša Mišović”, nije želeo za naš list da komentariše izmene zakonskih odredbi već je kratko rekao da čekaju početak novog sudskog procesa.

Naime, mediji su već uveliko izvestili da je KBC „Dr Dragiša Mišović” isplatio Simonidi Tanasijevićevoj oko tri miliona dinara kao naknadu za 12 ari placa koji je oduzet njenoj porodici u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji.

Država je, na ime naknade za oduzeto zemljište, Tanasijevićevoj trebalo da isplati oko 1,1 milion evra. Sa računa bolnice su pre više od godinu i po skinuta tri miliona dinara i od tada je KBC bio u blokadi. Zatim je najavljena plenidba imovine koja, na sreću, nikada nije sprovedena.

Mile Antić, predstavnik Mreže za restituciju, kaže za naš list da će bolnica svakako morati da isplati naknadu štete Simonidi Tanasijević, jer je plac koji je oduzet njenoj porodici prodat mimo važećih propisa.

– Ovoj porodici zemljište je oduzeto 26. decembra 1959. godine i dodeljeno na upravljanje Opštini Savski venac, tadašnjoj društveno-političkoj zajednici. Ova eksproprijacija izvršena je za potrebe izgradnje bolničke zgrade pri KBC „Dragiša Mišović”. Međutim, na ovom placu nikada nije izgrađena bolnica, već je zemljište prodato Domu časnih sestara, a potom je prešlo u ruke Građevinskog preduzeća „Koling” – objašnjava Antić u razgovoru za naš list.

On upozorava da je zemljište oduzeto za potrebe javnog interesa, ali da država nikada nije ostvarila tu nameru. Baš zbog toga, naslednici imaju pravo na isplatu naknade u skladu sa tržišnom vrednošću zemljišta.

– Svi kupoprodajni ugovori između bolnice i Doma časnih sredstava, ili preduzeća „Koling”, su ništavni. Ovim parčetom zemlje nije se smelo trgovati. Ta parcela je danas svojina preduzeća „Koling”, a oni su pravo korišćenja uspeli da konvertuju u pravo svojine, ne plativši državi ni dinar. Osim toga, uspeli su da se prošire i, umesto sa 12 ari, sada raspolažu sa više od 23 ara zemljišta. Neko iz bivšeg rukovodstva bolnice morao je to da odbori – dodaje naš sagovornik, uz napomenu da ovaj slučaj baca značajnu senku na rad nadležnih službi.

Republička direkcija za imovinu, kako kaže Antić, očigledno je obmanula Ministarstvo pravde jer je prošle godine iz Akcionog plana vlade za sprovođenje antikorupcijske strategije uspela da izbaci deo o potrebi preispitivanja „konverzija građevinskog zemljišta”. Da je ova odredba ostala, svakako bismo saznali mnogo više o nezakonitom trgovanju ovim parčetom državne zemlje, vrednim nekoliko miliona evra.

Parcela koju potražuje Simonida Tanasijević nalazi se u neposrednoj blizini KBC „Dragiša Mišović”, u Kronštatskoj ulici. Baš na ovoj adresi nalazi se poslovna zgrada preduzeća „Koling”, čija je površina oko 400 metara kvadratnih. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, vlasnik parcele i zgrade je upravo ova kompanija.

Na meti izvršitelja zdravstvene ustanove u Nišu, Vranju, Ćupriji…

U poslednjih nekoliko godina zdravstvene ustanove širom Srbije bile su na meti izvršitelja. Prošle godine je popisan deo voznog parka Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Nišu. Potražilac je bila Poreska uprava, kojoj je ova ustanova dugovala oko 1,2 miliona dinara zbog neisplaćenih poreskih obaveza.

Pre godinu dana zaplenjeno je šest službenih vozila Zdravstvenom centru Vranje, po sudskoj presudi u korist dr Miloša Petruševića, iz Hitne pomoći, koji je potraživao neisplaćene zarade za čak četiri godine. Početkom ove godine na vrata Doma zdravlja u Ćupriji, čiji je račun bio blokiran, zakucali su izvršitelji, pokušavajući da naplate dugovanje u ime jedne veledrogerije.


Komentari3
34dec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milomir
Privatni, javni, mozemo da ih nazovemo i magicni, vanzemaljski, andjeoski, narandzasti, kako god hocete, izvrsitelji sprovode odluke SUDOVA DRZAVE SRBIJE. I stvarno bih voleo da cujem koji je to model koji zagovaraju oni koji su protiv toga da ono sto je presudjeno bude i sprovedeno u delo. Ili da ukinemo sudstvo, pa nece biti ni presuda ni izvrsenja. Pride bih voleo da znam i ime "genija" koji ih je u startu nazvao "privatnim" i time dao besplatnu municiju dezurnim staljinistima koji na rec "privatno" dobijaju fiziolosku reakciju.
Sasa Trajkovic
Država ponekad postane i sama sebi VUK, na krilima takozvanog liberalnog kapitalizma i bankarskog lobija uveli su privatrne izvršitelje koji svoj prljavi posao rade za svoj ali i za račun države ... a onda su se setili i da je država dužnik... sukob interesa ili nešto drugo? Voleo bih da je država imala malo više sluha za obične građane kojima se pleni imovina i ostaju na ulici zbog duga Banci.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Orginal ove bolnice podigla je grupa Skotskih sestara posle Prvog svetskog rata,predvodjenom Dr. Haveland, ( Novi Zeland) . Podigle su i druga znanja - Srpsku Majku u Arandjelovcu , sirotinsko obdaniste u Bajinoj Basti, Dom sirocadi u Raci kod Kragujevca i broj slicni ustanova. Komunisticke vlasti su posle 1945 unistile table osnivaca ustanova i dali im imena njihovi heroja. Ta su imena ostala i do dana,sto krsi prava i negira zaslugu oni koji su pomogli Srpskom narodu.To je neobicno vazno danas kada 51% Srba zive u diaspori. Njihova pomoc staroj domovini mora biti tamo zasto je namenjena sa jasnom oznakom zahvalnosti. Prvu bolnicu Skotske sestre su popdigje na Solunskom Frontu u seoskoj kuci u selu Jezero nedaleko od Kajmakcalana. Jedan od ranjenika kome su pomogli bio je i mladi Draza Mihailovic - dobrota pala u zaborav.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja