četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 21.12.2017. u 08:15 Katarina Đorđević
NE SAMO O POSLU: DR PREDRAG MITROVIĆ

Kardiolog sa bas gitarom

Posle studija medicine ovaj lekar je završio i Elektrotehnički fakultet, sada ga nekoliko ispita deli od diplome Muzičke akademije, a nedavno je napisaoAnchor i treći roman kojim zaokružuje trilogiju započetu knjigom „San urgentne noći”, u kome je opisao kako izgleda jedno dežurstvo u Urgentnom centru
Др Предраг Митровић (Фото приватна архива)

Dr Predrag Mitrović, kardiolog na Klinici za kardiologiju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, sa nestrpljenjem je čekao prvu od četrnaest epizoda serijala „San urgentne noći” koja se od juče emituje na RTS-u i koja je snimljena po njegovom istoimenom romanu u kome se prikazuje kako izgleda borba za život pacijenata koji dolaze u ovu zdravstvenu ustanovu.

Za razliku od planetarno popularnih medicinskih serija kao što su „Čikago bolnica”, „Urgentni centar” ili „Uvod u anatomiju”, u kojima su ljubavni životi Hipokratovih poslanika rediteljima jednako važni kao i prikazivanje operacija na otvorenom srcu, u svom romanu „San urgentne noći” Mitrović opisuje realne situacije i stvarne ljudske drame. Sve to se dešavalo u našoj najpoznatijoj zdravstvenoj ustanovi, beogradskom Urgentnom centru, u koju već punih 30 godina stižu najteži pacijenti.

Urgentni centar kao inspiracija

–U svakoj epizodi lekar je narator – on priča šta se dešava sa pacijentom, sa kakvim je simptomima stigao u urgentni centar i kako izgleda borba za njegovo zdravlje... Drago mi je što je moj roman ekranizovan, jer je to najbolji način da širokom auditorijumu poručimo da je Urgentni centar najbezbednije mesto na kome možete da budete ako vam je život ugrožen, jer nijedna bolnica u Srbiji nema takve uslove i takve stručnjake kakve mi imamo. Zbog toga najteži i najkomplikovaniji medicinski slučajevi dolaze na našu adresu, a to je ujedno ono što zaposlenima u Urgentnom centru uliva najveću snagu. Mi zaista jesmo poslednja nada za život pacijenta, iako nemaju sve priče srećan kraj. Statistički posmatrano, od sto pacijenata koji stignu u Urgentni centar 80 njih se vraća kući. I to je svetski prosek kada je u pitanju ovakva ustanova – ponosno ističe naš sagovornik.

Ovde ugrađuje stentove  (Foto privatna arhiva)

Iako mu je otac Miroslav bio poznati gastroenterolog, a rođena sestra lekar internista, dr Predrag Mitrović kaže da u gimnazijskim danima nije maštao o belom mantilu. Matematika mu je uvek dobro išla, pa je sebe video na spisku brucoša Elektrotehničkog fakulteta. Međutim, kada je završio Petu beogradsku gimnaziju našao se pred velikom dilemom – da li da ide sa devojkom na more ili da polaže diferencijalni ispit iz nacrtne geometrije za upis na ETF. Osamnaestogodišnji Predrag dilemu je razrešio na sreću tadašnje devojke i budućih pacijenata – upisao je Medicinski fakultet i spakovao kofere za more.

Shvativši sa kakvom lakoćom daje ispite na medicini, na trećoj godini studija upisao je Elektrotehnički fakultet koji je i završio posle medicine.

Specijalizacija u skladu sa temperamentom

Kada je došlo vreme da se na završnoj godini medicine odluči za specijalizaciju, Predrag je shvatio da će najviše postići ako se opredeli za onu oblast koja je u skladu sa njegovim temperamentom i bez razmišljanja je izabrao urgentnu medicinu, a potom i subspecijalizaciju iz kardiologije.

Mali leksikon bola
– Znam da ljudi vole priče, filmove i serije iz bolnice jer ih zanima šta ih čeka kada se razbole, odnosno kako će doktori da ih leče. Zbog toga sam u svojim romanima opisivao realne ljudske sudbine, odnosno priče koje su imale srećan i manje srećan kraj. Objavio sam i knjigu „Mali leksikon bola” u kojoj sam se trudio da objasnim koji bolovi zahtevaju pažnju lekara da ljudi ne bi paničili bez potrebe, odnosno reagovali kada treba. S obzirom na to da sam veliki ljubitelj istorijskih romana, uskoro počinjem da pišem knjigu o proti Aleksi Nenadoviću. Dugo sam istraživao istorijsku građu kako bih se upustio u pisanje ovog romana – otkriva dr Mitrović.

– Kao lekar jednostavno nemate pravo na grešku, morate brzo da mislite i radite jer život nekada zavisi od sekundi. Ta činjenica nekoga može da parališe od straha, ali mene inspiriše – zato sam se opredelio za urgentnu medicinu – jednostavno objašnjava dr Mitrović koji je jedan od najomiljenijih kardiologa Kliničkog centra Srbije.

Međutim, kada svaki radni dan počinje borbom za život pacijenta i kada za vreme jednog dežurstva dođu barem tri bolesnika sa infarktom, kada se stalno suočavaju sa bolom, patnjom i smrću, onda i lekari moraju da nađu neki „ventil” da i sami ne bi postali kardiološki pacijent. Dr Predrag Mitrović je taj ventil našao u muzici i pisanju. Iako za sebe skromno kaže da je „muzičar koji se bavi medicinom iz hobija”, ovog lekara renesansnog obrazovanja nekoliko ispita deli od diplome Muzičke akademije, a nedavno je završio i svoj treći roman kojim zaokružuje trilogiju započetu knjigom „San urgentne noći“, u kome je opisao kako izgleda jedno dežurstvo u Urgentnom centru. U drugom romanu „Ne sviđa mi se da ti bude prijatno” čitaocima pripoveda kako izgleda noć u koronarnoj jedinici, a u trećem romanu „Sve je dobro što se urgentno svrši” opisuje – kateterizaciju srca.

Osim što svoje lekarske dane pretače u uzbudljive romane, dr Mitrović svira i bas gitaru u rok bendu „Šablon” koji uskoro izdaje i „best of” album. Zajedno sa muzikologom Aleksandrom Paladinom osnovao je prvu reviju klasične muzike u našoj zemlji „Muzika klasika“ koja već devetu godinu izlazi četiri puta godišnje i predstavlja pravu čitalačku poslasticu za ljubitelje klasične muzike. Uz reviju pokrenuti su i prva nagrada za umetničku muziku u našoj zemlji koja se ove godine dodeljuje već sedmi put, kao i festival „Muzika klasika lajt” koji se održava svake prve nedelje u junu.

– Bez muzike jednostavno ne bih mogao da živim – uz nju se budim i odlazim na počinak, muziku slušam i kad se odmaram i kad spavam i kada radim. Osim bas gitare, sviram violinu i klavir – kaže naš sagovornik.

I muzika je lek

Podseća da je uticaj muzike na zdravlje ljudi poznat još od antičkog doba i Pitagore koji ju je koristio u svakodnevnoj terapiji.

 Gitarista u grupi "Šablon" (Foto privatna arhiva)

Bez obzira na to kojim se poslom bavimo, izuzetno je važno da slušamo muziku koju volimo, smatra ovaj kardiolog, koji najčešće interveniše uz pop muziku visoke produkcije ili komercijalni džez. Iako se profesionalno ne bavi „slomljenim srcima” ističe da ljubavne jade nikako ne treba „lečiti” uz pomoć D-mola, već isključivo uz veselu, dursku muziku. A kada ilustruje razarajuće dejstvo agresivne muzike, navodi podatak da je petoro mladih i zdravih ljudi umrlo nakon jednog koncerta hevi metal muzike jer jaki ritam jednostavno nije odgovarao ritmu njihovih srca.

Osim komponovanja muzike i pisanja romana, srcu dr Predraga Mitrovića najviše prija druženje sa dvadeset dvogodišnjom kćerkom koja je diplomirala modni dizajn, uspešno se bavi 3D animacijom i božanstveno svira violinu.

Priznanje Evropskog udruženja kardiolog

– Istražujući koji tip melodije, tempo i tonalitet odgovaraju svakom pacijentu koji je doživeo infarkt, otkrio sam da slušanje omiljenih tonova, dva puta dnevno po dvanaest minuta, smanjuje mogućnost ponovnog srčanog udara i smrtnost ovih pacijenata, kao i potrebu za novim operacijama. To sam zvanično potvrdio i eksperimentom, u kojem je učestvovalo čak 740 pacijenta – polovina njih bila je povrgnuta muzičkoj terapiji 12 minuta dnevno, a 370 pacijenata nije slušalo muziku. Nakon dve godine, pokazalo se da su oni koji su slušali muziku manje obolevali od angine pektoris i ponovnog infarkta, odnosno da je kod njih bilo manje potrebe za novim operacijama, a i njihova smrtnost je bila manja. Najveće priznanje za svoj rad dobio sam na Kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Barseloni 2009. godine kada mi je dodeljena specijalna nagrada za rad o primeni muzike u lečenju kardiovaskularnih bolesti – ponosno kaže dr Mitrović.

 

Komentari2
a6882
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovana
Neverovatan covek, genijalac! Impresivna biografija, zaista, a povrh svega sam stekla utisak slusajuci neke njegove intervjue da je on jedan prijatan i divan covek! Svako dobro Vam zelim!
Mitra Prijic
Bravo za dr Mitrovica!Pravi je lek za nasu napacenu dusu .Iz moje porodice potichu lekari koji su prednjacili u kardiohirurgiji Srbije , dr Stojan Anojchic , moj otac u poznavanju muzikoterapije i prava druzeci se sa dr Stankovicem zachetnikom muzikoterapije kod nas.Hvala vam sto i sirem auditorijumu ukazujete na izuzetne primere ljudi kod nas , da se ne zaboravi i da mladi imaju prave uzore !Mitra Neskovic Prijic ( moja baka je iz porodice Anojchic).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja