četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 19.12.2017. u 22:00 Miroljub Dugalić

Škola o kojoj se govori, a o čijem se imanju ćuti

U Kraljevu je obeležen jubilej 135 godina srednje poljoprivredne škole u znaku osnivača dr Đorđa Radića, ali je posebno naglašena svojevrsna poruka „da će trajati delo velikana”
Зграда пољопривредне школе у Краљеву (Фото С. Вуловић)

Kraljevo –  Poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić” u Kraljevu obeležava 135 godina od osnivanja. Najstarija je to „ratarica” na ovim prostorima, rad je prekidala samo u vreme ratova, pa je iz nje do sada izašlo 120 generacija. Osnovana je ukazom srpskog kralja Milana Obrenovića 1882. godine, a njen prvi upravnik bio je dr Đorđe Radić, čije ime ova škola od 1990. godine nosi.

Zato je uz jubilej škole obeležen i vek i po otkada je Đorđe Radić postao prvi doktor poljoprivrednih nauka u Srbiji. I baš u sadašnjoj zgradi kraljevačkog muzeja, u kojoj je prvobitno Škola za ratarstvo otvorena i tu radila više od četiri decenije, o životu i delu njenog osnivača i upravnika govorila je Mirjana Savić, viši kustos.

Malo je novinskog prostora kako bismo preneli izrečene zasluge ovog velikana za srpsku poljoprivredu, koji je kao mladić iz rodnog Bečkereka otišao je u svet i u Beču uspeo da postane prvi srpski doktor poljoprivrednih nauka. Silno je želeo da postane veliki dobrotvor svog naroda, siromašnog i neprosvećenog. Zato je, kako je istakla istoričarka Mirjana Savić, otvarao škole, prosvećivao mlade i starije poljoprivrednike, objavljivao stručnu i popularnu poljoprivrednu literaturu. Nakon doktorata i brojnih stručnih putovanja, okreće se modernizaciji srpskih poljoprivredno zaostalih sela, čemu je posvetio čitav život.

Dr Đor­đe Ra­dić osnovao je prvu poljoprivrednu školu u Srbiji, 
a ni groba mu više nema

Kao upravitelj škole u Kraljevu bavio se naučnim radom. Ukrštao je rase zarad poboljšanja rasnog sastav stoke, prvi se bavio hibridizacijom kukuruza, novim sortama jagoda, pamuka... Otvorio je u Kraljevu fabriku savremene poljoprivredne mehanizacije. Objavio je više od 50 naučnih knjiga i 560 naučnih radova, a bio je član 117 strukovnih udruženja i dobitnik je 12 ordena srpskih i stranih vladara. U okviru programa „Traje delo velikana do današnjih dana”, Mirjana Savić je još napomenula da se Radić isticao plemenitošću i među Kraljevčanima uživao veliki ugled. Bio je predsednik opštine i redovan član Srpskog učenog društva, kao i počasni član Kraljevske srpske akademije.

Radić je umro u Kraljevu, avgusta 1922. godine. Sahranjen je na starom kraljevačkom groblju do humke svog sina Zvezdana, a gde je njihov grob to se danas ne zna. Grobno mesto predstavnici škole obišli su poslednji put 1983. godine, ali ga kasnije više nije bilo. Grobari su na tom mestima sahranili druge i, kako doznajemo, današnja lokalna vlast planira da za sledeći jubilej podigne neko posthumno obeležje čoveku koji je zadužio srpsku poljoprivredu.

Možda su zato današnji đaci u svom programu povodom jubileja i poručili da njegovo delo, uprkos svemu, neće i ne sme pasti u zaborav. Zato su ponosno saopštili „da ni zadužbina dr Đorđa Radića nije propala, već i sad, 135 godina nakon osnivanja, blista na obroncima Ratarskog imanja, ponosito noseći ime svog osnivača”.

A danas ova škola ima 730 đaka. Poseduje 80 hektara imanja „u krugu” nedaleko od grada. Tu su pored njiva, livada i povrtnjaka i staje. Tako učenici pored teorijskog stiču i praktična znanja, kako direktorka Svetlana Mladenović reče, „uče od setve do žetve, od sadnje do berbe”.

No, njihovo imanje je godinama na meti lokalnih vlasti i urbanista koje su zagovarale planove u kojima „njive ne mogu biti u centru grada”. Tako je još 1982. godine donet urbanistički plan za Ratarsko imanje i projekat gde bi se umesto pomenutih njiva i livada podiglo novo stambeno naselje. No, taj plan nije realizovan, ali je socijalistička vlast, devedesetih godina „štrbnula” desetak hektara i počela gradnju tri zgrade, stanova za mlade bračne parove, policajce i vojna lica... Ali su došli izbori i posle dvehiljadite godine škola je pokrenula sudski spor pa su odlukom suda temelji tih zgrada zatrpani i opet je tu školska livada. Zatim je nedavno, verujemo na predlog lokalne vlasti, Vlada Srbije promenila tek pre tri godine donetu odluku o utvrđivanju kompleksa poljoprivredne škole u Kraljevu za prostorno istorijsku celinu. Uz tu promenu odluke brzo se pročulo da je omogućena namera da se od školskog imanja izuzme oko 13 hektara kako bi to zemljište bilo ustupljeno potencijalnom inostranom investitoru a to školi nadoknađeno na drugom mestu. Ne sporeći da je ovom gradu propale industrije takva investicija preko potrebna, opet će posebno zbog odabrane lokacije za fabriku biti velike polemike, pa je to, verujemo, i razlog što za sada predstavnici lokalne vlasti o tome još nerado govore.

Komentari5
d9384
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... e bas lepa prica o skoli i manje lepa o vrednoj Milici ...i to iz Kraljeva,grada koji nosi tako lepo ime ... skoro smo citali da je zicara na Gocu demontirana zbog dugova ... ista je na stotine hiljada dece i skijasa prevezla,mnogoj deci je ta planina bila prva zimska radost ... da ne pominjemo gigante koji su tu jednostavno nestali ... bese li jedna dama iz Kraljeva,javno rekla da se uclanila u vladajucu stranku i tako dobila posao ...to je Srbija ...
Profesor Kraljevo
Milica Simić,koja se pominje u mom komentaru je učenica četvrte godine Poljoprivredne škole ,,dr Đorđe Radić" u Kraljevu i otuda ta povezanost sa tekstom gospodina Dugalića u Politici.
Profesor Kraljevo
Nekoliko dana pre blistavog jubileja Poljoprivredne škole u Kraljevu na RTS objavljena je odlična dirljiva priča kraljevačkog dopisnika Milanka Danilovića o Milici Simić,najboljoj učenici ili jednoj od najboljih ,koja živoi sa samohranom majkom u petnaestak kvadrata nedovršene kućice pored Žičkog jezera,bez vode,posebne sobe,kupatila,računara i bez stalbih primanja.Nadniče i majka i kćerka Milica kad joj školske obaveze dozvole,naročito i proleće i leto kad kod seoskih domaćina najviše posla ima. Evo sad i ovaj odličan tekst Politikinog dopisnika oz Kraljeva gospodina Dugalića.Vidim-čitam bila svečanost u Muzeju a niko od nadležnih iz vlasti ne zna ni gde je grob znamenitog doktora Đorđa Radića kao što niko u Kraljevu ,mislim na nadležne,ne i odgovorne,nije znao u kakvim uslovima im živi jedna od najboljih učenica u gradu.Maturant je i pitanje je da li će moći da nastavi školovanje kao što je veliko pitanje da li će se neko setiti dr Radića do sledećeg jubileja.Dokle smo stigli!
Jovan N
uzima se zemlja da simovic premesti fabriku iz sela u grad
Vladija Sarac
Nemam digitalno izdanje, pa se pitam je li to ona skola opevana u pesmi "kod ratarske puste skole/poskakase u rovove/po stajama krv se proli/ borise se ko sokoli"?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja