Naftna idnustrija Srbije, čiji je većinski akcionar Gasrpomnjeft, najprofitabilnija je srpska kompanija koja puni državni budžet sa više od 1,3 milijardi evra godišnje. Osim ekonomskog prisustva u Srbiji, Gaspromnjeft  pomaže socijalne, kulturne i sportske projekte  u koje je do sada uložio 37 miliona evra, od čega je četiri miliona evra za Hram Svetog Save.

Prvi čovek „Gaspromnjefta” na početku razgovora ističe da ova kompanija investira u energetske projekte, kao što su izgradnja termoelektrane u Pančevu, proizvodnja električne energije iz gasnih postrojenja i vetrogeneratora, tako da sa svim ostalim parametrima drži vodeće mesto u regionu u ovoj oblasti.

Prema poslednjoj oceni Agencije za privredne registre, NIS je postao najprofitabilnija kompanija u 2016. godini. Kako biste to prokomentarisali?

Podsetio bih da je situacija kada je 2009. godine „Gaspromnjeft” postao vlasnik kontrolnog paketa akcija bila upravo obrnuta. NIS je bio neprofitabilna kompanija, u velikim dugovima, u prvom tromesečju 2009. godine gubici NIS-a iznosili su 120 miliona evra, dok se dug bankama približavao milijardi evra. 

Indikatori učinka proizvodnje padali su u svim oblastima, nije bilo strategije razvoja, tokom niza godina sredstva se nisu ulagala u geološka istraživanja, u preradu nafte i mrežu benzinskih stanica. Zajedno sa našim srpskim partnerima preduzeli smo efikasne mere, uključili smo u rad profesionalni menadžment, razradili smo strategiju razvoja holdinga koje smo se striktno pridržavali. Tako smo pretvorili NIS u vodeću regionalnu energetsku kompaniju. Od 2009. godine u razvoj NIS-a investirano je ukupno 2,5 milijardi evra. Danas je to najprofitabilnija kompanija u Srbiji, koja svake godine u državni budžet uplaćuje više od 1,3 milijarde evra. NIS se pretvorio u savremenu međunarodnu kompaniju koja upravlja mrežom benzinskih stanica u četiri države na Balkanu, raspolaže jednom od najsavremenijih rafinerija u jugoistočnoj Evropi i razvija alternativnu energiju. Kompanija nastavlja uspešan rad i van granica Srbije.

NIS je usvojio novu poslovnu strategiju. Šta ona podrazumeva?

U integrisanu korporativnu strategiju NIS-a do 2025. godine uvršteni su ključni prioriteti – stabilan obim proizvodnje nafte i gasa uz povećanje resursne baze, povećanje duboke prerade i efikasnosti prerade nafte, modernizacija maloprodajne mreže. Mi i dalje smatramo opravdanim investicije u energetske projekte, kao što su izgradnja termoelektrane u Pančevu, proizvodnja električne energije u kogenerativnim postrojenjima (dobijanje struje iz gasa) i vetrogeneratorima. Do 2025. godine planiramo da uložimo u razvoj kompanije 2,2 milijarde dolara, što znači da će NIS sačuvati svoje pozicije na vrhu liste najvećih investitora Srbije.

Danas u najveće investicione projekte NIS-a spada izgradnja kompleksa za duboku preradu u Rafineriji „Pančevo”?

Za potrošače to je, pre svega, odlično gorivo. Obim proizvodnje dizela visokog kvaliteta porašće za više od 38 odsto, povećaće se i obim proizvodnje benzina i tečnog naftnog gasa. Posle puštanja kompleksa u eksploataciju, rafinerija će obustaviti proizvodnju mazuta sa visokim sadržajem sumpora, pa će taj, ne sasvim ekološki tip goriva, u suštini otići sa srpskog tržišta. Za privredu Srbije to znači više od 300 miliona evra investicija i priliv dodatnog poreza, neophodnih za razvoj. Za sada je to najveći investicioni projekat u zemlji. Osim toga, tu su i dodatna radna mesta, kao i podstrek za razvoj domaćeg biznisa, budući da je za građevinske radove planiran angažman velikog broja srpskih izvođača.

Za kompaniju to je ključni projekat druge faze programa modernizacije postrojenja za preradu NIS-a, koju „Gaspromnjeft” sprovodi od 2009. godine. U prvoj fazi uloženo je 500 miliona evra u izgradnju kompleksa za hidrokreking u Rafineriji „Pančevo”. Kao rezultat toga, rafinerija je postala jedno od vodećih preduzeća tog profila u jugoistočnoj Evropi. Realizacija projekta duboke prerade izvešće rafineriju na nivo pokazatelja najboljih rafinerija u svetu.

Kad se u trećem tromesečju 2019. godine kompleks pusti u rad, pokazatelji duboke prerade porašće do rekordnih 99,2 odsto (sada iznose 86 odsto), a oni su ključni pokazatelj operativne efikasnosti svake rafinerije. Primera radi, prosečan nivo duboke prerade evropskih rafinerija iznosi 85 procenata. Osim toga, NIS počinje proizvodnju naftnog koksa, koji zasad Srbija kupuje u inostranstvu.

Samim tim ruski većinski vlasnik NIS-a ispunjava sve preostale obaveze po kupoprodajnom ugovoru. Da li postoji sigurnost da će projekat biti završen, s obzirom na nestabilnu situaciju na tržištu?

Što se tiče naših obaveza, koje imamo prema kupoprodajnom ugovoru, trenutno smo ih ne samo ispunili, već i znatno prevazišli. Izgradnja postrojenja za duboku preradu nije vezana za ugovor. Kada smo donosili odluku o pokretanju tog projekta, rukovodili smo se isključivo ekonomskim polazištima da kapaciteti prerade u NIS-a treba da budu konkurentni na evropskom nivou. Što se tiče finansiranja projekta, tu ne vidim nikakve probleme, sredstva za njegovu realizaciju uključena su u budžet i siguran sam da će sve biti završeno u roku, bez obzira na moguće negativne spoljne faktore.

Postoji još jedna ključna aktiva, čija sudbina nije do kraja rešena – „Petrohemija”. Od kada ste počeli rad u Srbiji, Vlada Srbije lobira da kupite „Petrohemiju”. Umesto toga, vi ste postali jedan od najvažnijih akcionara kompanije, i na taj način konvertirali akumulirane dugove pred NIS-om?

Da, mi shvatamo od kolikog je značaja ta kompanija za privredu Srbije, zbog toga je tokom niza godina podržavamo. U sklopu sporazuma sa Vladom Srbije, NIS snabdeva „Petrohemiju” sirovinama – primarnim benzinom. Pojačali smo menadžerski korpus „Petrohemije”, angažovavši stručnjake koji su stekli radno iskustvo u međunarodnim kompanijama.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa manjinskim vlasnikom – Vladom Srbije?

NIS je pravi primer uspešne saradnje akcionara, u našem slučaju to su „Gaspromnjeft” i Vlada Srbije. Takođe predstavlja obrazac efikasne strateške saradnje između Rusije i Srbije u energetskoj sferi. Sve važne odluke proteklih godina donošene su na osnovu dogovora glavnih akcionara, uz shvatanje značajne uloge koju NIS igra u privredi Srbije. Naš zajednički rad svedoči da je za Srbiju „Gaspromnjeft” siguran partner u razvoju energetskog sektora, dok je „Gaspromnjeft” u Srbiji – platforma za razvoj. Tu saradnju ćemo jačati. Odgovor je, dakle, očigledan – zadovoljni smo uzajamnom saradnjom sa Vladom Srbije.

„Gaspromnjeft” svoju delatnost u Srbiji ne ograničava isključivo biznis projektima. Izdvojena su velika sredstva za Hram Svetog Save. Koliko je novca već uloženo u hram?

Od 2009. godine uložili smo u socijalne, kulturne i sportske projekte na teritoriji Srbije 37 miliona evra, od kojih je četiri miliona evra izdvojeno za izradu mozaične dekoracije kupole Hrama Svetog Save. Mi znamo koliko je izgradnja hrama važna za srpski narod, pa je zato taj projekat važan i za nas. On će zasigurno postati simbol srpsko-ruskog prijateljstva. Danas su mozaični radovi na kupoli završeni i mi se nadamo da će već početkom sledeće godine taj deo hrama zablistati svom svojom velelepnošću.

Kompanija pruža sponzorsku podršku FK Crvena zvezda. Kako gledate na dalju saradnju?

Mi već sedam godina ne samo da podržavamo profesionalni tim Crvena zvezda, već pomažemo i u vaspitavanju mladih talenata srpskog fudbala. To je najveće ulaganje u sport Srbije poslednjih godina. A za nas, imajući u vidu popularnost Zvezde u zemlji, to je i efikasan marketinški projekat. Nastavićemo saradnju sa Crvenom zvezdom. Čestitamo timu na plasmanu u plej-of Evropske lige i želimo mu uspeh i u evropskim kupovima i u domaćim takmičenjima.

U kojoj ste meri zadovoljni radom novog menadžmenta NIS-a?

Najbolja ocena rada menadžera jesu visoki pokazatelji delatnosti kompanije, kako operativni, tako i finansijski. NIS nastavlja da donosi dobit akcionarima i da efikasno ostvaruje strateške projekte, održavajući pri tome visok nivo korporativnog upravljanja. I prethodno rukovodstvo NIS-a pratilo je, a i sadašnje rukovodstvo prati strategiju kompanije koju su usvojili srpski i ruski akcionari.