utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Država ne zna šta ima, a kada će znati – ne zna se

Rok za upis javne svojine produžen je do 2020. godine. To je učinjeno izmenama Zakona o javnoj svojini, koje su poslanici usvojili pre nekoliko dana
Autor: Marijana Avakumovićutorak, 19.12.2017. u 18:00
Рок за при­ја­ву имо­ви­не био је 31. де­цем­бар ове го­ди­не, али је про­ду­жен – већ ше­сти пут: панорама Београда (Фо­то Н. Марјановић)

Putevi, mostovi, pruge, šume, reke, izvori lekovite vode, rudnici, pašnjaci, zgrade, stanovi, poslovni prostor, bolnice, škole, fakulteti, umetnička dela, automobili, novac i hartije od vrednosti – sve to država Srbija poseduje. Ali koliko tačno toga ima i koliko sve to vredi, niko pouzdano ne zna. I neće se znati bar još tri godine.

Rok za upis javne svojine produžen je do 2020. godine. To je učinjeno izmenama Zakona o javnoj svojini, koje je Skupština Srbije usvojila pre nekoliko dana. Prvobitno, rok za prijavu imovine bio je 31. decembar ove godine, ali je produžen – već šesti put.

Za odgovorne u opštinama, javnim preduzećima i institucijama, koji duže od 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse, pod uslovom da to ne urade ni u naredne tri godine, slede novčane kazne od 50.000 do 200.000 dinara. To je novina u odnosu na prethodne propise.

U Registru jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini evidentirano je oko 133.935 jedinica nepokretnosti. Toliko ih je do sredine oktobra prijavljeno Republičkoj direkciji za imovinu, koja je zadužena da brine o državnoj svojini.

Nasuprot njoj, Republički geodetski zavod, koji je takođe zadužen za vođenje evidencije o imovini, ima bazu u kojoj se na jučerašnji dan nalazilo 24,6 miliona jedinica nepokretnosti, od kojih je znatan deo u javnoj, odnosno državnoj svojini.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da je, upravo zato što Srbija ima ovako neujednačenu evidenciju i nema popisanu imovinu, malo falilo da pregovaračko poglavlje 32 o pristupanju EU ne bude otvoreno. Jer, kada se ne zna ko šta poseduje, nijedan završni račun javnih preduzeća ne može da bude tačan.

– Obe baze podataka, i direkcije i katastra, nepotpune su i kao takve nepouzdane. Zahvaljujući restituciji, država je u pojedinim situacijama došla do spoznaje šta sve ima – kaže Antić.

On navodi da je na Kopaoniku, vraćajući jednu njivu, koja je pre 12 godina proglašena za građevinsko zemljište, otkriveno 700 hektara koje je nezakonito prisvojila jedna zadruga. I to je, zahvaljujući restituciji, vraćeno državi, a kao vlasnik upisana je republika.

Svako će se zapitati kako je došlo do toga da država ne zna gde šta ima. Lako, jer je sve ostavljeno na savest korisnicima. Oni su od 1995. godine imali obavezu da prijave šta koriste, jer su opštine, javna preduzeća i institucije bili samo korisnici, a država jedini vlasnik.

Zakonom o sredstvima u svojini republike bila je propisana prekršajna odgovornost za pravno i odgovorno lice ako ne vode evidenciju saglasno zakonu ili ako u propisanom roku ne dostavljaju direkciji podatke o nepokretnostima koje koriste. Na to se malo ko osvrtao, jer nijednim aktom nije bilo bliže uređeno koji će organ pokretati prekršajni postupak, odnosno podnositi prekršajnu prijavu. Direkcija za imovinu nije imala ovlašćenja za to.

Donošenjem Zakona o javnoj svojini 2011. prijavljivanje imovine je obesmišljeno. Korisnici više nisu imali potrebu da prijavljuju imovinu, jer ono što su do tada koristili prešlo je u njihovo vlasništvo.

Državni revizori utvrdili su u jednoj od kontrola da korisnici državne imovine raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti direkcije i vlade. Potom da ne primenjuju tržišne cene prilikom izdavanja, niti su preterano ažurni pri naplati dugova, kao i da ne obaveštavaju nikoga o slobodnom prostoru. Drugim rečima – radi ko šta hoće.

Samim tim niko pouzdano nije mogao ni da kaže koliko sva ta imovina vredi. Doduše, Jovan Vorkapić, direktor Direkcije za imovinu, pre godinu dana je izašao u javnost sa procenom da po knjigovodstvenoj vrednosti državna imovina vredi oko sedam milijardi evra, ali da on veruje da po tržišnoj vrednosti vredi i više od 14 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, prihodi direkcije u 2015. iznosili su 1,2 milijarde dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra, od čega je oko 6,5 miliona evra dobijeno od zakupa.

Ove brojke verovatno bi bile impozantnije da su se svi korisnici odnosili prema državnoj imovini bar približno marljivo kao što se odnose prema svojoj ličnoj imovini.


Komentari21
2f77e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Nastavak ''skladisne'' versus ''tokovne'' velicine. Kompleksna pravna situacija u Srbiji se ne moze obraditi u jednom prilogu. Kao popis kod bilo koje radnje i drzava moze da nabroji svoje ''skladisne'' velicine u navedenom smislu. Za njeno imovinsko stanje su potrebne dodatne informacije o tokovnim velicinama. To rade institucije za prognoziranje drzavnih totalnih prihoda minus nacionalni i internacionalni dugovi (''domaci i strani dugovi''). Kao kod svih ''prognoza'' to je u stvari vrednovanje bazirano na proslim godinama. Dakle statisticke ocene ili vrednovanje. Primer Grcke moze da posluzi kao ''mentalna slika'' fakticnog stanja stvari posto stecaj drzava nije zakonom uredjen. Za Grcku svi ekonomi tvrde da ona nije niti ce ikad biti u stanju da vrati 400 milijardi evra uzajmljenih uglavnom od evro grupe. Cak je i placanje godisnjih kamata problem koji se ''resava'' dodatnim zaduzivanjem. Grci mogu da sanjaju i nagadjaju o drzavoj svojini i imovini ali ce ipak sami da plate ceh .
Леон Давидович
Колико је имовине само до сада отуђено? Државну администрацију првенствено занима плата, а за имовину баш их брига. Главна је брига убрати порез и онда распоредити потрошњу тог скупљеног новца. Све остало баш некога брига ?
Dejan.R.Tošić
Isključiv razlog zašto se ne zna tačan popis Javne svojine i njena vrednost je prikrivanje državne imovine.Imovine svih građana Srbije.Na žalost i imovine države Srbije na Kosovu i Metohiji.Zašto se to radi ? Odgovor je jednostavan.Iz istog razloga se već 17 godina a ni prethodnih godina do 2000.god. ne daje završni račun potrošnje budžeta Srbije u iznosu od 11 milijardi evra pred narodne poslanike. Zašto ? Iz istog razloga je donet zakon o privrednim subjektima gde se štite poslodavci čiji je račun u blokadi više od 5 godina a nisu se otvorili stečaji,jer se sva imovina preduzeća rasprodala,a bivši poslodavci propalih preduzeća su ostavili poreske dugove koji su ne naplatljivi a počinioci su postali uspešni privrednici novootvorenih preduzeča pomoću zločina bez kazne. Kada će prestati sa takvim zakonodavstvom u privredi Srbije? Odgovor nije jednostavan. Pol.elit. ne žele da donosu Zakon o poreklu imovine, a građani egzistencijalno opterećeni i ne traže takav Zakon od pol. elita.
nikola andric
''Skladisne'' i ''tokovne '' velicine. Gradjani su po pravilu zavisni od svog dohodovnog toka kome se nadaju svakog meseca. Skladiste se najlakse zamislja ''podrumom punim namirnicama''. Takozvana ''proizvodna sredstva'' su kod nas zamiljena kao ''skladisna velicina'' ciji su vlasnici bili kapitalisti pre a posle njih ''drustvo'' (alijas ''drustvena svojina''). Kad se pak ''podrum isprazni'' sta cemo onda? Za, recimo, opstine koje izdaju zemljiste u zakup postoje dve vrste dohodovnog toka. Porez na nekretinine te zakup koji se placa mesecno ili godisnje. Zakup naravno pretpostavlja ugovor o zakupu dok su mesecni dohotci gradjana bazirani na ugovoru o radu. Dakle za razliku od ''stvari'' i ''svojine'' iz stvarnog prava ovde imamo ''obligacione relacije'' pretpostavljene u svakom ugovoru. Svako potrazivanje pretpostavlja drugu stranu ugovora koja se radi jednostavnosti naziva ''duznik''. Dakle na jednoj strani se koreliraju stvari i lica (stvarno pravo) a na drugoj lica (obligacije).
zoran mazić
Nepopisana imovina predstavlja leglo za netransparentno raspolaganje državnom svojinom i izvor velike korupcije od strane delova dražvnih struktura. Još jednom se pokazalo da je restitucija oduzete imovine najpravičniji oblik tranzicije i privatizacije državne imovine, tokom kojeg postupka su otkrivene brojne zloupotrebe. Napadi na proces restitucije dolazi upravo iz onih delova države koji učestvuju u masivnoj zloupotrebi te imovine u sprezi sa privilegovanim korisnicima-u ministarstvu poljoprivrede i državnom pravobranilaštvu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja