utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:03

Katedre pomažu opstanak srpskog jezika u svetu

Država pokreće očuvanje lektorata za srpski jezik u inostranstvu i obezbeđuje finansijsku podršku za to. Svojevremeno se naš jezik, samo u Francuskoj, učio na čak 11 univerziteta
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 20.12.2017. u 22:00
На Кар­ло­вом уни­вер­зи­те­ту у Пра­гу срп­ски се учи на Ка­те­дри за ју­го­и­сточ­но­е­вроп­ске и бал­ка­но­ло­шке сту­ди­је (Фото Пиксабеј)

Da bi se sprečilo da se na svetskim univerzitetima gase katedre za srpski jezik Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je odlučilo da osnuje odbor za lektorate, koji će brinuti o ovim telima u inostranstvu. To je dogovoreno na sastanku Mladena Šarčevića, ministra prosvete, sa Vladanom Vukosavljevićem, ministrom kulture i informisanja. Prilikom susreta u Ministarstvu prosvete istaknuto je da bi afirmacija srpskog jezika, književnosti i kulture u svetu trebalo da bude vidljivija i jedan od prioriteta srpske politike.

Dva ministra su ocenila da se u javnosti već godinama s pravom postavlja pitanje srpskih lektorata u inostranstvu i ukazuje na činjenicu da ih je sve manje.

Zato se, kako saopštavaju, mora preduzeti sve što je moguće na državnom nivou kako bi se taj proces zaustavio i pokrenuo suprotan – osnivanje novih srpskih lektorata u svetu. Šarčević i Vukosavljević konstatovali su da bi rad srpskih lektorata u inostranstvu hitno trebalo da se sistemski uredi i za to obezbedi neophodna podzakonska regulativa i potrebna finansijska sredstva. Potom će, kako naglašavaju, država utvrditi plan osnivanja i širenja srpskih lektorata u svetu ‒ u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima finansiranja.

U odbor za lektorate ući će delegirani predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva spoljnih poslova, Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Nišu. Ovo telo treba da pokrene inicijativu za donošenje pravilnika i podzakonskih regulativa za izbor lektora, njihovo upućivanje u inostranstvo i način finansiranja.

Srpski, odnosno srpskohrvatski jezik, nekada je imao veoma dobar status na evropskim i svetskim univerzitetima, u okviru fakulteta ili katedra za slavistiku. Broj lektorata na kojima se izučavao srpski bio je impozantan, a u javnosti je poznato da se, samo u Francuskoj, naš jezik svojevremeno učio na čak 11 univerziteta. Srpski lektorati, kao veoma značajna mesta za izučavanje i širenje našeg jezika, a time i kulture, gase se, a njihova mesta preuzimaju profesori koji predaju hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik.

„Politika” je pre sedam meseci pisala o ovom problemu, naglasivši da se „jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, ali i da su ministarstva prosvete i kulture međusobno žonglirala odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata”.

Srbija je 2000. godine imala 47 lektorata, a sada je broj dragocenih inostranih sedišta naše kulture i jezika spao na dvadesetak. Dok smo se svojevremeno ponosili lektorima u inostranstvu, poput pisaca Danila Kiša i Milovana Danojlića, na značajnim slavističkim katedrama u svetu više se ne izučava srpski jezik. Rajna Dragićević, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, za naš list je objasnila da se na mnogim univerzitetima u svetu izučavanje srpskog jezika podvodi pod takozvani bosansko-hrvatsko-srpski, ili se uključuje kao izborni predmet u studije istorije, kulture, književnosti i jezika nekog regiona.

– Tako se, na primer, na Karlovom univerzitetu u Pragu srpski jezik uči na Katedri za jugoistočnoevropske i balkanološke studije. Južnoslovenskim jezicima i kulturama pridruženi su albanski i rumunski jezik, što znači da je naš jezik izdvojen iz slavistike i da je postao tek nevažan predmet na studijama o geografskom regionu kojem pripadamo, čime se njegov status još više degradira – objašnjava profesorka Dragićević.

Ona je nedavno upozorila da na tom čuvenom univerzitetu, osnovanom 1348. godine, o srpskom jeziku brine još samo jedna lektorka iz Srbije, a da njen rad finansira Češka. Kada ona prestane da se bori za očuvanje srpskog jezika na Karlovom univerzitetu, profesorka Dragićević sumnja da će njegovo izučavanje biti ukinuto, što je nemerljiva šteta za Republiku Srbiju.

Ostaje nam da se nadamo da se dva ministra sa početka priče izdvajaju iz mora svojih kolega koje su bez mnogo talasanja godinama ignorisale ovaj problem i da će dan i inicijativa za osnivanje Odbora za lektorate predstavljati prekretnicu u očuvanju ovog dela srpske kulture.

Po broju lektorata Srbija duplo zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom

Srpski lektorati na stranim univerzitetima veoma su značajni za promociju ovdašnje kulture jer na njima gostuju umetnici iz Srbije, prevode se dela naših pisaca, pokreću inicijative za jačanje kulturne saradnje dve zemlje, ali i stvaraju uslovi za privrednu saradnju.

Dok Hrvatska ima oko 60, Slovenija više od 50 lektorata u svetu, Srbija, koja je do 2000. bila rame uz rame sa susedima, za nepune dve decenije uspela je da prepolovi broj katedri na kojima se širom planete izučavao naš jezik.


Komentari4
14b4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... bas je lep primer iz Ceske i za mnoga druga delovanja kako bi trebalo da se radi ... predsednik te drzave nije hteo da potpise priznavanje tkzv drzave Kosovo i tuzio se do ustavnog suda sa parlamentom svoje sopstvene zemlje koji je glasanjem to uradio,jer se borio protiv nasilnog,okupatorskog nacina secesionisanja ... na kraju je morao jer je sud tako presudio,funkcija ga na to obavezuje ...
Драгољуб Збиљић
НЕМОГУЋ ЗА ЖИВОТ ЧЕТВОРОЛИКИ ЈЕЗИК СРБА. Српски лингвисти не схватају да треба да забораве српскохрватски језик. И треба да знају да је српски језик нормиран тако да није подесан ни за учење у свету ни за опстајање код Срба у данашњој норми. не може нормално да постоји и да се чува језик са четвороструком нормом: 1. српски језик на ијекавском на ћирилици, 2. српски језик на ијекавском на латиници, 3. српски језик на екавском на ћирилици, 4. српски језик на екавском на ћирилици. Па где у свету постоји неки други тако нормиран језик. Ослободите се једном србохрваштине и задржавање у норми свега оног што појединачно постоји у политички нормираним другим језицима као варијантама српског језика. Три варијанте српског језика су признате и регистроване у свету и српски језик више не може да постоји с нормом која обједињава све те варијанте у стандардном језику. Такав четворолики језик постоји у варијантама, али је немогуће да постоји тако четворолико нормиран данас језик срба.
Neša
U ovo veruju samo naivni. Kada nema pozitivnih rezultata potežu se lepa, i nerealna, obećanja.
Леон Давидович
Српски језик су очерупали ови сепаратисти и још гори су они који су им признали измишљене језике. Тако вештачки испада да српски језик говори све мање људи. А како мање људи говори и што је мањи утицај државе у свету то је и интересовање за изучавање таквог језика мање.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja