sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:41

Čuje se srpski od severa Amerike do juga Afrike

Škole u dijaspori sa oko četiri hiljade đaka su veza novih generacija sa jezikom i kulturom oko pet miliona raseljenih ljudi iz naših krajeva, za koju se iz budžeta daje 150 miliona dinara godišnje. – U Kini se ugasilo odeljenje
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićčetvrtak, 21.12.2017. u 21:44
Друштво „Свети Сава” настоји да деца у допунској школи уче ћирилицу и српску историју (Фото: Министарство просвете)

Norveška, Finska i Danska su nove zemlje u kojima je poslednjih godina počela da se organizuje nastava za decu srpskih državljana u dijaspori. Praksa da se naši mališani sa prebivalištem u inostranstvu obrazuju na maternjem jeziku uvedena je pre četiri decenije u okviru Jugoslovenske dopunske škole, a u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ponosno ističu da se broj srpskih odeljenja u svetu povećava. Dodatne grupe učenika formirane su u pet od deset zemalja u kojima se sprovodi nastava na srpskom.

Južnoafrička Republika je najudaljenija tačka na svetu gde đaci slušaju nastavu iz tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. 

Zanimljivo je da je interesovanje za nastavu na srpskom u zemlji koja je više od 8.000 kilometara udaljena od nas je poraslo, pa su nedavno formirali i dve dodatne grupe đaka. Nova odeljenja poslednjih godina oformljena su i u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, a celokupan rad srpskih škola u dijaspori finansira Republika Srbija, budžetom od 150 miliona dinara godišnje.

I novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja podržava ovu praksu, koja je dalje regulisana podzakonskim aktima, naglašava dr Milka Andrić iz Odseka za poslove osnovnog obrazovanja u Ministarstvu prosvete.

– Planiramo da proširimo nastavu i na ostale zemlje u Evropi i na drugim kontinentima, jer Republika Srbija ima 5.100.000 raseljenih građana u oko 100 zemalja sveta, a smatramo da su srpski jezik i pismo temelj kolektivnog identiteta Srba u dijaspori i regionu. Tome će doprineti novi sporazum o organizovanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu, potpisan između našeg i Ministarstva spoljnih poslova, koji jasnije određuje uloge oba ministarstva – ističe Andrićeva i dodaje da Švajcarska i Nemačka imaju najviše učenika u srpskim školama: 1.518, odnosno 1.212 đaka.

U ove dve zemlje upućeno je i najviše nastavnika iz Srbije da predaju đacima u dijaspori. U ovoj školskoj godini u devet evropskih zemalja i Južnoafričkoj Republici nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu drži 47 nastavnika, od kojih su 22 redovna, a 25 honorarni predavači. Andrićeva naglašava da su od 2009. do ove godine časovi na srpskom jeziku organizovani i u Kini, ali da u tekućoj godini, nažalost, nije bilo polaznika u srpskoj školi.

U srpskim školama đaci su podeljeni u tri grupe i pohađaju nastavu od prvog do osmog razreda, sa fondom od 105 do 114 časova godišnje za svaki od tri predmeta. Imaju đačku knjižicu i na kraju školovanja dobijaju uverenje o završenom posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu.

– U školskoj 2015/2016. godini Republika Srbija je u inostranstvu imala 3.988 učenika, a u 2016/2017. godini 4.150, što znači da se njihov broj, uprkos gašenju škole u Kini, povećava. Koliko đaka Srbija trenutno ima u inostranstvu znaćemo po završetku prvog polugodišta, na osnovu izveštaja nastavnika – ističe Andrićeva i objašnjava da je svako naše diplomatsko-konzularno predstavništvo obavezno da u saradnji sa predavačima dostavi godišnji izveštaj o radu srpskih škola u inostranstvu.

Izbor nastavnika

Ministarstvo prosvete najduže na četiri godine raspisuje konkurs za izbor nastavnika koji će predavati srpskoj deci u inostranstvu. To su profesori razredne nastave, srpskog jezika i književnosti i stranog jezika. Uslovi su da su već zaposleni u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Srbiji, od čega najmanje pet godina u osnovnim školama, da znaju strani jezik i da su se neprestano stručno usavršavali.

Izbor nastavnika obavlja stručna komisija, koju prilikom svakog konkursa rešenjem formira ministar, a čine je predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva spoljnih poslova, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ministar donosi odluku o upućivanju nastavnika u inostranstvo, na osnovu koje im se izdaju rešenja i sklapaju ugovori. U zemljama u koje nije moguće poslati nastavnike iz Srbije, ili ne postoji dovoljno đaka za pun fond časova, ministarstvo angažuje honorarne nastavnike, sa odgovarajućom stručnom spremom i mestom boravka u toj državi. Takođe se raspisuje konkurs i bira ih stručna komisija.

Da znaju ko su i šta imaju

Ciljevi zbog kojih se iz budžeta izdvaja novac za obrazovanje naše dece u dijaspori su

* učenje i negovanje srpskog pisma

* učenje srpskog jezika kao maternjeg jezika učenika

* proučavanje najvrednijih dela srpske književne i šire kulturne baštine

* uspostavljanje i stalno jačanje veza sa otadžbinom

* jačanje svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu


Komentari3
eac23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Super, tako i treba jel ce za 30/40 godina dijaspora postati veca od matice. Srecno!
Alisa
Odlicno funkcionise u praksi makar u Atini. Deca to vole.
Vladislav Marjanovic
U osnovi dobra inicijativa, ali pod uslovom da deca to ne dozivljavaju kao pritisak, kao obavezu ucenja koje se ocenjuje i koje im oduzima i ono malo slobodnog vremena koje im savremeno skolovanje ostavlja na raspolozenju. Bilo bi, besumnje, pogodnije da se deci iz dijaspore omoguci da kroz neformalne kurseve upoznaju zivot, kulturu i vrednosti naroda u kome imaju korenje tako da im ona ne bude tudja ukoliko joj dodju u posetu ili se u nju budu definitivno vratili. Mladi treba da se osete podstaknuti da svojevoljno i rado dolaze na takve kurseve jer im on siri vidike, stimulise kreativnost i omogucava druzenje na osnovu istog govornog podrucja. Naravno, i tu bi mogla da se napravi odredjena sistematizacija u prenosenju znanja, ali i navesti mlade da stalno postavljaju pitanja ili daju misljenja o odgovarajucim temama. Pedagoski spektar moze da bude veoma sirok i da ukljuci rad u sekcijama, djackim glasilima, pa i izlete i ekskurzije u domovinu, ali niposto domace zadatke i ocene

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja