ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.12.2017. u 22:00 Miroslava Derikonjić
POSLE ODLUKE USTAVNOG SUDA O OBUSTAVI IZBORA

Parlament ipak bira šest predsednika sudova i devet sudija

U Alumni klubu tvrde da su nedavno na nezakonit način izabrani tužioci. – DVT: nekima smeta što su predlozi kandidata sastavljeni u veću
Високи савет судства (Фото Д. Јевремовић)

Skupštinski odbor za pravosuđe prihvatio je juče predlog da parlament izabere šest predsednika sudova, kao i devet sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju na predlog Visokog saveta sudstva. Na sednici odbora se polemisalo o tome da li je Ustavni sud Srbije doneo privremenu meru o obustavljanju postupka izbora sudija zbog nezakonitosti pravilnika na osnovu koga su i predloženi kandidati koji se prvi put biraju na sudijske funkcije.

Osim dovođenja u pitanje efikasnosti srpskog sudstva (pravosuđu nedostaje nekoliko stotina sudija), odluka Ustavnog suda otvorila je još jedno pitanje: da li su u pravu polaznici pomenute akademije ili najviša sudijska i tužilačka tela u zemlji, koja sprovode izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Članovi Alumni kluba nedavno su tvrdili da su predstavnici Državnog veća tužilaca (DVT) na nezakonit način izabrali više od 50 zamenika tužilaca širom Srbije.

Svoje navode potkrepili su tvrdnjom da su spiskovi kandidata koji će biti izabrani napravljeni pre održavanja sednice najvišeg tužilačkog tela.

U Alumni klubu za „Politiku” kažu da njihovom udruženju nije bio cilj blokada sistema, već njegovo pravilno funkcionisanje na principu vladavine prava.

– Moramo da uđemo u dijalog sa VSS kome ćemo dati i predloge i otvoreni smo za konstruktivna rešenja. Pitanje procedure izbora sudija je primarno pitanje sudske nezavisnosti i pravne države i ne smemo ga svoditi na nezadovoljstvo polaznika Pravosudne akademije svojim položajem u pravosuđu u odnosu na sudijske saradnike – kaže Siniša Trifunović, predsednik AKPA.

S obzirom na to da im još nije dostavljena odluka Ustavnog suda, u VSS-u juče nisu želeli da je komentarišu, niti da odgovore na pitanje šta ona znači za funkcionisanje pravosuđa, da li će se „sporni” pravilnik menjati...

U stručnoj službi DVT-a odbacuju navode polaznika akademije i kažu da bi potpuno nelogično bilo da se odluka o 309 kandidata, koliko ih je konkurisalo za zamenike tužioca, donosi bez ikakvih prethodnih priprema.

– Pre sednice pripremljeni materijali dostavljaju se članovima i potom se razmenjuju mišljenja, predlozi i ideje. Očigledno je da u ovakvim situacijama nekima smeta što su predlozi kandidata sastavljani u veću, odnosno što ih nije sastavljao neko drugi, kako se to ranije dešavalo. Članovi Alumni kluba su, u stvari, grupa zainteresovanih kandidata koji su nezadovoljni brojem njihovih članova koji su predloženi i koji su, čini se, počeli da veruju da imaju neko ekskluzivno pravo na izbor – kažu u stručnoj službi DVT-a.

Predloženi kandidati čiji je izbor stopiran odlukom Ustavnog suda pitaju kako je moguće da državi nije interes da konačno izabere ljude iz sudova, od kojih neki imaju i dve decenije radnog iskustva i hiljade samostalno izrađenih najsloženijih sudskih odluka.

– Mnogo je veća šteta to što nisu popunjena sudijska mesta u privrednim i Upravnom sudu, nego jedan neizabrani polaznik Pravosudne akademije, s obzirom na to da samo Privredni sud u Beogradu trenutno ima deset nepopunjenih sudijskih mesta – navode kandidati.

Kuburović: Najobjektivniji javni konkurs

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže za naš list da je poslednji izbor najobjektivnije sproveden javni konkurs s obzirom na to da je pre nešto više od dva meseca DVT, nakon inicijative Ustavnog suda za ocenu ustavnosti Pravilnika za izbor javnih tužilaca, doneo novi pravilnik.

– Novim pravilnikom eliminisani su svi kriterijumi koji mogu da stvore sumnju da postoji neki subjektivni uticaj prilikom predlaganja kandidata. Jedini kriterijum na osnovu kog se kandidati predlažu jeste sprovedeni test, tako da su oni koji završe Pravosudnu akademiju u potpunosti izjednačeni sa kandidatima koji su polagali ispit. Ono što mogu odgovorno da tvrdim jeste da su predlagani kandidati koji su dobili najveću ocenu. Na sednici se raspravljalo o svim kandidatima, sednica nije bila tajna pošto su bili i predstavnici Alumni kluba i predstavnici Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. S obzirom na to da je samo glasanje bilo tajno oni su bili udaljeni sa sednice prilikom izjašnjavanja svakog člana o svakom kandidatu – objašnjava ministarka.

USTP traži ocenu ustavnosti osporenih zakona

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) Srbije pozdravilo je brzo postupanje Ustavnog suda povodom odluke o suspenziji primene pravilnika za izbor sudija, ali i izrazilo sumnju da je sud u tom slučaju prekršio propise.

Udruženje u saopštenju precizira da postoji bojazan da je došlo do povrede odredaba Pravilnika o radu Ustavnog suda, s obzirom na to da su pojedine sudije imale obavezu da podnesu predlog za svoje izuzeće od odlučivanja, usled eventualnog sukoba interesa u ovom slučaju.

U USTP-u očekuju da će Ustavni sud doneti odluke i povodom drugih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti i podsećaju da su 31. jula podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, a koja je trebalo da se rešava pre ocene zakonitosti pravilnika, prenosi Tanjug.

Komentari10
df134
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
Pisao sam i na drugim sajtovima, pa eto i ovde. Evo ja sam jedan od kandidata koji je predlozen za zamenika na aktuelnom konkursu. Radim 11 godina u tuzilastvu. Visi strucni saradnik sam. Predlozen sam zbog toga sto radim fakticki kao zamenik i po kvantitetu i kvalitetu! Predlozeni su pomocnici sa ogromnim stazom i ogromnim iskustvom! Nikada nisam bio clan politicke partini / ni jedne, cak ni blizak ni jednoj politickoj partiji! Izuzetno zlonamerni, nekorektni navodi Alumni kluba! Nisam predlozen zato sto poznajem ovga ili onoga, vec zato sto u odnosu na sve predlozene kandidate imam najvise staza posle pravosudnog ispita i zato sto sam na testu dobio dve petice i to je sve i to je to, zaista. Nije tajna da pored petica na testu je kriterijum bio staz, i imajuci u vidu to, jasno se moglo predpostaviti ko ce biti predlozen. Uvek se moglo predpostaviti da ce Usian Bolt osvojiti zlato, al ne zato sto je tu nesto namesteno, vec zato sto je najbolji.
Владимир Петковић
Нема неке везе са текстом али има са насловом. Нисам знао да Србија има "Парламент", све до сада сам мислио да има "Скупштину". Да је по Српском имала би "Сабор", и дан данас Срби се "сабирају", на жалост, још само по селима, на "саборима". Да се дигну на Други српски устанак Срби су одлучили на Таковском сабору (не ни на "скупштини" ни на "парламенту"!) 23. априла 1815. године! Толико.
Nenad Stevanovic
Расправе на скупштинском одбору за правосуђе често су или апсурдно кратке и протоколарне или површне па не чуди да се олако прелази прело одлука Уставног суда. Тај суд некад им се свиђа, некад не, не видим доследност скупштинског одбора и његовог председника из Јединствене Србије.
Меха
Још су ономад креативни властелини рекли ,,нећемо се ваљда држати закона ко пијан плота,, уосталом закон је ту за знасе кога и све то праве и пишу људи па ови или они за себре и није много битно, и тако се зна ко је главни и ко се пита.
nikola andric
U kontekstu organizacije odnosno uspostaljanja ''nezavisnog sudstva'' kao jedne od tri drzavnih vlasti pored zakonodavne i izvrsne vlasti treba naci adekvatan metod imenovnja sudija. Mesanje izvrsne vlasti u sudsku je naravno neprikladno (primer Poljske) pa je pitanje institucije koja predlaze sudije zakonodavnoj vlasti (parlamentu) kompleksno. Iskustvo iz takozvanih ''pravnih drzava'' je pokazalo da sama sudska vlast treba gaji pravnu etiku i da se stara o integritetu i profesionalnoj sposobnosti clanova te da bi sudska organizacija bila jedina sposobna institucija da oceni pravnu i eticku sposobnost predlozenih sudija. Ta metoda naravno predpostavlja narodno poverenje u sudsku vlast koju sudska vlast u Srbiji nije mogla da ostvari iz poznatih razloga. Bez socijalne i politicke sigurnosti sudija nema ''pravne drzave'' sa zamisljenim nezavisnim sudstvom. Nema druge nego to poverenje dati sudskoj vlasti unapred i bez ''pogadjanja''. Time se ipak nekad mora poceti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja