četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
INTERVJU: DRAGAN JOVIĆ, svetski trener godine u tekvondou

„Hari Poter” u garaži stvara šampione

Dok svi govore da je osvojio sve što se može u jednom sportu, trener naše reprezentacije i kluba Galeb najavljuje da ono najbolje dolazi na Olimpijskim igrama 2020. godine u Tokiju
Autor: Aleksandar Miletićsubota, 23.12.2017. u 12:00
(Фото Предраг Н. Ђуровић/ТК Галеб)

Nadimak koji mu je dao jedan kolega iz Španije – Hari Poter – trebalo je da bude kompliment, jer ga je tako svrstao u čudotvorce, međutim, najbolji tekvondo trener na svetu Dragan Jović (48) pouzdano zna da iza njegovih uspeha ne stoje nikakva čuda, već mukotrpan, svakodnevni rad već duže od četvrt veka. Dok alibi treneri pravdaju svoje neuspehe „neadekvatnim uslovima“, on je pokazao da je i u jednoj garaži moguće stvarati i olimpijske i svetske šampione. I to u sportu u kojem nas pre njega nije bilo na svetskoj mapi.

Pročuo se kada je njegova najuspešnija učenica Milica Mandić postala olimpijska šampionka u Londonu 2012, njegovu slavu je uvećala „srebrna“ olimpijka iz Rija 2016. Tijana Bogdanović, a ova godina mu je – iako prva u novom olimpijskom ciklusu – donela možda i najveće priznanje: naziv trenera godine u izboru Svetske tekvondo federacije. U njegovoj „radionici“ iskovano je proteklih dvanaest meseci isto toliko medalja na velikim takmičenjima (plus ona Dmitrija Nagajeva koji je jedno odličje osvojio pod izraelskom zastavom, a zatim dobio naš pasoš). Najvrednija su dva zlata na Svetskom prvenstvu u Mudžuu (Južna Koreja) za koja su se postarale Milica Mandić i Vanja Stanković.

Šta su izazovi za trenera koji je zvanično najbolji na svetu i iza sebe ima, pored ostalog, dve olimpijske i šest svetskih medalja?

Ova godina je najuspešnija u radu našeg kluba Galeb, koji traje od 1991. Svakako, olimpijska odličja imaju najvišu moguću cenu, ali sada smo prvi put osvojili svetsko zlato i to dva. Na Evropskom prvenstvu pre nedelju dana, u olimpijskim kategorijama, Milica je bila druga, Nađa Savković treća. Što se tiče Univerzijade, koja je izuzetno važna u tekvondou jer dolaze olimpijski i svetski šampioni, Tijana je osvojila zlato u pojedinačnom delu, a devojke zlato u ekipnom. Šta dalje... Svi misle da je ovo vrhunac moje karijere. Međutim, ja sam ubeđen da će Olimpijske igre u Tokiju 2020. biti obeležje mog trodecenijskog trenerskog rada. Mnogo više mislim na Tokio nego na sve ovo lepo što mi se trenutno događa. Nadam se da ćemo imati nekoliko kvalifikovanih takmičara, jer nama je to u stvari najteži posao. Ako to uspemo, imaćemo i šanse za nekoliko medalja. 

Mnoge vaše prognoze su se obistinile. Da li možete da nam najavite neke nove šampione?

U našem klubu imamo 126 takmičara za projekat do Olimpijskih igara u Parizu 2024, međutim, pitanje je da li će svi moći da budu u programu kakav bismo hteli, jer trenutno nemamo uslova za to. Svakodnevno sam u potrazi za boljim prostorom za rad. Što se tiče novih imena, Serđa Stević je osvojila juniorsko evropsko zlato u prvoj juniorskoj godini, što je veliki podvig. Jedva čekam da uđe u seniorsku konkurenciju, jer će napraviti čudo. Andrea Bokan je druga na kadetskom evropskom. Od iskusnih, Milica Mandić će sigurno gurati do Tokija, jer je još mlada, ali i Tijana Bogdanović, Vanja Stanković, Nađa Savković i ostali naši izuzetno mladi takmičari pred kojima su minimum dva olimpijska ciklusa. Za Tokio imaju šansu i Ana Bajić i Damir Fejzić. Od novih tu je i Draško Jovanov. Izuzetno sam srećan što je osamnaestogodišnji Dimitrij Nagajev dobio naš pasoš. On je Uzbekistanac koji već tri godine živi u Beogradu. Od mlađih u Galebu, može da se računa i na Krivokuću, a tu su i Bulat, Kuburović, Branković, Dautović, Milošević, Rosić... 

Ove godine ste, za sada, dva puta izabrani za najboljeg trenera?

Imponovalo mi je kada sam na Svetskom prvenstvu proglašen za najboljeg trenera u ženskoj konkurenciji. Međutim, titula najboljeg trenera na svetu ukupno, koja se dodeljuje na kraju godine, predstavlja priznanje za kontinuitet od dve-tri godine na najvećim takmičenjima.  Bila je paklena konkurencija: trener Velike Britanije Pol Grin koji je sve živo osvojio, zatim Ali Sahin iz Turske, sjajan ove godine, kao i trener tekvondo sile Koreje. Pravo glasa su imali svi takmičari, treneri i sudije na finalnom Gran priju, kao i delegati tih zemalja. Dakle, elita našeg sporta. Rekli su mi da sam imao 44 glasa, dok su kolege dobile 16 i manje. Posebno ih je fasciniralo to što se iz Galeba stalno pojavljuju neka nova imena. 

Kako iz jedne adaptirane garaže na Paliluli (doduše, lepo opremljene za treniranje tekvondoa) parirati, recimo, borcima Velike Britanije čiji budžet u olimpijskom ciklusu je veći od 10 miliona evra?

Došlo je do toga da smo egal s najboljima na svetu, pa neretko i bolji od njih. Njihove pripreme su duže, prostor za trening adekvatan, borci rade s elektronskom opremom koju mi jedva imamo za dva takmičara. Zato moram da budem i srećan i ponosan. Nešto smo improvizovali, a država je pomagala koliko je mogla, na čemu smo joj zahvalni. Najavljeno je da će do 2019. godine 11 sportova biti zbrinuto u novom trenažnom objektu, što je velika stvar. Međutim, to će koristiti reprezentacije i savezi, a ja moram da obezbedim prostor za svoj klub. Gde će moći istovremeno da trenira 40-50 boraca. Grupu od 10 takmičara moram da treniram pet puta po dva sata, što je fizički nemoguće. Ovako bih mogao u dva do tri treninga da pokrijem naših 126 plus 20 najtalentovanijih iz drugih klubova koje će, nadam se, da nam pošalju. Da zajedno vidimo šta bismo iz baze od oko 150 takmičara mogli da izvučemo za Pariz 2024.

Kako razgovarate s vašim borcima, kako ih motivišete?

Motivišemo jedni druge iskrenošću i poverenjem. Svako ima svoj zadatak, svoj deo posla koji je prihvatio da uradi. Kako takmičari tako i ja. Budem oštriji kada se ne poštuje dogovor, kada se ne prati plan, kada se gubi fokus... Prema svakom takmičaru imam drugačiji pristup. Situacije kada moram da reagujem oštrije nisu česte. Nisu svi spremni na kritiku, pa onda moram na drugi način. Svi oni znaju da je to za njihovo dobro. Volim da ih pohvalim pred svima, kada ne očekuju, a i kada smo sami, jedan na jedan. Volim da znaju tačno šta mislim o kojoj situaciji, bilo da je dobro ili loše. Često neke situacije koje su bile loše po nas okrećemo na šalu. Ni ja ne izostajem u tome. Volim na svoj račun da napravim šalu: „Najniži, najdeblji i na kraju najbolji trener na svetu”.

Ističete da je struka „osnova svega“?

Džaba vam dvorane i uslovi, ako nemate vrhunske stručnjake. Ne bi Ivana Španović mogla da leti tako daleko bez Gorana Obradovića. Šta je u košarci uradio Saša Đorđević: da li bismo bili drugi u Evropi da nije bilo njega. Dejan Savić je garant uspeha u vaterpolu. Drago mi je da se Marina Maljković vratila na čelo reprezentacije... Okupljanje takvih ljudi može da doprinese boljem sportu i utoliko sam više ponosan što sam predsednik Programske komisije OKS. Srpska himna i zastava za sve nas bi trebalo da budu najveća moguća motivacija.

Čime se najviše ponosite u karijeri?

Najviše se ponosim programima koje imamo u radu sa decom. Način na koji ih pripremamo da budu bolji deo društva, kako da se bore u životu, kako im predstavljamo sport i razvijamo ljubav prema sportu, kako ih učimo disciplini, poštovanju sebe i drugih... Nije garancija da će biti uspešan neko ko u pionirskim i kadetskim selekcijama stalno pobeđuje. Potrebno je decu naučiti da posle teškog perioda izvuku pouke i krenu napred. Poraz je korak bliže pobedi. Milica je pravi primer za to, jer uspela je - posle krize koja je obilovala povredama i ne uvek dobrim rezultatima - da osvoji svetsko zlato i ponovo se popne na vrh. To je za mene pravi šampion!

Sledi Gren slem u Kini, novo takmičenje, koje počinje 30. decembra?

To je mač sa dve oštrice za tekvondo, jer je u opticaju veliki novac. Recimo, trenutno ne znam ko će da sudi a voleo bih da znam, tim pre što će biti nekih novih pravila. Možda će neko u budućnosti, zbog novca, više juriti to takmičenje nego neko koje se boduje za Olimpijske igre. To, svakako, neće biti slučaj s nama jer nama su reprezentacija i medalje koje donosimo svojoj zemlji najveći cilj. Nagradni fond je 800.000 dolara, a računajući i sve ostale troškove, organizator obezbeđuje više od milion dolara. Za prvo mesto sleduje 70.000 dolara, za drugo 20.000, za treće 5.000 (nema dva treća mesta). Učestvuje po 12 najboljih svetskih boraca u muškoj i ženskoj konkurenciji. Kategorija Milice Mandić je prva na redu, idem s njom, pa se vraćam, pa za dve nedelje idem s Tijanom i Vanjom. 


Komentari1
ee325
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

lidija Veljanova
Cestitam! Ovaj trener je, za nase prilike - cudo! Ne pomislja da napusti zemlju, iako bi ga svi docekali sa zahvalnoscu i platili nekoliko puta vise! Divim se njegovoj licnosti i deci koja su shvatila da treba da mu veruju. Osvojio je svetska priznanja , nasa?...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja