četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.12.2017. u 22:00 Jelena Popadić

Uz praksu se najbolje uči

Oko 70 odsto mladih u Švajcarskoj obrazuje se radeći u kompanijama, tako da većina kada napuni 20 godina može da traži posao, kaže Ursula Renold, šef odeljenja Švajcarskog ekonomskog instituta za istraživanje obrazovnih sistema
Ђаци Електротехничке школе у Земуну већ уче по дуалном систему (Фото А. Васиљевић)

Zakon o dualnom obrazovanju usvojen je pre mesec i po, ali još se mogu čuti nedoumice o tome da li će njegova primena omogućiti efikasnije obrazovanje i brže zapošljavanje naše dece ili će doprineti stvaranju jeftine radne snage, što je mišljenje pojedinaca.

Ursula Renold, šef odeljenja Švajcarskog ekonomskog instituta za istraživanje obrazovnih sistema, pri Federalnom institutu za tehniku u Cirihu, ekskluzivno za „Politiku” kaže da ne može da razume ovu vrstu kritike.

– Kao što je navedeno u Zakonu o dualnom obrazovanju, ovim modelom obrazovanja učenici se obučavaju od strane kompanija kako bi što efikasnije primenjivali stečeno znanje. Osim toga, oni dobijaju nadoknadu za obuku i rad u kompanijama, a poslodavci sa kojima će škole sarađivati moraju da ispune mnoge zahteve – objašnjava naša sagovornica, koja je doputovala u Beograd.

Renoldova će se u naredna dva dana sastati sa predstavnicima Ministarstva prosvete, Privredne komore Srbije i Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju. Ovo je njena treća poseta našoj zemlji od 2016. godine. Tokom svojih boravaka ona predstavlja rezultate istraživanja o efikasnosti dualnog obrazovanja i savetuje članove vlade i privrednike kako da reše teškoće sa kojima se suočavaju tokom najavljenih reformi.

Naučna istraživanja u Švajcarskoj, kako kaže, pokazuju da dualno obrazovanje pruža veliku šansu mladim ljudima, kompanijama i državi. U Švajcarskoj se oko 70 odsto mladih obrazuje po modelu dualnog obrazovanja i veoma rano, sa dvadesetak godina, uključuje se na tržište rada.

– Sva istraživanja pokazuju da naš najbolji kadar predstavljaju ljudi koji se školuju po modelu dualnog obrazovanja, uz praksu u kompanijama, a nakon toga nastavljaju master ili fakultetsko obrazovanje iz iste oblasti. Za razliku od drugih zemlja, u Švajcarskoj škole nisu pokretači dualnog obrazovanja, već su to industrijska udruženja – objašnjava naša sagovornica.

U našoj zemlji situacija je obrnuta. Ursula Renold naglašava da nije lako ubediti srpske kompanije da učenje na radnom mestu nije samo trošak, već i investicija u budućnost zemlje. Međutim, bez jake podrške poslovnih partnera, kako kaže naša sagovornica, dualno obrazovanje ne može postići očekivane rezultate. Baš zbog toga, ona usko sarađuje sa Privrednom komorom Srbije. Samo u radnom okruženju učenici mogu efikasnije da savladaju određene veštine, poput timskog rada, predviđanja i rešavanja problema, fleksibilnosti…

Na naše pitanje kakva su prava učenika u Srbiji, a kakva prava njihovih vršnjaka iz Švajcarske, Renoldova odgovara da je teško porediti naše dve zemlje. Švajcarska se, kako kaže, oslanja na iskustvo dugo ceo jedan vek, koje se bazira na naučnim dokazima. Mnogo je lakše predvideti koji su obrazovni profili traženi na tržištu rada i za šta bi mladi trebalo da se obrazuju kako bi što pre dobili posao.

– Srbija je još na početku reforme i potrebno je da pomno prati koje bi zakonske odredbe trebalo da prilagodi u narednim godinama. Baš zato je članom 40 Zakona o dualnom obrazovanju predviđeno da tri godine nakon stupanja zakona na snagu bude sprovedena procena onoga što je urađeno. Tada ćemo znati šta je dobro odrađeno, a šta nije tako sjajno – reči su naše sagovornice.

Ona dodaje da je dobra strana srpskog obrazovnog sistema mogućnost da srednju školu završite u jednoj oblasti, a fakultet ili master studije u nekoj drugoj. Najveći nedostatak, kao i u drugim zemljama, predstavlja činjenica da se previše mladih upisuje fakultete nakon kojih ne mogu pronaći posao koji odgovara njihovim kvalifikacijama. Međutim, armija nezaposlenih mladih ljudi trebalo bi da bude smanjena upravo zahvaljujući uvođenju dualnog obrazovanja, što je osnovni preduslov za ojačavanje ekonomije jedne zemlje.

Pomoć i podrška iz Ciriha

Ministarstvo prosvete je saopštilo da je austrijska vlada, na čelu sa Sebastijanom Kurcom, pre dva meseca obezbedila četvorogodišnji projekat vrednosti 1,8 miliona evra u cilju podrške implementaciji Zakona o dualnom obrazovanju u Srbiji.

U ovom saopštenju je navedeno da je u ekspozeu nove vlade Austrije pomenut transfer sredstava za podršku dualnom obrazovanju na zapadnom Balkanu.

U koalicionom sporazumu nove austrijske vlade kao jedan od prioriteta navedena je podrška podsticanju i unapređenju dualnog obrazovanja u regionu zapadnog Balkana, u kojem Srbija trenutno ima lidersku poziciju (usvojen Zakon o dualnom obrazovanju i sistem sa 19 obrazovnih profila, 2.000 učenika, 60 srednjih stručnih škola i 200 kompanija).

Osim toga, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju podržala je nekoliko projekata u vezi sa dualnim obrazovanjem, a među njima je i razvoj privatnog sektora u Užicu. Veliku pomoć i ulogu u reformama našeg obrazovnog sistema ima i Federalni institut za tehnologiju iz Ciriha.

Komentari3
ad386
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki
Nije problem obrazovanje, već cena rada. Pre su firme bile državne, a sad ?"Vi"uporno hoćete da vam neko radi za crkavicu, a ljudi vam odoše preko, mens' čini.
Ilic Momcilo
U SFRJ su se zanati ucili uz obaveznu praksu, a sve srednje skole osim,cini mi se, gimnazije,su po zavrsetku skolske godine imale obaveznu praksu u odgovarajucim firmama.Za upis skole zanatskog tipa,polagao se prijemni ispit,ali se u istu skolu nije moglo upisati,ako nemate potvrdu o obezbedjenoj praksi u nekoj od firmi.Onda je izucavanje zanata produzeno sa 3 na 4 godine.Prve 2 godine su bile uglavnom vezana za opste obrazovanje,a druge dve su bile strogo strucnog i teorijskog i prakticnog ucenja zanata.Vodja ekipe koja je to isplanirala je bio Stipe Suvar,pa su taj sistem posprdno nazvali Suvaricom i bili protiv cak i oni koji su sada puni ideja jedne Svajcarske i td.Sve u tkzv dualnom obrazovanju imate draga gospodo zapoceto i u praksi pokazano i odlicno i nedovoljno dobro,pa nemojte molim vas ugradjivati sebe u grupu ucenih tvoraca tog obrazovanja.Samo treba ono sto je izmisljeno prilagoditi danasnjim potrebama i uslovima.Manite se licnog ulaska u istoriju,koja je vec dozivljena.
slobodan
Stvarnost govori da je neophodno obrazovati jedan deo ucenika za zanatska zanimanja.Uvek ce biti zapusenih cevi,dotrajalih elektricnih instalacija,kvarova svake vrste.Neko to mora da popravlja.Ali u nasim skolama je situacija veoma,veoma losa.Potpuna debilizacija.Preduga prica koju bi retko ko zeleo da slusa.Reci cu samo da ima ucenika nasih skola koja,zahvaljujuci saradnji skola, u Sloveniji zavrsavaju dva poslednja razreda u skoli tehnickog,zanatskog tipa.Njihovi utisci su da po organizaciji,odnosu ucenik-nastavnik,opremljenosti,detaljnom sticanju znanja i vestina,posvecenosti radu i ucenju ,praksi u raznim firmama, nase skole jedva da lice na slovenacke.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja