ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Nema krivolova ni u svom dvorištu

Sva­ko za­šti­će­no pod­ruč­je ima po­seb­ne me­re za­šti­te koje se moraju znati i poštovati
Autor: Đuro Đukićsubota, 23.12.2017. u 22:00
Ча­пља у за­шти­ће­ном под­руч­ју „Цар­ске ба­ре” (Фо­то И. Пан­чић)

Je­dan sto­čar iz se­la Sa­ja­na kod Ki­kin­de ka­žnjen je za­to što je „ne­pro­pi­sno” ko­sio na svo­joj li­va­di. Slič­no je pro­šao i me­šta­nin Sta­pa­ra kod Som­bo­ra jer se ba­vio kri­vo­lo­vom u svom dvo­ri­štu. O ova­kvim i slič­nim po­ja­va­ma me­di­je re­dov­no iz­ve­šta­va Mar­ko Tu­ca­kov iz Po­kra­jin­skog za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de, gde na­gla­ša­va­ju da se u ovoj obla­sti pred­u­zi­ma­ju va­žni ko­ra­ci u de­lo­va­nju prav­ne dr­ža­ve u ko­ji­ma svoj do­pri­nos da­ju za­šti­ta­ri, a za­hva­lju­ju­ći nji­ma pri­bli­ža­va­mo se raz­vi­je­nim i prav­no ure­đe­nim dr­ža­va­ma. 

Re­če­ni sto­čar je u ma­ju ove go­di­ne go­di­ne ko­sio svo­ju de­te­li­nu na pod­ruč­ju Spe­ci­jal­nog re­zer­va­ta pri­ro­de „Pa­šnja­ci ve­li­ke dro­plje”, a za oba­vlja­nje tog po­sla ni­je imao re­še­nje o uslo­vi­ma za­šti­te pri­ro­da iz­da­to od stra­ne Po­kra­jin­skog za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de, ni­ti se pre po­čet­ka ra­do­va na­ja­vio, ka­ko to pro­pi­si na­la­žu, upra­vlja­ču ovog za­šti­će­nog pod­ruč­ja. Po pre­su­di Pre­kr­šaj­nog su­da u Ki­kin­di, iz­re­če­noj pro­šlog me­se­ca, „ko­sac” je ka­žnjen nov­ča­nom ka­znom u iz­no­su od 50.000 di­na­ra. 

Mar­ko Tu­ca­kov ko­ji se go­di­na­ma ba­vi za­šti­tom pti­ca is­ti­če da u Po­kra­jin­skom za­vo­du za za­šti­tu pri­ro­de po­zdra­vlja­ju od­lu­ku su­da i skre­ću pa­žnju da sva­ko za­šti­će­no pod­ruč­je ima svo­je po­seb­ne me­re za­šti­te, te oni ko­ji ima­ju svo­je po­se­de, ili ra­de bi­lo ka­kve ra­do­ve unu­tar pod­ruč­ja, mo­ra­ju da te me­re zna­ju i po­štu­ju. 

Ova pre­su­da po­tvr­đu­je i ve­li­ki zna­čaj in­sti­tu­ci­je upra­vlja­ča, ko­ji mo­ra da vo­di ra­ču­na o to­me šta se de­ša­va unu­tar pro­sto­ra ko­jim upra­vlja i ko­li­ko su te ak­tiv­no­sti even­tu­al­no ugro­ža­va­ju­će. Ta­ko po­me­nu­ta pre­su­da do­pri­no­si ču­va­nju ve­li­ke dro­plje ko­ja je osnov­na vred­nost re­zer­va­ta na se­ve­ru Ba­na­ta. U nje­mu se osnov­na vred­nost ovog re­zer­va­ta – ve­li­ka dro­plja, kra­jem ma­ja če­sto na­la­zi i po­vre­me­no gne­zdi u par­ce­la­ma lu­cer­ke, gde se za­dr­ža­va­ju i osta­le stro­go za­šti­će­ne vr­ste pti­ca. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma, čak i ka­da su pri­vat­ne nji­ve u pi­ta­nju, ču­va­ri re­zer­va­ta pr­vo mo­ra­ju da pre­gle­da­ju nji­vu ko­ja se pla­ni­ra ko­si­ti, a tek na­kon to­ga mo­gu da za­klju­če da li je ko­še­nje mo­gu­će. Oso­ba ko­ja je u Sta­pa­ru ka­žnje­na zbog pre­kr­ša­ja Za­ko­na o za­šti­ti pri­ro­de po­čet­kom go­di­ne u svom dvo­ri­štu je u ka­vez sta­vi­la go­lu­ba kao ma­mac i ta­ko uhva­ti­la kop­ca, stro­go za­šti­će­nu pti­cu gra­blji­vi­cu. Istog da­na je ogla­si­la nje­nu pro­da­ju na po­pu­lar­nom in­ter­net ogla­sni­ku. Ta­ko je Sta­pa­rac na­pra­vio tri pre­kr­ša­ja: hva­ta­nje i dr­ža­nje stro­go za­šti­će­ne vr­ste di­vlje ži­vo­ti­nje; ko­ri­šće­nje ži­vo­ti­nje kao ma­mac i nu­đe­nje na pro­da­ju pa je ka­žnjen da pla­ti ka­znu od po 25.000, od­no­sno ukup­nom ka­znom od 75.000 di­na­ra.

– To je opo­me­na za sve one ko­ji po­ku­ša­va­ju da sa hva­ta­njem di­vljih pti­ca i nji­ho­vom pro­da­jom po­stig­nu bi­lo ka­kav efe­kat. Reč je o za­bra­nje­nim ak­tiv­no­sti­ma, a sve broj­ni­ji slu­ča­je­vi ka­žnja­va­nja pre­stup­ni­ka da­ju na­du da će se ove ak­tiv­no­sti sma­nji­ti. Pod­se­ća­mo da even­tu­al­na šte­ta ko­ju mo­gu da na­ne­su stro­go za­šti­će­ne vr­ste ne mo­že da bu­de krat­ko­roč­no re­ša­va­na na na­čin da se one hva­ta­ju i za­ro­blja­va­ju, ni­ti ubi­ja­ju. Za­ko­no­da­vac je, na­i­me, pred­vi­deo mo­guć­nost nov­ča­ne na­dok­na­de šte­te ko­ju uči­ne stro­go za­šti­će­ne vr­ste ži­vo­ti­nja, te je ta­kve slu­ča­je­ve po­treb­no što pre pri­ja­vi­ti nad­le­žnim or­ga­ni­ma – po­ru­ču­ju iz po­me­nu­tog za­vo­da. 

Po­u­čan je i slu­čaj jed­nog „lov­ca” iz Če­la­re­va ko­ga je Pre­kr­šaj­ni sud u Bač­koj Pa­lan­ci ka­znio sa 30.000 di­na­ra, zbog to­ga što je pu­tem dru­štve­ne mre­že „Fej­sbuk” i pre­ko ne­ko­li­ko in­ter­net ogla­sni­ka nu­dio na pro­da­ju pre­pa­ri­ra­nog or­la be­lo­re­pa­na. Reč je o stro­go za­šti­će­noj vr­sti u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, a za­kon iz­ri­či­to za­bra­nju­je dr­ža­nje, pro­da­ju ili ku­po­vi­nu ži­vih ili mr­tvih stro­go za­šti­će­nih ži­vo­ti­nja iz slo­bod­ne pri­ro­de. U me­đu­vre­me­nu, ovaj pre­pa­rat nu­đen je na pro­da­ju i na Naj­lon pi­ja­ci u No­vom Sa­du, gde su ga za­te­kli ak­ti­vi­sti Dru­štva za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca Sr­bi­je, ko­ji su i pri­ja­vi­li slu­čaj Po­kra­jin­skoj in­spek­ci­ji za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Pre­su­da na­la­že i traj­no od­u­zi­ma­nje ovog pre­pa­ra­ta i ustu­pa­nje nad­le­žnom or­ga­nu.

Po­kra­jin­ski za­vod za za­šti­tu pri­ro­de upo­zo­ra­va, po­vo­dom ove pre­su­de, da se na so­ci­jal­nim mre­ža­ma i stra­ni­ca­ma na in­ter­ne­tu spe­ci­ja­li­zo­va­nim za ogla­ša­va­nje, če­sto nu­de na pro­da­ju je­din­ke stro­go za­šti­će­nih ži­vo­ti­nja ko­je su uze­te iz pri­ro­de, pa čak i iz gne­zda ili le­ga­la, i dr­ža­ne u za­ro­blje­ni­štvu. Slič­no to­me, još uvek su če­sti po­ku­ša­ji pro­da­je pre­pa­ra­ta stro­go za­šti­će­nih ži­vo­ti­nja (ili de­lo­va nji­ho­vih le­še­va, ko­ji se ko­ri­ste u de­ko­ra­tiv­ne svr­he), te nji­ho­vog jav­nog iz­la­ga­nja.

– Sve ove ak­tiv­no­sti su za­bra­nje­ne Za­ko­nom o za­šti­ti pri­ro­de, po­ru­ču­ju za­šti­ta­ri i po­zi­va­ju sve lju­bi­te­lje pri­ro­de da u ži­vim di­vljim pti­ca­ma uži­va­ju u nji­ho­vom sta­ni­štu, po­se­ću­ju­ći na­ša za­šti­će­na pod­ruč­ja, te na na­čin ko­ji te pti­ce, ko­je su na­ša za­jed­nič­ka pri­rod­na ba­šti­na, ne­će ugro­ža­va­ti.


Komentari8
26605
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
Isto koliko je zasticena prirodna sredina,trebalo bi da je zasticena i licna svojina.Oduzeti pravo nosiocu licne svojine da je koristi, je potpuno nepravedno,kao da vem je zabranjeno da koristite svoj stan.Radi zastite prirode,ciji sam vise nego prevelik ljubitelj,zalazem se za odredjenu nadoknadu nosiocu sredine uz obavezu da stiti prirodne resurse na njoj.Ovako je nosiocu vlasnistva, to vlasnistvo nezakonito oduzeto i nezakonito, oduzeto mu je pravo koriscenja svojine.Nadoknada kao za koriscenje-iznajmljivanje, tudjeg stana.
sibirski slavuj
U vreme propalih komunista su oteli livadu ........
Veljko Vučković
Jeste livada njegova. Ali i odgovornost da ne pobije ptice koje se gnezde i ostale životine. Drvo se isto seče samo u periodu kada nema gnezda na njemu. Kako se ophodimo prema životinjama tako se ophodimo i prema ljudima... Ima neki red i u prirodi a ne samo divljaštvo.
Deki
Kako je privatna njiva dosla do toga da je pod zastitom drzave? Ako su ova dva principa moguca u isto vrijeme, privatno vlasnistvo I drzavna kontrola, onda se namece pitanje koji princip ima vecu zakonsku jacinu. Ja bi rekao privatna svojina, jer taj vlasnik placa porez drzavi na tu njivu.
Драган
Кад си тако паметан објасни птицама да се не гдезде на приватном власништву.
Preporučujem 4
Марко
Човек је кажњен јер је косио сопствену ливаду "на подручју Специјалног резервата природе", за које морају да се испоштују посебни закони у циљу заштите одређених угрожених биљних или животињских врста. У реду је за ове појединачне случајеве примене закона ради заштите природе, али шта ћемо са, рецимо, систематским криволовом препелица, чиме се годишње убије око 60.000 јединки, са све учешћем људи из појединих локалних самоуправа и ловачких друштава?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja