ponedeljak, 18.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:06
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Milutinu čizme sačuvale glavu

Dvostruko ubistvo potreslo je tada celu Mačvu, a sumnja je pala na mladog mehaničara zbog ranije osude za silovanje
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 24.12.2017. u 22:00
Фото Пиксабеј

Oti­sci či­za­ma vo­di­li su pre­ko kr­tič­nja­ka do pče­li­nja­ka, ali ne i do Mi­lu­ti­no­ve ku­će. To ga je spa­slo smrt­ne ka­zne. Sla­voj­ka Pe­tro­vić i Sta­ni­mir Ko­jić le­ža­li su mr­tvi u se­lu Do­nja Bo­ri­na, u bli­zi­ni pu­ta Ša­bac–Zvor­nik. Bio je mart 1957. go­di­ne ka­da je ovo dvo­stru­ko ubi­stvo šo­ki­ra­lo ce­lu Ma­čvu.  Se­lom je od­mah pro­stru­jao glas da je zlo­či­nac 27-go­di­šnji me­ha­ni­čar Mi­lu­tin Po­po­vić, pr­vi su­sed po­ro­di­ce Ko­jić. Sum­nja je pa­la na nje­ga za­to što je dve go­di­ne ra­ni­je bio osu­đen na tri go­di­ne za­tvo­ra zbog si­lo­va­nja Sla­voj­ke. Bra­nio se ta­da sa slo­bo­de i upor­no tvr­dio da ni­je kriv. 

U Do­njoj Bo­ri­ni bio je znan kao po­šten i vre­dan do­ma­ćin. Sa mla­dom že­nom i dvo­je de­ce ži­veo je u jed­noj od naj­lep­ših ku­ća u se­lu, okru­že­noj ve­li­kim ima­njem. Ku­ću je de­lio sa stri­cem, se­o­skim sve­šte­ni­kom, ko­ji je u po­ro­di­cu pri­mio Sla­voj­ku kao de­voj­či­cu bez ro­di­te­lja. Ka­da je stric umro, Sla­voj­ki je bio na­me­njen mi­raz za uda­ju. Od­jed­nom je pu­kla bru­ka zbog si­lo­va­nja i ona se pre­se­li­la u po­ro­di­cu kom­ši­je, ko­va­ča Sta­ni­mi­ra Ko­ji­ća.

Mi­lu­tin je po­be­gao pre­ko gra­ni­ce. Ras­pi­sa­na je po­ter­ni­ca, a on je ra­dio u Ita­li­ji, Austri­ji i Fran­cu­skoj. Jednog da­na po­ja­vio se na svom pra­gu.

„Do­šao sam da vo­dim te­be i de­cu”, re­kao je že­ni. Ona ni­je bi­la sprem­na da od­mah kre­ne u svet i zbog to­ga je Mi­lu­tin bio ogor­čen Jed­ne no­ći uzeo je svoj pi­štolj i be­sno za­lu­pio vra­ta. Oti­šao je u Be­o­grad. Po­vre­me­no se vra­ćao da vi­di že­nu i de­cu, ve­što iz­be­ga­va­ju­ći po­li­ci­ju. A on­da se do­go­di­lo stra­šno ubi­stvo.

Op­tu­žni­ca na­vo­di da je Mi­lu­tin sa­če­kao Sla­voj­ku u mra­ku ka­da je iza­šla iz ku­će, uda­rio je mot­kom po gla­vi i po­čeo da je vu­če ka dru­mu. Sta­ni­mir je čuo za­po­ma­ga­nje i iza­šao, pa je i nje­ga uda­rio mot­kom, a za­tim pu­cao u obo­je iz pi­što­lja.

Tu­ži­lac je tvr­dio da ni­ko dru­gi ni­je imao raz­lo­ga da ubi­je Sla­voj­ku. Na ze­mlji, a na­ro­či­to na kr­tič­nja­ci­ma, bi­li su uoč­lji­vi oti­sci ve­li­kih gu­me­nih đo­no­va sa ne­u­o­bi­ča­je­nim po­preč­nim ša­ra­ma.

 – Oti­sci vo­de u prav­cu Mi­lu­ti­no­vog pče­li­nja­ka. Ce­lo se­lo zna da Mi­lu­tin ima lju­te pse i da no­ću ni­ko ne mo­že da se pri­bli­ži nje­go­vom ima­nju. Svi zna­ju da je do­šao iz ino­stran­stva u voj­nič­kim či­zma­ma ka­kve u Ita­li­ji no­se pri­pad­ni­ci ame­rič­kih sna­ga – go­vo­rio je jav­ni tu­ži­lac.

Mi­lu­tin je re­kao da je u no­ći ubi­stva bio u Be­o­gra­du i spa­vao na že­le­znič­koj sta­ni­ci. Nje­go­va že­na re­kla je da je ve­če uoči ubi­stva bio u se­lu. Okru­žni sud u Šap­cu osu­dio ga je na smrt. 

Advo­kat Slo­bo­dan Su­bo­tić pod­neo je žal­bu Vr­hov­nom su­du Sr­bi­je, ko­ji je po­ni­štio pre­su­du i vra­tio su­đe­nje na po­če­tak.

– Na me­stu zlo­či­na pro­na­đe­ni su neo­bič­ni tra­go­vi i ja­sno je da je ubi­ca imao ve­li­ka sto­pa­la. Me­đu­tim, mno­štvo lju­di ima ve­li­ka sto­pa­la, a ve­ro­vat­no ima i onih ko­ji no­se ci­pe­le sa gu­me­nim đo­no­vi­ma sa neo­bič­nim ša­ra­ma – re­kao je advo­kat Su­bo­tić na po­no­vlje­nom su­đe­nju u Šap­cu.

Mi­lu­tin je ka­te­go­rič­ki tvr­dio da je pro­me­nio đo­no­ve kod jed­nog obu­ća­ra u Bal­kan­skoj uli­ci u Be­o­gra­du. Obu­ćar je pred su­dom re­kao da ga ni­ka­da ni­je vi­deo.

– Sud je za­klju­čio da Mi­lu­tin la­že. Po mom mi­šlje­nju, dru­go­vi su­di­je, lo­gič­no je da je­dan obu­ćar, iz­ne­na­da uple­ten u te­žak slu­čaj, že­li što pre da se iz­vu­če i ne pri­sta­je da se se­ti mu­šte­ri­je za ko­jom je u to vre­me bi­la ras­pi­sa­na po­ter­ni­ca – ka­zao je Su­bo­tić.

U ob­duk­ci­o­nom na­la­zu je pi­sa­lo da ra­ne na te­li­ma Sla­voj­ke i Sta­ni­mi­ra ne po­ti­ču od oruž­ja istog ka­li­bra. 

– Tra­go­vi sa me­sta zlo­či­na vo­de ka Mi­lu­ti­no­vom pče­li­nja­ku. On ima pse i ni­ko ne mo­že da pri­đe nje­go­vom ima­nju. Ali, moj ko­le­ga tu­ži­lac je za­bo­ra­vio da ka­že je­dan ve­o­ma va­žan de­talj. Tra­go­vi vo­de ka pče­li­nja­ku, ali se gu­be! Psi ni­ko­ga ne spre­ča­va­ju da po­đe ka ima­nju, već sa­mo da uđe u nje­ga. Ako na osno­vu tra­go­va či­za­ma sma­tra­mo da je Mi­lu­tin ubi­ca, za­što on­da na osno­vu to­ga što se tra­go­vi gu­be ne bi­smo mo­gli da pret­po­sta­vi­mo ka­ko je ubi­ca na­mer­no po­šao pre­ma ku­ći Po­po­vi­ća da bi osum­nji­čio Mi­lu­ti­na. Ni­ko ne mo­že da bu­de osu­đen na osno­vu pret­po­stav­ki. Misterija ovog zlo­či­na ni­je ot­kri­ve­na – na­veo je advo­kat Su­bo­tić u za­vr­šnoj re­či.

Na kra­ju dru­gog su­đe­nja Mi­lu­tin Po­po­vić je oslo­bo­đen op­tu­žbe, zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Tu­ži­lac se ža­lio, ali je Vr­hov­ni sud od­bio žal­bu.

 

Preživeo Mauthauzen, zatvarali ga komunisti

Advokat Slobodan Subotić (1908– 1975) rođen je u Bosanskoj Gradiški. Tokom 1942. godine godine uhapšen je i sproveden u logor na Banjici, a zatim u austrijski Mauthauzen, gde je ostao sve do 1945. godine. Branio je trojicu optuženih na suđenju Draži Mihailoviću, a kasnije je bio uhapšen i proveo 15 meseci u zatvoru bez suđenja. Kao predsednik Advokatske komore Srbije i Saveza advokatskih komora Jugoslavije, kada  se režim obračunavao sa „liberalizmom”, 1971. godine osuđen je na 14 meseci zatvora zbog „neprijateljske propagande”, a kasnije je rehabilitovan.


Komentari3
d6fab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Čizme na slici su najnoviji model vojničko-policijskih čizama sa erkondišnom, pogodne za duge marševe, posebno u uslovima kiše, blata, snega, po pesku i prašini, za vojnike-policajce tridesetog veka.
Зорица Аврамовић
Због чега добар адвокат не може да буде и частан адвокат? Колико год је, можда, бесмислено, после толиког протока времена, коментарисати, не могу да се отмем утиску да је у овом случају правда подбацила. Дебело! Јер, Милутин је једини имао мотив да убије ово двоје људи! Осим тужбе због силовања, можда и патолошке заљубљености у Славојку, био је огорчен и што супруга није желела да с њим пође у иностранство. И због тога је осећао бес према Славојки. Њен муж јој је пошао у помоћ, и због тога страдао. Уз то, Милутин је радио у иностранству. А добро знамо, ако нећемо да се правимо луди и неуки, колико су правдоделиоци (част и капа доле поштеним судијама), лакоми на паре! Адвокати, поготову они на гласу, већ ионако деру кожу клијентима, ваљда им такав ценовник. Дакле, паре су сачувале Милутину главу, а не чизме! Нема друге!
Mihailo Nedeljkovic
Bilo bi me sramota da iznosim takve price o stvarima o koljim niste u potpunosti upoznati,sramno je da neko iznosi takve price tada se niko nije mogao da se brani sa slobode,a da nije u potpunosti nevin.Iz prolozenog teksta mozemo da primetimo da je neko imao motiva da napokosti toj bogatoj porodici.U to vreme ni jedan mehanicar nije mogao raditi u inostranstvu.Tada su granica bile zatvorene jel se smatralo neprijateljom ko bi pomenuo zapad.Svako ko pokusa da predje granicu bio bi streljan,bezali su jedino ljudi koji su politcki neistomisljenici sa tadasnjim rezimom,ljudi nisu bezali zbog posla nego zbog neslaganja sa rezimom,granice su otvorene tek 1968.Tadasnji sud nije se mogao podmititi a advokati su bili casni i posteni ljudi a kamoli gospdin Subotic koji je bio predsednik advokatske komore i pored toga sto je mnogo politike nepravde ucinjeno prema njemu.Procitajte knjigu sudske zablude.Niko se nemoze osuditi zbog djona i zbog pretpostavke motiva za koga je dokazano da nije kriv.
Preporučujem 18

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Hronika /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja