sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:31

Najstariji novosadski hram

U župnoj Crkvi Svetog Jurja kršten je hrvatski ban Josip Jelačić odmah po rođenju, kako je to nekada bio običaj
Autor: Snežana Kovačevićnedelja, 24.12.2017. u 22:00
Крстионица се и данас налази с леве стране главног олтара који је израђен од црвеног мермера и с кога Свети Јурај, у лику римског војника, пробада змаја (Фото С.Ковачевић)

No­vi Sad – De­ca su u sta­rim vre­me­ni­ma kr­šta­va­na od­mah po ro­đe­nju. Ta­ko je u Pe­tro­va­ra­di­nu kr­šten Jo­sip Je­la­čić, ka­sni­je slav­ni hr­vat­ski ban. Nje­go­va rod­na ku­ća u pod­gra­đu Pe­tro­va­ra­din­ske tvr­đa­ve, za ko­ju je ne­dav­no re­če­no da će dr­ža­va Sr­bi­ja fi­nan­si­ra­ti njen ot­kup i ob­no­vu, na­la­zi se u bli­zi­ni sta­re žup­ne Cr­kve Sve­tog Jur­ja, gde je oba­vljen ver­ski čin. To je naj­sta­ri­ji hram u No­vom Sa­du. Po­di­gli su ga je­zu­i­ti (isu­sov­ci) pre vi­še od tri ve­ka. Kr­sti­o­ni­ca se i da­nas na­la­zi s le­ve stra­ne glav­nog ol­ta­ra ko­ji je iz­ra­đen od cr­ve­nog mer­me­ra i s ko­ga Sve­ti Ju­raj, u li­ku rim­skog voj­ni­ka, pro­ba­da zma­ja. Žup­ni upra­vi­telj cr­kve Mar­ko Loš ka­že da je kr­sti­o­ni­ca uvek bi­la tu – zi­da­na je i ne mo­že se mi­ca­ti, a unu­tar nje su zde­nac za vo­du i sve­to ulje. 

„Lju­di da­nas ta­ko ne raz­mi­šlja­ju, ali de­ca su ne­ka­da iz prak­tič­nih raz­lo­ga kr­šte­na od­mah po ro­đe­nju. U ono vre­me se pu­no de­ce ra­đa­lo, ali i umi­ra­lo. Za­to ni­su če­ka­li. Obič­no je otac s ku­mo­vi­ma do­no­sio de­te ko­je bi maj­ka sta­vi­la u ja­stu­ke. Po­sle se išlo ku­ći na sla­vlje. Maj­ka je tek ka­sni­je do­la­zi­la u cr­kvu. Dru­gi su bi­li obi­ča­ji. Ta­ko je 16. ok­to­bra 1801. Je­la­čić ro­đen i od­mah je do­ne­sen, i tu je kr­šen”, pri­ča Loš.

Ne­ka­da se uz hram na­la­zio sa­mo­stan, a sa­da je tu žup­ni dom u ko­me je se­di­šte srem­skog bi­sku­pa. Uoči Bo­ži­ća, mon­si­njor Đu­ro Ga­špa­ro­vić oba­vlja pri­pre­me za ve­li­ki pra­znik. Sti­glo je i mno­go če­stit­ki i pi­sa­ma, na ko­je od­go­va­ra svo­je­ruč­no u svo­jim pro­sto­ri­ja­ma. Me­đu ba­rok­nim gra­đe­vi­na­ma na tlu Voj­vo­di­ne, ka­ko na­vo­de za­šti­ta­ri spo­me­ni­ka kul­tu­re, sa­mo­stan Sve­tog Jur­ja je sa­ču­vao auten­ti­čan iz­raz epo­he u ko­joj je na­stao i ja­sno se iz­dva­ja svo­jom ar­hi­tek­ton­skom či­sto­tom i estet­skom ume­re­no­šću.

Cr­kva sa žup­nim do­mom deo je kul­tur­no-isto­rij­ske ce­li­ne Gor­nje i Do­nje Pe­tro­va­ra­din­ske tvr­đa­ve s pod­gra­đem. Isu­sov­ci, ko­ji su u Pe­tro­va­ra­din sti­gli 1693, po­di­gli su ovu cr­kvu iz­me­đu 1701. i 1714. Osni­vač re­da, Sve­ti Ig­na­ci­je La­jo­la, pri­ka­zan je jed­nom od skulp­tu­ra ko­je kra­se unu­tra­šnjost hra­ma. Ki­po­vi su i na spolj­noj fa­sa­di, u dve po­lu­kru­žne ni­še, a pred­sta­vlja­ju sve­ce Fra­nju Ksa­ver­skog i Iva­na Ne­po­mu­ka. Kraj ula­za je i plo­ča pr­vom hr­vat­skom kra­lju To­mi­sla­vu, ko­ju 1925. pot­pi­su­ju „gra­đa­ni Pe­tro­va­ra­di­na”. Ču­va se i uspo­me­na na bi­sku­pa Jo­si­pa Ju­ra­ja Štro­sma­je­ra, ko­ji je na pr­vom spra­tu sa­mo­sta­na u jed­noj so­bi bo­ra­vio 1838–1840. kao mla­di ka­pe­lan, po­moć­nik ta­da­šnjeg pe­tro­va­ra­din­skog žup­ni­ka Ili­je Okru­gi­ća.

Naj­pre je uz cr­kvu sa­gra­đe­na re­zi­den­ci­ja sa­mo­sta­na, a ka­sni­je je do­gra­đe­no još tri de­la zgra­de ko­ja su ce­li­nu za­tvo­ri­la u če­tvo­ro­u­ga­o­nik. Unu­tar je dvo­ri­šte gde se u no­vi­je vre­me le­ti po­ne­kad odr­ža­va­ju kon­cer­ti. 

Zi­mi se u cr­kvi ču­va le­gen­dar­na sli­ka Sne­žne go­spe, po­klon austrij­skog voj­sko­vo­đe Euge­na Sa­voj­skog na­kon po­be­de nad Tur­ci­ma u Pe­tro­va­ra­din­skoj bi­ci 1716. Ina­če ta sli­ka sto­ji u cr­kvi na dru­gom kra­ju Pe­tro­va­ra­di­na, na Te­ki­ja­ma, gde ju je Sa­voj­ski do­neo u znak za­hval­no­sti Sne­žnoj go­spi na po­be­di. Po le­gen­di, na tok bit­ke je uti­cao sneg ko­ji je pao 5. av­gu­sta. 

Ra­ni­je je obi­čaj bio da se is­pred cr­kve pod tvr­đa­vom oku­plja­ju ver­ni­ci pr­ve ne­de­lje po­sle us­kr­sa da bi u po­vor­ci pre­no­si­li sli­ku Sne­žne go­spe do Te­ki­ja. Ova­kvih pro­ce­si­ja de­ce­ni­ja­ma ne­ma, kao što je i ver­ni­ka ma­nje. 

„Iza Dru­gog svet­skog ra­ta sve se pro­me­ni­lo. U pod­gra­đu je osta­lo par lju­di iz sta­ri­na, do­šli su no­vi, ne­ki je­su bi­li ka­to­li­ci, ne­ki ni­su, ne­ki su bi­li ko­mu­ni­sti. Ali ne­de­ljom uvek ima­mo sve­tu mi­su po­sle­pod­ne u pet sa­ti i uglav­nom do­la­ze gra­đa­ni iz No­vog Sa­da, jer u No­vom Sa­du po­sle­pod­ne ni u jed­noj ka­to­lič­koj cr­kvi ne­ma slu­žbi”, pri­ča upra­vi­telj.

Tik uz cr­kvu je ste­pe­ni­šte ko­je vo­di do tvr­đa­ve, pa u nju le­ti ka­da je tu de­be­la hla­do­vi­na ra­do svra­ća­ju še­ta­či. I tu­ri­sti uglav­nom tu za­vr­ša­va­ju obi­la­zak. Na­kon sre­đi­va­nja Je­la­či­će­ve rod­ne ku­će, go­sti­ju će mo­žda bi­ti vi­še. Cr­kva ne­ma ni­šta pro­tiv, na­po­mi­nje upra­vi­telj, ali tre­ba ima­ti u vi­du da je Sve­ti Ju­raj ipak sa­kral­ni obje­kat. Is­pod cr­kve je krip­ta u ko­joj su sa­hra­nji­va­ni ugled­ni gra­đa­ni Pe­tro­va­ra­di­na i vi­so­ki ofi­ci­ri. Tu je sto­ti­nak grob­ni­ca, ma­li ol­tar s ras­pe­ćem i dva mer­mer­na an­đe­la. U krip­tu se ula­zi na ma­la vra­ta, di­rekt­no iz Štro­sma­je­ro­ve uli­ce, ali sa­mo je­dan­put go­di­šnje, 2. no­vem­bra, na Du­šni dan. 


Komentari3
81fb0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zlata Krämer
Tu sam i ja krstena, išla na prvu pricest. Kao što je tu opisano prvih 3 dana posle rođenja se krstilo. Mene je kuma nosila, ona je bila poznata porodica iz gradića, porodica Smuk. To je bilo 19.11.1941 godine.
Bono
Lijepo napisano. Sretan Božić
Марко
Хвала, али још је рано. Преостало је још десет дана до Божића.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja