sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.12.2017. u 22:00 Jelena Cerovina
INTERVJU: IVAN MRKIĆ, član Nacionalnog saveta za saradnju s Kinom i Rusijom

Moravski kanal završili bismo za sedam godina

Tomislav Nikolić ima mnogo poziva, ali retko putuje, samo kad baš ima potrebe i kada bi njegov odlazak doprineo sklapanju novih poslova
Иван Мркић (Фото: МСП9

Od kada je u avgustu Savet profunkcionisao, predsednik Tomislav Nikolić je primio više od 60 delegacija iz Kine, a svakodnevno dođe i bar po dvoje naših privrednika koji se interesuju da im pomognemo da pronađu partnere u Kini. Dolazili su i ruski privrednici, predstavnici raznih gubernija, ali ne u tolikom broju kao Kinezi, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivan Mrkić, član Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Ruskom Federacijom i NR Kinom, vladinog tela na čijem je čelu bivši predsednik Srbije. Kinezi su, kako kaže, veoma zadovoljni što postoji odvojena institucija koja se bavi njihovom zemljom jer u tome vide našu odlučnost da razvijamo ovu saradnju.

Dakle, Rusi su manje zainteresovani?

Manje. Oni imaju svoje utabane staze i treba im vremena da shvate da im je olakšano kada dođu u jednu ovakvu instituciju koja je ekskluzivna, jer nemate u drugim državama takvu adresu koja se isključivo bavi Rusijom i Kinom. A mi to činimo, pre svega, iz privrednih razloga. Glupost je da mi zaboravljamo EU ili se opredeljujemo prema Kini ili Rusiji. Mi samo koristimo priliku koja je stvorena van našeg uticaja. Kada se kaže da nam Brisel zamera jer smo okrenuti saradnji s Kinom, oni gube iz vida da je, recimo, Angela Merkel bila devet puta u Kini, pa niko zbog toga ne optužuje Nemačku za skretanje, a kad mi napravimo sporazume nađu se, najčešće ovdašnji, dušebrižnici koji nam spočitavaju da se okrećemo od Brisela.

Čime tumačite ovo povećano interesovanje kineskih privrednika?

S kineske strane je toliko interesovanje da svake nedelje dođu bar dve delegacije. Ovaj savet predstavlja magnet za kinesku stranu i dolaze ne samo državne već i privatne firme. Dolazili su nam i predstavnici privatne Privredne komore Kine u kojoj je i Džek Ma, osnivač „Alibabe”. Ti ljudi su bili ovde i pozivaju članove da ulažu u Srbiju. I to ne samo u infrastrukturu već i u proizvodnju. Kina je u privrednoj ekspanziji širom sveta i prirodno je da i Srbija tu nađe mesto. Posebno ako Kina ima interesa, a ona je pokazala da ima. Ne samo da kod nas organizuju kreditne linije, već da se ovde učvrste izgradnjom industrijskih zona. I što je najvažnije, za razliku od nekih drugih, Kina ne uslovljava saradnju s nama.

Ukoliko je neka kineska delegacija zainteresovana za ulaganje, da li vi imate ovlašćenje da da sami sklapate dogovore?

U tom slučaju angažujemo nadležno ministarstvo.

Nedavno je predsednik Nikolić rekao da nije odustao od ideje izgradnje kanala Morava–Vardar i objasnio da ima podršku Kine za taj projekat?

To je stara ideja još iz vremena Kraljevine Srbije. Postojala je i u vreme Titove Jugoslavije pa su se čak time bavile neke specijalizovane agencije UN i postoje studije koje su izrađivane 70-ih godina, sve to postoji u arhivi Generalnog sekretarijata UN. Dakle, ne radi se o nečem novom, a pogotovo ne bi trebalo da služi za zabavljanje javnosti. Reč je o potrebi da se strateška pozicija Srbije ojača. Postoje ozbiljne studije, neke su radili i Kinezi i one pokazuju da bi to bilo ostvarljivo i korisno. Troškovi prometa robe bi se dramatično smanjili, a postojeći put skratio bi se za 1.400 kilometara. Srbija bi kroz realizaciju ovog projekta postala zemlja s mnogo više obradive površine, predupredile bi se poplave, izgradilo nekoliko hidroelektrana... Prema kineskim prognozama sve bi moglo da bude gotovo za pet do sedam godina. Ne mogu da razumem da je neko protiv toga. Pogotovo ako bi finansiranje bilo inostrano.

Da li je bilo kontakata s Atinom i Skopljem?

Premijer Grčke Aleksis Cipras se o ovom projektu u više navrata izjasnio pozitivno. I guverner pokrajine Makedonija u Grčkoj je nekoliko puta razgovarao s Nikolićem. Zvanično Skoplje je takođe zainteresovano. Ali to mora da bude i evropska ideja. Mi smo je zastupali i u okviru Brdo-Brioni procesa. Sada bi trebalo da tri vlade ili tri predsednika kažu da su voljni da to otpočne i kineska operativa bi krenula odmah s radovima. Nažalost, ta ideja se često banalizuje, a uveren sam da bi Srbija prosperirala s takvim megaprojektom, ličila bi na Švajcarsku. Uveren sam da će se predsednik Aleksandar Vučić založiti za ostvarenje ovog projekta od nemerljivog značaja za Srbiju, naše susede i Evropu u celini.

Kako komentarišete kritike da je Savet formiran za zbrinjavanje kadrova Tomislava Nikolića posle njegovog odlaska s Andrićevog venca?

Takva kritika je potpuno besmislena. Devedeset odsto zaposlenih ovde već je bilo zaposleno u državnoj službi. Predviđena sistematizacija je popunjena samo dopola, ali ipak funkcionišemo potpuno normalno. Upražnjena mesta u Kancelariji saveta veoma oprezno popunjavamo. Dva pomoćnika direktora Kancelarije došla su iz Ministarstva spoljnih poslova. Gordana Jakšić je ministar savetnik u MSP-u, a odlukom Vlade postavljena je za pomoćnika direktora Kancelarije. Reč je o iskusnom diplomati, a ovde je nadležna za Kinu. U odeljenju za Kinu postoji još jedna službenica iz MSP-a, Jelena Milićević Proroković. Drugi pomoćnik direktora je Milan Milošević, takođe iz MSP-a, koji je službovao u našoj ambasadi u Moskvi.

Bili ste na udaru javnosti ovih dana jer je Savet u budžetu dobio 50 miliona dinara za sledeću godinu?

Ovaj budžet je jedan od najmanjih u sistemu vlade. Pokrivamo samo ono što je neophodno, a ono što se ne potroši vratiće se vladi. Jedan deo budžeta namenjen je mogućim odlascima predsednika Saveta u inostranstvo. Nikolić ima mnogo poziva, ali retko putuje, samo kad baš ima potrebe, kada bi njegov odlazak doprineo sklapanju novih poslova. Sigurno više od polovine ambasada ima takav budžet na godišnjem nivou pa niko o tome ne priča. Pre će biti da su oni koji to tako tumače podstaknuti drugim motivima ili je reč o neznanju.

Mislite da je više kritika na račun predsednika nego na račun rada Saveta?

Mislim da je reč o mentalitetu. Ako neko želi neka dođe ovde i dobiće prave informacije o svemu što je od interesa za javnost, ništa ne krijemo.

 

Komentari40
00420
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje
Kanal nije losa ideja, u Evropi i Rusiji ima puno takvih, medjutim tamo je reljef ravninski i su reke u principu plovne. Koliko ima smisla da se pravi kanal tamo gde nase reke vecinom svoje duzine mogu preci i pesice? Nije li bolje poboljsati prugu recimo ili autoput?
Ljuba
Nikolic i tim primaju po 10000 evra mesecno za izmisljeni posao i gradajni mu placaju 12000evra za vilu na Dedinju na koju vise nema pravo.
svetlana
Pa zar se nisu, pre par meseci ljudi iz ministarstava koji su imali nameru da posete Mrkšića i Nikolića i njihovu kancelariju u zgradi Vlade žalili da tamo nema nikoga, i da je nemoguće saradjivati sa novotvorenom kancelarijom koja nosi naziv, Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom. Na osnovu čega je onda ova Vlada izdvojila ovoliku sumu novca za ova dva čoveka i njihovu kancelariju, i je li Kina i Rusija u Srbiji sve poslove odradjuju preko ova dva čoveka. Priča o kopanju moravskog kanala, je priča za malu decu. U ovoj Srbiji se napravilo leglo domaćih hohštaplera i prevaranata.
Milan
Projekat za ovaj Kanal,prvi put je izradio 1904.godine Prof.Nikola Stamekovic. Americka Firma iz Nju Dzersija je 1908 god. napravila preliminarni Projekat plovnog Puta. Drugi Projekat je izradjen 1961 god. na osnovu sporazuma Vlada Grcke i SFRJ. Eksperti Ujedinjenih Nacija 1973 god. tokom posete nasoj zemlji,proverili su validnost ovog Projekta.Eksperti su tada revidirali i odobrili obrazlazuci tada da bi Projekat bio ekonomski opravdan,cime je stecen medjunarodni legitimitet. Na osnovu njega je evropska zajednica do 1990 god. finansirala Studiju Vodoprivrednog uredjenja Vardara.
Небојша
Тачнои је да је Проф. Стаменковић први израдио студију, али идеја је потекла од Проф. Јована Цвијића који ју је изнео у књизи Балканско полуострво.
Драган
То се Тома опет позива на Тарабиће. Он се држи традиционалне српске технологије пророчанства. За Жуте људе је био у праву. Видећемо да ли је тако и са каналом.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja