utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:58

Otkrivam postmodernizam i humor Davida Albaharija

Nagrada srpskog PEN centra za prevodioca pripala je Elen Elijas Bursać, koja je predavala na Harvardu, a sada istražuje arhivu Univerziteta Kolumbija gde je pohranjena prepiska Milovana Đilasa i poznatog izdavača Vilijama Jovanovića
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 25.12.2017. u 22:00
Елен Елијас Бурсаћ (Фото видео исечак)

Tradicionalnu nagradu srpskog PEN centra koja se dodeljuje stranom prevodiocu za širenje naše kulture u svetu ove godine dobila je Elen Elijas Bursać, rođena Amerikanka koja je diplomirala ruski jezik u Americi, a doktorirala u Zagrebu. Na engleski je prevela knjige srpskih pisaca i autora iz regiona: „Očevi i oci” Selenića, „Gec i Majer”, „Snežni čovek”, „Učenje ćirilice”, „Pijavice”, „Globtroter”, Davida Albaharija”, „Hologram straha” Slavenke Drakulić, „Nikog nema doma” i „Baba Jaga je snela jaje” Dubravke Ugrešić, „Sonnenschein” Daše Drndić, „Šeherezada u Sarajevu” Emire Larson, „Invazija krava” i „Josif i njegova braća” Karima Zaimovića, „Hotel Zagorje” Ivane Bodrožić…

– Dodela priznanja PEN-a zaista me je dirnula. Na prevodilačkim susretima videla sam kolege koji kao i ja prevode srpsku književnost na svoje jezike i imala sam osećaj da sam stigla među svoje – kaže za naš list Elen Elijas Bursać.

Kad je davno upisala studije u rodnom Masačusetsu, tamo je postojala mala katedra za ruski jezik i književnost.

– Sva tri profesora bili su Rusi. I to antisovjetski nastrojeni. Studentima su predložili da idemo u Minhen na jedan semestar i usavršimo se u jezičnoj školi Radio Slobodne Evrope. Na molbu da nas barem pošalju u neku slavističku zemlju na pravi univerzitet, našli su program u Jugoslaviji, na Filozofskom fakultetu u Zagrebu – priča naša sagovornica.

U ovom gradu je za magistraturu radila stilističku analizu engleskih prevoda Krležinih pripovedaka, a za doktorat sastavila prevodilačku biografiju Tina Ujevića. Uz studije je radila kao slobodni prevodilac za Hidrometeorološki zavod i Radio-televiziju. Prevodila izveštaje za Svetsku banku o gradnji auto-puteva, kuvar Steve Karapandže, radio-drame, muzejske vodiče, i titlovala filmove i TV serije. Potom je prešla na drame Mire Gavrana i Slobodana Šnajdera, i prozu Nede Mirande Blažević i Slavenke Drakulić. U SAD se vratila 1990. godine.

– Otkrivam i prozu Davida Albaharija i njegov postmodernizam i humor. Slične kvalitete nalazim i u prozi Dubravke Ugrešić. Nije nevažno da smo nas troje iste generacije i senzibiliteta. Upravo su se postmodernistički pisci najuspešnije i najšire latili pisanja o ratu. A kada su izdavači uočili moje prevode ratnih tema, nudili su mi da prevodim romane vezane za rat. Čitaoci su i te kako bili zainteresovani za dela Albaharija, Dubravke i Daše, Jergovića i drugih. Naročito je nedavni užitak bio prevod romana „Elijahova stolica” Igora Štiksa koji je izuzetno filmičan – kaže Elen Elijas Bursać.

Naša sagovornica je bila prevodilac u Haškom tribunalu i autorka je knjige „Prevođenje dokaza i tumačenje svedočenja u Tribunalu za ratne zločine u Hagu”.

– Rad u tribunalu je i zahtevan i izazovan. Bila mi je čast da sarađujem s vrsnom ekipom stručnjaka u tim jezičnim službama. Morali smo da istražujemo terminologiju i široki raspon tema koje su ušle u sudske rasprave – kaže Elen Elijas Bursać, koja je deset godina radila i kao kao lektor na Harvardovom odseku slavistike.

– Nedavno sam počela da se bavim arhivskim istraživanjem engleskih prevoda južnoslovenskih knjiga, za vreme hladnog rata: koja su se dela prevodila i kako je izgledala saradnja između pisaca iz Jugoslavije i američkih izdavača. Naime, odnedavno je na Univerzitetu Stanford otvoren arhiv rukopisa i prepiske između Milovana Đilasa i Vilijama Jovanovića (1920–2001), glavnog urednika izdavačke kuće „Harkort Brejs Jovanović”, u kojima se vide njihovi dogovori oko objavljivanja Đilasovih romana i političkih knjiga. Rad na tom arhivu podstakao me je da potražim šta još ima u arhivima izdavača iz tog perioda i otkrila sam da je arhiv izdavačke kuće „Vanguard Press” pohranjen na Univerzitetu Kolumbija. Ovaj izdavač je objavio neka dela Miroslava Krleže sedamdesetih godina prošlog veka, a u arhivu je sačuvana vrlo zanimljiva prepiska između urednika tih izdanja, Branka Lenskog, i glavne urednice Evelin  Šrifte – ističe Elen Elijas Bursać.

Naša sagovornica je i potpredsednica Američkog društva književnih prevodilaca i o položaju prevodilaca kaže:

– Književni prevodioci u Americi suočeni su s istim izazovima koji muče naše kolege svugde: borimo se za bolje vrednovanje našeg rada, za honorare od kojih se može živeti. Postoje ipak ohrabrujući momenti. Svake godine sve više mladih dolazi na naš godišnji skup. Tamo gde se nekad okupljalo 200 prevodilaca, odnedavno nam dolazi dvaput više učesnika. Nova generacija izdavača je otkrila književno prevođenje, a ima brojnih časopisa, naročito elektronskih, koji rado objavljuju prevode.

Kao urednica elektronskog časopisa „Asimptota”, navodi da oni  predstavljaju prevode poezije, proze, drame, eseja iz 105 zemalja, sa 84 jezika. – To je smeli poduhvat glavnog urednika Ju Long Lija iz Singapura, koji vodi ekipu od 80 saradnika širem sveta. Ja trenutno prevodim „Inšalah Madona, inšalah” Miljenka Jergovića. Čitam knjige Lidije Dejvis, En Pačet i Aleksandra Hemona. Planovi mi se svode na to da se probudim, pustim džez, sednem i posvetim se jeziku i književnosti.


Komentari2
247cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
U Nju Jorku sam oko 1982 razgovarao poslovno sa urednikom izdavacke kuce Harkort Brece Jovanovic . Zvala se Drenka Willen sa omanjim akcentom koji je naslucivao njeno poreklo. Znao sam da je ta ista osoba pseudonimno prevela Milovana Djila na Engleski . Predhodno je kao post-diplomski student iz Beograda bila na specilizaciji jezika u Engleskoj. Po zahtevu izdavaca H.B. Jovanovica otputovala je za Ameriu. Verovatno je i ona po mom akcentu mogla naslutiti moje poreklo ali o tome nije bilo reci.
Sreten Bozic -Wongar
U New York-u sam 1982 wodio poslovne razgobvoresa sa Drenkom Willen urednikom izdavacke kuce Harkort Brejc Jovanovic. kuce Harkort Brejc Jovanovic

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja