sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
10 pitanja o porodičnom nasilju

Praznici podstiču maltretiranje žena

Važno je da svako ko čuje, vidi ili zna za slučaj nasilnog ponašanja – odmah obavesti o tome nadležne, koji bi tada trebalo da primene nove zakonske odredbe
Autor: Aleksandra Mijalkovićsreda, 27.12.2017. u 13:15
(Фото Пиксабеј)

Umesto da budu vreme radosti, druženja i porodičnog zbližavanja, praznici su za neke dani kojih se najviše pribojavaju. Jer, pokazalo se da upravo tada ima najviše slučajeva prijavljenog porodičnog nasilja. Žene u takvim prilikama češće stradaju od ruke svojih muževa ili partnera.

Vesna Stanojević

Zato bi se moglo dogoditi da podatak o 30 ubijenih i više od 3.000 žena povređenih u porodičnom nasilju u Srbiji u 2017. godini – četiri od njih su usmrćene samo u decembru – ne bude konačan broj. Mnoge žrtve ne prijavljuju nasilje, iz različitih razloga. Neke žene veruju da će se nasilnik popraviti, da će promeniti svoje ponašanje ako prestane da pije ili nađe posao, ili ako one „budu bolje” prema njemu... Druge se plaše da ostanu same, naročito ako su ekonomski zavisne, nemaju posao, sopstveni stan, ušteđevinu... Ima i onih koje je muž izolovao od rodbine i prijatelja ili ih ucenjuje decom, kao i onih koje pristaju da budu ponižavane, tučene, izbacivane uz kuće, jer nemaju podršku najbližih, ili se stide da priznaju da su žrtve.

Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, o kojem je dosta pisano, značajan je i veliki korak, ali ima mnogo toga što se ne može rešiti „paragrafima”. Zato je važno, ističe Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici i direktorka Sigurnih kuća u Beogradu, da svi shvatimo da smo u obavezi da pomognemo kada saznamo za nasilje, da ga prijavimo, a ne da očekujemo da sve uradi neko drugi.

„Prva instanca da se spreči i zaustavi nasilje su zakon i institucije, a druga instanca smo svi mi!”, kaže naša sagovornica.

1. Hoćemo li pogrešiti ako kažemo da, uprkos novom zakonu usvojenom u junu, nije smanjen broj slučajeva nasilja u porodici – žene su ubijene pred decom, u centrima za socijalni rad ili u porodičnim kućama?

Hoćemo, jer je ovo pitanje na koje može da se odgovori na dva načina. Sa jedne strane nasilje se sve češće prijavljuje, broj intervencija koje prijavljuje ministarstvo policije je sve veći, pa se stiče utisak da ga ima sve više, ali u stvari je broj slučajeva nasilja u porodici godinama vrlo sličan.

2. Precenjujemo li moć zakona, ili bi kazne trebalo još pooštriti?

Ne precenjujemo moć zakona, naprotiv, dobri zakoni su u osnovi svake uređene države i jako su bitni, a kazne bi u svakom slučaju trebalo pooštriti. Najvažnije je dosledno primenjivati zakone i strogo kažnjavati nasilnike. Trebalo bi menjati dugogodišnju praksu sudova da izriču najniže kazne za krivična dela koja se odnose na nasilje nad ženama.

3. Šta znači podatak o 10.000 izrečenih hitnih mera za pola godine, i 7.500 nasilnika udaljenih od žrtava u tom periodu? Da li je prošlo dovoljno vremena od donošenja zakona da bi se videli njegovi stvarni efekti?

Ova brojka znači da su policija, tužilaštvo i centri toliko puta intervenisali da bi primenili odredbe Zakona. Kako vreme prolazi, tako bi i njegovi efekti trebalo da budu sve veći – pod uslovom, naravno, da se zakon adekvatno sprovodi i da se sve evidencije predviđene zakonom vode na pravi način.

4. Postoji li i dalje mogućnost da policija, pozvana da reaguje, za porodično nasilje kaže da je u pitanju „bezazlena kućna razmirica”?

Uvek postoji i postojaće i takva mogućnost. To se češće događa u sredinama gde se ljudi međusobno poznaju, pa se mnoge ozbiljne situacije završe samo takvom konstatacijom.

5. Koje su najčešće prepreke zbog kojih se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne primenjuje dosledno u praksi?

Prepreke su u shvatanju stvari: nasilje je kod nas i dalje prihvatljiv način ponašanja, a nije prihvatljiva mera da bi nasilnika trebalo, makar i privremeno, iseliti iz stana ili kuće. Često se čuje „kako da iseliš nekoga iz sopstvene kuće, to je protivustavno, lična svojina je zagarantovana” i slično.

(Foto R. Krstinić)

6. Kome žrtve porodičnog nasilja mogu da se obrate za zaštitu, pomoć i podršku?

Policija je prva institucija kojoj bi žrtve nasilja trebalo da se obrate, međutim, često čujem da su nezadovoljne razumevanjem, pomoći i ažurnosti policije, kada se nasilje dešava. Važno je istaći da žrtva nije uvek u stanju da se obrati nekome za pomoć kada je nasilnik prisutan i kada se nasilje dešava. Zato je vrlo bitno da to učini neko umesto nje, bilo da su u pitanju rođaci, komšije, prijatelji ili bilo ko drugi ko zna za nasilje ili čuje da nasilje traje, dakle, ima tu informaciju. Svako bi u toj situaciji morao da pozove nadležne institucije, makar i anonimno. Nema opravdanja za neprijavljivanja nasilja!

7. Kakva je uloga vašeg Savetovališta i sigurnih kuća?

Naše Savetovalište ima 24-časovnu otvorenu telefonsku liniju. Noću radi telefon 062304560, dakle, i tokom noći, kada se kao po pravilu nasilje najčešće dešava, mogu policija i dežurni socijalni radnici da ženu žrtvu nasilja, sa decom ili bez njih, dovedu u sigurnu kuću kako bi joj se pomoglo na adekvatan način.

Sigurne kuće širom Srbije
– Sigurne kuće imaju Beograd, Novi Sad, Sombor, Zrenjanin, Pančevo, Sremska Mitrovica, Kragujevac, Smederevo, Niš i Vranje, a u određenim situacijama i Jagodina, Užice i Šabac. Ako je žena žrtva nasilja posle intervencije policije upućena u zdravstvenu ustanovu radi pomoći, biće primljena u sigurnu kuću gde će dobiti zaštitu i podršku – objašnjava Vesna Stanojević.

8. Sa kim sve sarađujete, imate li pomoć policije, centara za socijalni rad? Da li bi nova Radna grupa za suzbijanje nasilja nad ženama mogla da napravi radikalni zaokret u ovoj oblasti?

Sarađujemo sa svima koji su po zakonu nadležni da pomognu žrtvama nasilja. Sa policijom, kao i sa centrima za socijalni rad imamo uglavnom dobru saradnju, mada povezanost i brži protok informacija između nas, mogli bi da budu i bolji. Kad je reč o novoj Radnoj grupi, moram da kažem da ne verujem u radikalne poteze. U svim oblastima u kojima bi trebalo da se menja svest ljudi potrebni su vreme i strpljenje.

9. Gde je Srbija u odnosu na druge države? Da li nasilja ima više u bogatijim ili siromašnijim zemljama, ili to ima veze sa tradicijom?

I najbogatije i najuređenije zemlje sveta imaju takođe problem sa nasiljem nad ženama i nasiljem u porodici. Način i efikasnost na koji te zemlje reaguju na nasilje je drugačiji i bolji. Stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i kod nas se očekuju promene nabolje.

10. Kako odrediti ko je žrtva nasilja? U poslednje vreme ima, čak, zluradih komentara da žene koriste medijsku pažnju posvećenu ovoj temi kako bi i najmanju zađevicu prozvali nasiljem? Ima li, u tom smislu, „malog” i „velikog” nasilja?

Lako je odrediti ko je žrtva nasilja. To se vidi na prvi pogled. Pomenuti komentari uglavnom potiču od samih nasilnika ili njima bliskih osoba da bi opravdali sebe ili ubedili druge da žene koriste novonastalu situaciju. Žene ne zloupotrebljavaju svoju nesreću i promašene živote, već su nasilnici njih zloupotrebljavali godinama. Žene su, na žalost, u Srbiji uvek krive i uvek im se manje veruje. Nema malog i velikog nasilja. Nasilje je uvek ogromno.

Točak moći i kontrole

Psiholog Dušica Popadić, savetnica za žrtve porodičnog nasilja, odnos između zlostavljane žene i njenog muža ili partnera ilustruje takozvanim točkom moći i kontrole, u kojem muškarac primenjuje razne oblike nasilja kako bi upravljao životom žene: emocionalno, ekonomski, seksualno, kao i zastrašivanjem i manipulisanjem decom….

Fizičko nasilje služi da učvrsti i pojača sprovođenje pomenutih taktika. Dakle, ako smatra da partnerka nije dovoljno poslušna, ne povinuje se njegovim zahtevima, recimo želi da se doškoluje, pronađe bolji posao i ekonomski bude samostalnija, nasilnik će primeniti batine da je vrati u krug svoje kontrole. Ako partnerka razmišlja da ga napusti, pokušaće da je odobrovolji „sitnim milostima”, a kad ode, u dve trećine slučajeva on nasilje nakon razdvajanja pojačava.

Praksa pokazuje da nije realno očekivati da će nasilnik promeniti svoje ponašanje, jer on iz njega crpi svoju snagu i pokazuje svoju moć, i zato je jedini način da prestane da bude prijavljen policiji i u krivičnom postupku zatvorski kažnjen.

 


Komentari3
6003f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Odlican text, lepo ispricano i obrazlozeno.
Лука С. Илић
Никада у животу нисам ударио жену. Гнушам се тога и не бих могао да издржим да неко у моме присуству туче жену. Али! "Једно али срећу квари" и мислим да се претерало у "маскулацији" жена и фминизацији мушкараца и да је оно што се сада дешава повртна рекације опруге, крајње натегнуте. Мушкарац и жена се биолошки разликују и то је аксиом и ко покушава да то оспори није баш добронамеран. Сваки од полова има своје компартивне предности али само док је у оквиру своје биолошке предодређености!
Stefan Petkovic
"Nasilje je uvek ogromno", to to je pravi zluradi komentar. 30 ili 3000 slucajeva na 7 miliona i to jos ko zna koja i kakva su to mesta. Kad neko zivi od toga onda mora to i da kaze. Nema nasilja, nema posla, nema love. Ali je tacno da ce zene sve vise i vise poceti "sve male zadjevice" da karakterisu kao "ogromno nasilje", onda se ide ka provokaciji zarad eskalacije. Nije to nista nepoznato ili nepredvidljivo, samo pogledajte zemlju mentalno kastriranih feminiziranih muskaraca - Svedsku. Nemacku ili UK. Zadnji stupanj je da zena spava sa drugim, vama prica da vas voli, a vi nista ne mozete i ne smete, jer su i zakon i drustvo protiv tebe. Pogotovo sto se tice te imovine i dece. Onda ce ta drustva umreti, jer ovakva feministicka drustva umiru, te zene ce otici za strance (ironicno za te "poludivlje, neintegrisane"), a Evropa ce postati Eurabia... Svedska.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja