sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00
INTERVJU: ALEKSANDRA NOVAKOV, istoričar

Nastavnici sa fesom umesto šešira

Zahvaljujući svojim školama u Osmanskom carstvu, Srbi su bili nacionalno svesniji i kao takvi odolevali pritiscima islamizacije
Autor: Mirjana Sretenovićutorak, 26.12.2017. u 22:00
Александра Новаков (Фото приватна архива)

Nagradu Arhiva Srbije iz Zadužbine Đurđa Jelenića dobila je istoričarka Aleksandra Novakov za knjigu „Stubovi srpske prosvete – srpske srednje škole u Osmanskom carstvu 1878–1912”, u izdanju Zavoda za udžbenike.

„Kraljevina Srbija je osnivala srpske srednje škole kako bi se srpski narod u Carstvu obrazovao, ali i sačuvao svoju pripadnost, veru i jezik. Za nastavnike su birani stručnjaci, čiji zadatak nije bio samo da učenicima prenesu znanje, već i da formiraju njihovu nacionalnu svest”, kaže dr Aleksandra Novakov, stručni saradnik Leksikografskog odeljenja Matice srpske.

 

Pored prosvećivanja, srpske škole imale su za cilj i organizaciju četničkih akcija, otpor protiv grčke i bugarske propagande, pripremu srpskog naroda za oslobođenje od turske vlasti?

Nastavnici su bili dužni i da se suprotstavljaju bugarskoj i grčkoj propagandi, a velika je bila zasluga i učenika i nastavnika u pomoći četničkoj akciji. Danju su radili u školi, a noću vodili i sprovodili srpske čete, brinuli se o njihovoj ishrani, organizovali prenoćišta. Mnogi učenici su tokom raspusta bili u četničkim odredima. Zahvaljujući dobro organizovanoj akciji srpske države i prosvetnih delatnika srpsku vojsku je veliki deo naroda Stare Srbije i Makedonije dočekao kao oslobodioce, a ne kao zavojevače. 

Na koji način je Srpska bogoslovija u Prizrenu predstavljala branu od islamizovanja i izgrađivanja nacionalnog duha i svesti?

Sedamdesetih godina 19. veka u Staroj Srbiji i Makedoniji gotovo da nije bilo školovanih sveštenika i učitelja. Osnivanjem Bogoslovije 1871. osmanski Srbi su dobili školovane učitelje i sveštenike, a srpska država dobila je svojevrsni konzulat, koji je pomogao u sprovođenju nacionalnog plana. Srbi su bili nacionalno svesniji, i kao takvi odolevali su pritiscima islamizacije. Od tada nije bilo nijednog grupnog islamiziranja, a sprečavana su i pojedinačna. Nastavnici Bogoslovije su pomuslimanjene Srpkinje tajno vraćali roditeljima ili ih prebacivali u Srbiju.

 

Kako je bio organizovan učenički život u Srpskoj gimnaziji u Carigradu?

Učenici su poreklom bili iz Carigrada, ali i iz Kosovskog, Bitoljskog i Solunskog vilajeta. Bili su stipendisti Kraljevine Srbije, živeli su u internatu, imali su obezbeđeno odelo i hranu. Budilo ih je školsko zvono, zimi u 5, a leti u 4.30 časova. Na časovima su bili od 8.15 do 12 i od 14 do 16 časova. Imali su časove muzike ili pevanja. U 21 čas bila je zajednička molitva. Svečano su proslavljali Dan Svetog Save kao vid srpske sabornosti, ali i druge pravoslavne praznike. Imali su i ekskurzije.

 

Zbog čega je Branislav Nušić, vicekonzul u Solunu, imao zamerke na rad Srpske gimnazije u Solunu?

Nušić je mislio da ova škola nije na nivou ostalih, te je predočio ministru Đorđu Simiću da dozvola za rad škole treba da se prenese na protu koji je bio i predsednik Srpske crkvene opštine; da se za direktora škole postavi renomirani profesor i dovedu nastavnici koji svojim kvalifikacijama mogu da pariraju nastavnicima drugih škola. Tako je i bilo. Škola je preneta na ime prote Nikole Đurđevića, predsednika Srpske opštine u Solunu, pa se mogla smatrati kao narodna, a ne privatna. Za direktora je 1897. postavljen Vasilije Dimić, dotadašnji profesor Prve beogradske gimnazije, a stigli su i ugledni nastavnici: Bogdan Janković, Dragomir Obradović, Mihailo Vukčević. Od tada gimnazija postaje elitna.

 

U Srpskoj gimnaziji u Skoplju bilo je i internih nesuglasica, ali i problema nastavnika sa vlastima? 

Početkom 20. veka u Skoplju su postojale tri važne srpske institucije: Konzulat Kraljevine Srbije, Skopska mitropolija i Srpska muška gimnazija. Zvanično i pred turskim vlastima Mitropolija je bila zadužena za rad škole, no, pravi vlasnik i finansijer bila je Kraljevina Srbija koja je preko svog konzulata upravljala školom. Među ličnostima tih institucija dolazilo je do neslaganja u vezi s prosvetnim pitanjima, ali i vođenjem četničke akcije. Problem je kulminirao dolaskom Luke Lazarevića, bivšeg ministra, za direktora gimnazije. On nije dozvoljavao da se Srpski konzulat meša u rad škole. Veći deo nastavnika podržavao je Lazarevića, a ceo sukob dobio je neželjene razmere i srpska vlada je iz sve tri institucije udaljila one koji su doprinosili nerazumevanju.

Inače, Skoplje je specifična sredina, suprotstavljene propagande balkanskih naroda su stalno bile blizu kulminacije. Tuče srpskih i bugarskih učenika su bile svakodnevica, kao i loš odnos sa grčkom zajednicom, posebno spor oko Crkve Sv. Spasa. Na odnose s turskim vlastima se posebno vodilo računa, da ne kažem da je bakšiš bio najbolji srpski saveznik. I pored toga često se dešavalo da se nastavnicima zabranjuje rad...

 

Kako je to konkretno izgledalo?

Prvog direktora škole Simu Popovića optužile su turske vlasti da je bio vinovnik Barjačke afere 1896, kada je nađen natpis, napisan bugarskim pismom, sa pretnjom sultanu ako ne izvrši tražene reforme. Nakon Mladoturske revolucije, 1910, prosvetni inspektor je direktoru škole saopštio da sve nastavnike srpske podanike treba da zameni osmanskim podanicima. Na sreću, Skopska gimnazija je imala 16 turskih podanika, pa je škola mogla da nastavi s radom. Nakon opsežne diplomatske akcije, i srpski nastavnici su vraćeni na posao.

 

Bugari su i zapalili Srpsku gimnaziju u Skoplju?

Bugarska propaganda nije se mirila s tim da Skoplje postaje centar srpske akcije i zato su javno pretili da će zapaliti novu, velelepnu zgradu Srpske gimnazije. Požar je podmetnut noću kada su deca spavala. Srećom, niko nije stradao.

 

Turskim vlastima je čak smetalo što pojedini profesori nose šešire, a ne fesove, jer to vređa turska osećanja...

Kosovski valija naredio je da svi nastavnici podanici Osmanskog carstva nose fes, umesto šešira. Nastavnici su u početku to poštovali, ali je kasnije na intervenciju ruskog konzula u Skoplju, valija ipak odobrio da svi nastavnici mogu da nose šešire.

 

Ko su bili predavači u ovim školama?

Među nastavnicima je bilo potonjih članova Srpske kraljevske akademije: Borivoje Stevanović, Vladimir K. Petković, Gligorije Elezović, Đorđe Pejanović, Jovan Radonić, Risto Kovačić i Stanoje Stanojević. Bilo je sedam doktora nauka. Izdvojila bih i književnike Petra Kočića i Grigorija Božovića. 


Komentari5
d69f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... kako god ... nekom se dopada,nekom ne ... opet otkrivamo dosada skoro nepoznate stranice istorije Srbije i svih drugih koji sa Srbima zive ovde na ovom buretu baruta ...hvala autorki sto je eto ovom knjigom to uradila,hvala Politici za tekst o njenom trudu ... ima jos mnogo toga skrivenog o vremenu petovekovnog ropstava,najveci deo je u turskim arhivima u sadasnjem Istanbulu ... to da se istrazi trebace jedna dobra ekipa istrazivaca - istoricara ...
Vladislav Marjanovic
Knjiga istoricarke Aleksandre Novakov o srpskim skolama u Osmanskom carstvu verovatno ce uci u istoriju jer osvetljava jednu veoma zanimljivu ali i nedovoljno poznatu stranu srpskih politickih akcija na jugu Balkana. U pitanju je ocevidno jedna vrlo dobro organizovana propagandisticka akcija koja je izvodjena u ime oslobadjanja porobljenih sunarodnika, ali koja je, u sustini, imala tipican ekspanzionisticki karakter. Teren je pripreman mobilisanjem nacionalne svesti putem skolskog obrazovanja mladih pri cemu se nije oklevalo da se deca ukljuce u pomaganju oruzanim gerilskim grupama. Iz perspektive 21. veka radi se o jednom pedagoski problematicnom cinu kojim su deca zloupotrebljavana u politicke svrhe. Cilj je, uz podrsku tadasnjih velikih hriscanskih sila, opravdao sredstvo, ali cena je bila visoka jer je nacionalisticka indoktrinacija zaostrila netrpeljivosti u regionu do mere da se posledice osecaju do danas. Korist su imale samo elite, domace i strane, dok je narod to "pozlatio".
natalija
E sa "četnicima" (kasnije "partizanima") smo se baš usrećili evo za 200 g nismo uspeli da stvorilo normalnu (uspešnu, stabilnu) državu nego smo u fazi izumiranja.... Ps. Ova studija mi liči na zloupotrebu istoriskih činjenica u dnevno-političke propagadne svrhe militarizacije.
natalija
Dejane a šta fali Luksemburgu? Svi su mogli u "Malom Princu" da pročitaju i vide ilustraciju "zmiski car progutao slona" (pa ne može da ga prevari). Vidiš meni ta tvoja slika o Srbiji liči na "beloušku" zmiju koja je "progutala slona" naravno ne da nije u stanju da ga "prevari" nego će je to dovesti do "raspuknuća".
Preporučujem 1
Дејан С. Михаиловић
Да није било тих четника та ваша "нормална" држава би била ограничена на Београдски пашалук. Додуше, није искључено да би вама и вашим истомишљеницима и круг двојке био довољан.
Preporučujem 20

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja