subota, 20.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45

Sećanje na Nemanjiće i srednjovekovnu Srbiju

Autor: Olga Jankovićsreda, 27.12.2017. u 11:30
Панчево обележава осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног (Фото: О. Јанковић)

Pančevo – Do februara naredne godine, Pančevci i gosti grada na Tamišu imaće priliku da pogledaju izuzetnu izložbu „Od vladara do svetitelja”, kojom pančevački Narodni muzej obeležava osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog.

Postavka čiji su autori kustos etnolog Svetlana Mesicki, slikar konzervator Gordana Stojanov i koautor viši kustos istoričar Srđan Božović, vraća posetioce u 13. vek, u doba evropskih previranja koja nisu zaobišla ni Srbiju, ali ne samo da im je odolela, već je i iz njih izašla kao kraljevina i uspešna država.

Iako je srpski narod već imao istoriju, dolazak dinastije Nemanjića predstavlja prekretnicu, pa se za nju vezuje početak srpske istoriografije, pošto tada srpski narod počinje da ostavlja trag o sebi i drugima.

Stefan Prvovenčani, srednji sin rodonačelnika nemanjićke loze Stefana Nemanje, kojem je otac predao vlast na saboru u Rasu 1196. godine, prvi je srpski kralj, koga je krunisao papa Honorije Treći 1218. godine. Narod ga naziva Prvovenčani, jer je u to vreme u srpskim tekstovima pojam „kruna” retko pominjan i po pravilu je prevođen sa „venac”

– Krunisanje Stefana Prvovenčanog stavilo je Srbiju na mapu srednjovekovnih država. Uporedo se rađa i autokefalna Srpska pravoslavna crkva, čiji je osnivač njegov mlađi brat, princ Rastko Nemanjić, po zamonašenju Sveti Sava. Ovi događaji, kao i specifičan geografski položaj novonastale srpske srednjovekovne države, bili su ključni za stvaranje etničke svesti u Srba, kao i posebnosti koje mu, kao narodu, pripadaju – naglašava Svetlana Mesicki, koautor izložbe.

Pred kraj života Stefana Prvovenčanog će njegov brat Sveti Sava zamonašiti i dati mu ime Simon, a kako Teodosije u svom žitiju piše: „Više se radovao inočkoj odeći, no vladarskim odeždama”.

Za Stefanom se, kao gospodari novouspostavljene srpske države, rađaju Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin, Milutin, Stefan Dečanski, Dušan (Silni), kao i Uroš (Nejaki), čime se i završava dvovekovna vladavina ove dinastije koja je uspela da oblikuje srednjovekovnu Srbiju, kao stabilnu, funkcionalnu, pravnu i razvijenu državu u evropskim razmerama. Mesicki naglašava da Nemanjići nisu samo obeležili prvu i verovatno najuticajniju epohu u čitavoj istoriji srpskog naroda, već su svojim duhovnim i materijalnim legatom postavili visoke standarde koji važe i danas. Legende, običaji, pesme i freske, manastiri i pisani dokumenti – sve to ocrtava kult vladarske loze Nemanjića, kult koji zrači sa pijedestala srpskog etnosa.

Prvi srpski kralj, čovek širokih shvatanja u vizantijskom duhu, bistar, dovitljiv i vešti diplomata, zahvaljujući kome mi danas pričamo srpskim jezikom, pripadao je i prvoj generaciji srpskih srednjovekovnih pisaca i, kako se čulo ovom prilikom, zadivljujuće je kako već njegovo prvo književno delo „Hilandarska povelja”, nastalo još 1200. godine, ukazuje da je on pisac izgrađen kao književnik, čija dela spadaju u sam vrh srpske književnosti srednjeg veka.

Prvovenčani je sahranjen u manastiru Studenica, posle toga u svojoj zadužbini manastiru Žiča. Nažalost, tokom vekova njegove mošti selile su se sa srpskim narodom i sveštenstvom čak petnaestak puta. U vreme Kočine krajine 1790. godine, kada je besneo poslednji austrijsko-turski rat i počelo masovno iseljavanje iz Srbije, u jednom trenutku i Pančevo je imalo čast i privilegiju da čuva mošti svetog kralja u manastiru Vojlovica.

– Pančevo se prvom srpskom kralju odužuje postavkom koja osvetljava okolnosti stvaranja srpske kraljevine, predanje i kult koji su proistekli iz istorije, etički i pravni kodeks i njihov značaj za ekonomiju i umetnost, za oblikovanje naroda u raznim slojevima njegovog porekla i vere između istoka i zapada. Ona je pogled u prošlost i našu budućnost. Sveti Sava i Stefan Prvovenčani, dva brata, dva kolosa naše istorije, izgledaju nestvarno po onome što su postigli u svom zemaljskom, kratkom životu – rekla je otvarajući izložbu dr Ivana Spasović iz Arhiva SANU. U Svečanoj sali Narodnog muzeja izložena je i ikona Svetog Stefana Prvovenčanog (18. vek) iz riznice Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Pančevu.


Komentari12
ab0c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
ovi intelektualci koji nisu odmakli dalje od Porfirođenita su pošast Srbije naroda Srbskog...Prepis dela Konstantina Porfirođenita se pojavljuje negde krajem XVI veka, i puno je netačnih i na prvu vidljivim budalaštinama koje prepisivači nisu uklonili...Simptomatičan je i tajming pojavljivanja prepisa....nekoliko godina po objavljivanju Kraljevstva Slovena (delo Mavra Orbinija, katoličkog sveštenika iz Dubrovnika.) U tom istorijskom delu Orbini na preko 100 strana pominje Srbe i dinastije pre Nemanjića (Oštrivojevići, Svevladovići...), o hrvatskim kraljevima nema ni pola strane i ono najvažnije NEMA VELIKOG DOSELJAVANJA SLOVENA na HELM (Balkan)...Posle javne osude i izbacivanja iz katoličkog reda Orbini je jedva preživeo, a Vatikan brže bolje podmeće taj falsifikat Porfirođenita PRoterajte tog Porfirođenita više iz Srbije!!!
Војислав
Упорно се понавља погрешна информација да је Стефан Првовјенчани био први српски краљ. То није тачно. Први српски краљ је био Михаило Војислављевић који је владао Дукљом која се у ранг краљевине уздигла 1077.године, дакле 141 годину прије него што је окруњен Стефан Првовјенчани.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Pre 7 i vise vekova Srbi su imali drzavu. Imali su i Dusanov zakonik - daleko pravedniji nego EU odredbe pod kojima danas mora da zive. Preko 51% Srba zivi u diaspori. Nazalost , jedan sam od njih.
Mirjana Spasojevic Tinkovic
@Dr.Sreten Bozic-Wongar - i ja sam jedna od tih 51% Srba koji su u tudjini. Arizona
Preporučujem 0
Страцимир
Зашто је проблем у Србији држати се и поштовати чињенице, факте? Не постоји династија Немањића, већ династија Завидовића. По одредбама указа из 1852. год. , Срби(славено срби) презиме добијају по претку, најстаријем за кога се зна. У њиховом случају то је отац Завида. Србизација, посрбљавање јужних Славена и њиховао сабирање у један (на(д))род започето је у 11. веку, 2 века пре крунисања Првовенчаног, крунисаног, овенчаног. Стефан је тада била титула и питање је које је име добио на крштењу. Стефан сигурно није. Први Завидовић који је започео србизацију је Страцимир. У том периоду се дозвољава слободна трговина и на том трагу он гради Моравски Градац са великим и малим (бравчадским) тргом, п(и)јацом и истоименим манастиром у њему. Разбаштинио је дотадашње бискупско средиште, Градац на Јелици. Данашња црква у Чачку је на темељима тадашње богомоље. И она је старија и од Ђурђевих ступова, Хиландара и Студенице. У Р. Србији постоји област која се зове Србија и то је Страцимирова жупа.
Lola
A šta je to "srbizacija"?
Preporučujem 0
Династија Немањића
@Страцимир Историја српске краљевске лозе Немањића је детаљно изучена и научно утемељена, тако да ово мућење воде са Страцимиром не значи ништа. Посебно је ступидно и беспредметно говорити о "посрбљавању јужних Славена", када се још код Порфирогенита говори о Србима као јужнословенском народу. Ако неко негде живи као народ од велике старине, ту никаквом "посрбљавању" нема места. Срби су као народ дошли са свешћу ко су и шта су, тако да се нико ту није посрбљавао, већ је српско племе живело у миру на својим територијама.
Preporučujem 14
Sotir Gardačić
Imali smo zlatni vek a onda je dosla bitka kod Nikopolja!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja