Svaki poduhvat ima svoja iskušenja, pa tako i dijeta. Osobama na dijetama svaka promena je dobra ukoliko pozitivno utiče na cilj koji je pred njom. A šta ako ipak utiče negativno? Verovatno se pitate šta osoba koja je pre izvesnog vremena počela da se hrani na poseban, dijetalni način i sa dijetalnim namirnicama može da očekuje kada se nađe oči u oči sa obiljem visokokalorične hrane, dakle u ovo vreme slavlja i praznika.
Najveći deo kućnog budžeta svake porodice svakodnevno odlazi na hranu, pa verovatno zato i volimo da se počastimo i za praznike. Ovo važi i za osobe na dijetama. Ukoliko ipak malo „zgreše” posledice neće biti značajne po nastavak dijete i ostvarivanje zacrtanog cilja, međutim, ako „zaređaju”, nastavak dijete i ostvarenje cilja može biti dovedeno u pitanje.
Bez obzira na to koliko dijeta sam napisala, uvek se iznenadim koliko je nečija motivacija bitna stavka u držanju dijete. Gde ćete boljeg vremena za preispitivanje sebe od kraja godine kada svako od nas donosi nove planove. Osoba koja je motivisana može mnogo da postigne, čak i kada joj se ispreče neki remetilački faktori, poput praznične gozbe. To je život: ono što nam se dešava dok pravimo planove za budućnost. Motivišite se i prilagodite situaciji.
Kada jedemo, koliko jedemo, šta jedemo, kako jedemo, gde jedemo… svi navedeni faktori imaju svoje uzroke i moguće posledice. Uzroci su često vidljivi, na primer mesto i vreme, stres, društvo, popularnost, materijalna situacija, opterećenost poslom ili učenjem i bezbroj drugih. Naravno i praznici su jedan od njih. Posledice nisu toliko brojne, a mogu biti jasno vidljive: gojaznost ili sa druge strane neuhranjenost, bolest.
Pravovremenost je osnova zdrave ishrane, dakle, odredite kada ćete u toku dana jesti vaš jelovnik i toga se pridržavate. Manje oscilacija u vremenu obedovanja znači i manji rizik od gore navedenih posledica.
Umerenost u ishrani je vrlina, baš kao i u životu uopšte. Prava mera količina unete hrane je od velikog značaja po posledice. Praznici su vreme obilja hrane, a to implicira prejedanje, dakle preterivanje. Ne navikavajte se na preterivanje i na dobrom ste putu.
Zdrave namirnice i zdrava priprema su srž dobre dijete. Što se pre odreknete onoga što ne potpada u ovu grupu, bolje po vas. U toku praznika ove zdrave namirnice su u manjini. Nažalost.
Ako jedete dijetalnu hranu polako, sa uživanjem, vi u stvari razvijate afinitet prema takvoj hrani. Isto kao što ste nekada radili sa slatkišima ili sa hranom koju sada volite.
Jasno je da što manje faktora u toku praznika prekršite, bolje ćete proći.
Ljubav prema hrani je iskrena ljubav. To najbolje znaju osobe sa viškom kilograma. Dijeta, sa druge strane, ne mora biti odricanje od ukusne hrane, već samo od one koja je kalorična, masna, slana i slatka. To, nažalost, znači da one osobe koje strogo vode računa o ishrani ne smeju ni da pogledaju klasični „praznični meni”: pečenje, sarma, gibanica, roštilj, ruska salata, gomila kolača i torte sa sve sokovima i alkoholom…
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
