petak, 19.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:01
EKSKLUZIVNO

Otkrivena doktorska diploma Laze Kostića

Disertaciju iz srpske pravne istorije srednjeg veka, odnosno o zakonodavstvu cara Dušana, Kostić je odbranio u Pešti, u vreme kada Stojan Novaković još nije objavio kritičko izdanje Dušanovog zakonika
Autor: Aleksandra Petrovićsreda, 27.12.2017. u 17:47
Оригинална докторска диплома Краљевског универзитета у Пешти, пронађена у Архиви Матице српске, на латинском језику, са висећим печатом попут средњовековних повеља. У седмом реду изричито се наводи Dissertatio inauguralis (Забрањено неовлашћено преузимање фотографије)
Лаза Костић

Profesor Žika Bujuklić sa Pravnog fakulteta u Beogradu otkrio je pravi naziv doktorske disertacije Laze Kostića: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Disertacija o srpskom zakonodavstvu Stefana Uroša Dušana”, koju je pesnik odbranio 1. maja 1866. godine na Kraljevskom univerzitetu u Pešti, na latinskom jeziku.

Disertacionu diplomu pronašao je u Arhivi Matice srpske u Novom Sadu.

Kao pravni istoričar, profesor Bujuklić je do ovog otkrića došao želeći da razreši dilemu – da li je moguće da se Kostićev doktorat, kako se do sada verovalo, sastojao od samo šest stranica, koje su nosile naziv Theses ex scientiis juridicis et politicis – „Teze iz pravnih i političkih nauka”, ili je uz taj štampani tekst, koji je sačuvan, išao i rad većeg obima, koji se uobičajeno nazivao Dissertatio.

Kada je krenuo u potragu za temom doktorata, profesor je imao u vidu da su se i disertacije drugih autora koji su doktorsko zvanje stekli u Pešti sastojale iz dva dela. Takvi su bili doktorati Jovana Hadžića (1826) i Save Tekelije (1786).

Specijalista za rimsko pravo
Prof. dr Žika Bujuklić je završio specijalizaciju u Italiji iz oblasti Rimskog prava na Univerzitetu Sapijenca u Rimu 1987/88. godine. Na osnovu postignutog uspeha dobio je nagradu za dalje usavršavanje (Il premio dal Comune di Roma) i svečanu diplomu, koju mu je u Gradskoj većnici (Kampidolju) uručio gradonačelnik. Bio je i laureat za najbolje naučno ostvarenje profesora i saradnika Beogradskog univerziteta u 2005. godini, za delo enciklopedijskog karaktera „Forum Romanum – rimska država, pravo, religija i mitovi”, koje je doživelo već sedam izdanja.Najveći amfiteatar Pravnog fakulteta u Beogradu, čuvena „petica”, uvek je pun kada profesor Bujuklić drži predavanja iz rimskog prava, i to bez mikrofona. 

– Osim toga, u Kostićevom pismu koje je pred samu odbranu disertacije poslao prijatelju Antoniju Hadžiću 1866. godine vidi se da i on sam pravi tu razliku: „Oponenti su mi Subotić i Miletić. Belaj s tezama, s disertacijom, s Venclom, s profesorima i njihovim latinskim jezikom!”. Zašto bi Kostić koristio dva termina za istu stvar, ako pored „teza” nije postojala i „disertacija” koja mu je zadavala tolike muke, i uz to vezana za mađarskog profesora pravne istorije sa tog fakulteta? Treba zapaziti da Kostić ističe kako su mu problem (belaj) činile „teze”, što je naveo u množini (Theses), a potom dodaje i „disertacija” (Dissertatio). Očigledno da to nisu sinonimi, jer bi i u prvom slučaju koristio jedninu – kaže profesor Bujuklić.

U šali kaže da je dalje istraživanje nastavio uz pomoć „društvenih mreža”, ali ne onih kompjuterskih, već ljudskih i prijateljskih.

– Uz pomoć mladog kolege dr Uroša Stankovića sa Pravog fakulteta u Novom Sadu pronašao sam u Arhivi Matice srpske prelepu originalnu doktorsku diplomu Kraljevskog univerziteta u Pešti, na latinskom jeziku, sa visećim pečatom poput srednjovekovnih povelja, a u sedmom redu izričito se pominje Dissertatio inauguralis. Diplomu su svojeručno potpisali prof. dr Gustav Vencel, pravni istoričar i rektor Univerziteta, a na drugoj strani prof. dr Teodor Pauler, tadašnji prorektor i dekan Pravnog fakulteta u Pešti. Jedan od njih je baš onaj „profesor Vencl”, koga Kostić spominje u navedenom pismu – ističe prof. dr Žika Bujuklić.

Ovom doktorskom diplomom Kostić je habilitovan za univerzitetskog profesora (cathedram doctoralem conscendendi) na teritoriji cele Carevine, pa čak i „u najstarijem i slavnom gradu Beču” (in antiquissima ac celeberrima Vindobonensi), navodi se u diplomi, čiji se tekst upravo prevodi sa latinskog jezika na Pravnom fakultetu u Beogradu.

– Sa overenim prepisom ove diplome dr Laza Kostić je konkurisao na Velikoj školi u Beogradu, na katedri za rimsko pravo (i još neke druge), ali nije primljen. O tome govori i sačuvana građa koju sam pronašao u Arhivu Srbije. Već je ovo bilo dovoljno da se sa sigurnošću može tvrditi da je uz „Teze” morao postojati i neki drugi rad, kao sastavni deo doktorske odbrane Laze Kostića – dodaje naš sagovornik.

Profesor Žika Bujuklić

Profesor Bujuklić kaže da ga je dalje traganje vodilo ka Budimpešti. Glavni „link” za to povezivanje bili su mu iskusni arhivista dr Gojko Malović iz Arhiva Jugoslavije, koji ga je povezao sa Bada Zoltanom, saradnikom Srpskog instituta u „Tekelijanumu”, i omogućio kontakt sa dr Julijom Vargom, glavnom arhivistkinjom pri Univerzitetu „Etveš Lorand” u Budimpešti.

Laza pesnik i Laza pravnik
Kada se nedavno tekstom u „Politici” osvrnuo na televizijsku seriju „Santa Maria della Salute”, profesor Bujuklić je konstatovao da njeni autori nisu poklonili dovoljno pažnje Lazi Kostiću kao pravniku. Međutim, on smatra da za to veliki deo krivice snose baš pravni istoričari, koji su taj aspekt pesnikovog delovanja uveliko zanemarili. Uostalom, pita se Bujuklić, zašto bi reditelj Zdravko Šotra i scenarista Pero Zubac morali znati više nego profesori univerziteta, kojima je pravna materija struka

– Ona me je obavestila da Kostićevu disertaciju za sada nije uspela da pronađe, ali da postoje zapisnici (protokoli) sa svih njegovih ispita tokom doktorskih studija, u posebnoj matičnoj knjizi, takozvanoj matrikuli – kaže profesor.

Iz ovih izveštaja vidi se da je posle četvorogodišnjih studija, Kostić tokom 1864/65. godine polagao tri „rigorozuma” – stroge doktorske ispite iz raznih pravnih oblasti: prirodno pravo, rimsko, kanonsko, međunarodno, ugarsko, procesno, krivično, menično, trgovinsko, statistika i političke nauke.

– Navedeni su i podaci o tome koliko su trajali ispiti (i po dva sata), da li je položio većinom glasova ili jednoglasno (jedan ispit je morao da ponovi), kao i potpisi različitih četvoročlanih komisija. Među njima su skoro po pravilu bili Vencel i Pauler, potpisnici Kostićeve doktorske diplome, najugledniji profesori Kraljevskog univerziteta u Pešti – ističe dr Bujuklić.

Kaže da je bio presrećan što je došao i do ovog saznanja, do sada potpuno nepoznatog. Međutim, pravi šok je doživeo kada je ugledao, na samom dnu ovog zvaničnog dokumenta, podatak da je Laza Kostić „izložio disertaciju” (exhibito dissertationem) pod naslovom De legibus serbicis Stephani Uros Dusan, zatim da je disertaciju branio (disputavit) 1. maja 1866. godine, a to je datum koji se navodi i u diplomi. Istog dana Kostić promovisan je u J.U.D. – Juris utriusque doctor, što znači da je postao doktor oba prava, i civilnog i kanonskog. Istom skraćenicom na doktorskoj diplomi potpisivali su se i profesori koji su ga prethodnih godina ispitivali na „rigorozumima”.

– Prof. dr Teodor Pauler svojim potpisom potvrđuje da je toga dana Lazarus Kostic „dišputovao” (Lazin termin) disertaciju „O srpskom zakonodavstvu Stefana Uroša Dušana”. Činjenica da se sredinom 19. veka, usred Pešte, na latinskom jeziku brani nešto što je vezano za našu srednjovekovnu pravnu istoriju, i to u vreme kada Stojan Novaković još nije ni objavio kritičko izdanje Dušanovog zakonika, zaista je neverovatno otkriće. Ostaje dilema zašto je to do sada ostalo potpuno nezapaženo, a dalja traganja moraju odgovoriti na pitanje gde se disertacija nalazi. Nadam se da ću disertaciju pronaći i da će njen prevod sa latinskog biti objavljen u prilogu lista „Politika” – kaže uz osmeh profesor Bujuklić.

Ovo senzacionalno istorijsko otkriće potpuno menja vizuru o tome kakvi su „Pravnički dometi pesnika Laze Kostića”, a to je naziv buduće monografije koju priprema profesor Bujuklić.

Zaključuje da Lazar Kostić nije bio samo zaneseni pesnik, nego i vrstan pravnik, o čemu govori činjenica da je doktorat odbranio već sa 25 godina. Jezici su mu išli od ruke, pa je još kao student prevodio Homera sa starogrčkog, Šekspira i nemačke pisce.

Retorske sposobnosti vešto je koristio prilikom polaganja ispita, pa verovatno i odbrane doktorata. Veliki srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac, nacionalni tribun, političar, novinar, diplomata i doktor prava, bio je najobrazovanija i najumnija srpska glava toga doba.


Komentari12
b0cbf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MP
Kad bi Laza Kostic, Ivo Andric, Pavle Savic, Jovan Cvijic, Slobodan Jovanovic, Milutin Milankovic, Pavle Ivic, Rasko Dimitrijevic i drugi casni velikani srpske nauke znali kako se danas postaje doktorom nauka, vratili bi svoje diplome; da se ne "druze" sa plagijatima i jevtinom robom.
Martin Bobinac
Neki dan je na jednoj katedri na Univerzitetu u Beogradu, na osnovu detaljne analize, jednoglasno zaključeno da: "Kandidat za upis na doktorske studije nema naučno zvanje, a to ukazuje da nema naučni kapacitet za pisanje naučnog rada." Šta bi veliki Laza Kostić rekao takvima pre 150 godina ?
Дејан.Р.Тошић
Odlično! Barem jedna doktorska disertacije neče morati da ide na reviziju.
josip
Santa Maria della salute ! L. Kostić je velikan.
Raca Milosavljevic
... veliko hvala profesoru sto je taj rad pronasao ... jos jedan dokaz o velicini i znacaju Laze Kostica ...e sada da neko to prevede,odstampa i objavi ...setimo se da je i Vasko Popa zaronio u istoriju i napisao knjigu o poeziji u doba Nemanjica,odnosno skoro sve priredio ali ga je smrt omela pa je tu knjigu njegov sin doneo u javnost,a ne zaboravimo i profesorku Zlatu Bojovic koja nas vredno obavestava u svojim delima o Srpskom jeziku,kulturi i zivljenju u starom Dubrovniku i Dalmaciji ... neka se ne ljute i mnogi drugi koji nisu pomenuti,a koji se isto tako bore na pravi nacin da lepo osvetle mnoge dosad vesto skrivene stranice Srpske istorije ...
Miloss
Jeste vi citali tekst. Nije pronadjen rad, vec trag da bi takav rad mogao psotojati. Ne znate ni da citate, a cinite preporuke sta treba da se objavi i prevede.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja