sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:31

Umetnik, esteta, istoričar – Aleksa Čelebonović

Slike, tekstovi, knjige, fotografije i lične stvari koje svedoče o kompleksnom životu ovog stvaraoca u Muzeju Cepter
Autor: Milica Dimitrijevićsreda, 27.12.2017. u 22:00
„Улепшани свет”, студија о кичу

I Marko (1902–1986) i Aleksa Čelebonović (1917–1987) studirali su prava. Obojica su odlučili da se onim za šta su se školovali ne bave i nijedan nije, pri tome, pogrešio. Marko je postao jedan od naših najpoznatijih slikara dvadesetog veka, stvaralac prepoznatljivog poteza, a Aleksa jedan od naših najpoznatijih kritičara istog perioda, autor prepoznatljivog misaonog stila. Na stogodišnjicu rođenja Alekse Čelebonovića u Muzeju Cepter večeras u 20 sati otvara se izložba na kojoj će biti prikazane slike, tekstovi, knjige, fotografije i lične stvari koje svedoče o njegovom kompleksnom životu i prisutnosti na našoj, ali i inostranoj umetničkoj sceni. 

Ako bi se u nekoliko reči, a slikovito, mogla okarakterisati ličnost mlađeg Čelebonovića, bio bi to ovaj redosled: vrsni umetnik, esteta, istoričar i organizacioni pregalac. Ovu misao davno je o njemu zabeležio slikar Mića Popović, a danas nas na nju podseća katalog koji prati postavku, u kojem je ona zapisana, uz pregled njegovog života i rada, od rođenja u Lozani, gde je porodica izbegla po izbijanju Prvog svetskog rata, pa do smrti u Beogradu. Podsećamo se, tako, njegovih početaka, školskih dana, i bavljenja slikarstvom, tada mu je drugar bio Jurica Ribar. Oni su, sa još šestoro mladih (Ljubica Cuca Sokić, Dušan Vlajić, Borivoje Grujić, Milivoj Nikolajević, Stojan Trumić i Bogdan Šuput) organizovali grupu „Desetorica”, koja je, iako nije dugo trajala, imala 1940. dve izložbe, jednu u Beogradu, drugu u Zagrebu.

– Međutim, nakon Drugog svetskog rata Čelebonović slikarstvo, u kojem je bio dobar, napušta kao javnu delatnost, stvarajući samo za svoju dušu. Petnaestak dela od četrdesetak, koliko ih ima u porodici Čelebonović, biće izložena na ovoj postavci, čime ćemo publiku upoznati sa njegovom potrebom da eksperimentiše – objašnjava Ivana Simeonović Ćelić, direktor Muzeja Cepter, i osvrće se na njegov kritičarski rad.

– Započeo ga je pre Drugog svetskog rata u časopisu „Mlada kultura”, u kome je bio glavni i odgovorni urednik, potom je bio redovni kritičar „Književnih novina” i nakon toga „Borbe”. Publikovao je širom sveta, interesujući se za celokupnu istoriju umetnosti od praistorije do moderne, bio je i tumač i sudija. Tako je uspeo da se upozna i sprijatelji sa priznatim svetskim autorima. Pozorište ga je dovelo do Ežena Joneska, a susret s Pjerom Frankastelom do prevoda i štampanja knjige „Umetnost i tehnika”, u kojoj je objavljen Čelebonovićev predgovor. Iz kontakta sa Žanom Dibifeom nastao je intervju štampan upravo u „Politici”, sa kojom je, uz NIN, povremeno sarađivao. Došlo je i do saradnje na knjizi posvećenoj ovom umetniku. U dva pisma, upućena Čelebonoviću Dibife, između ostalog, piše: „Znam veoma malo tekstova koji se tiču mojih dela u kojima su osvetljene, tako dobro kao što su u vašem, ključne tačke i pokretači u mojim slikama, njihove pobude, ciljevi i duhovne pozicije kojima one teže”. Veliki francuski umetnik poklonio je Aleksi i nekoliko svojih radova koji su, takođe, ovoga puta pred javnošću – dodaje naša sagovornica.

Među dragocenim knjigama koje je Čelebonović objavio iz oblasti teorije i istorije umetnosti nalaze se: Monografija o Dušanu Vlajiću, „Za pristup umetnosti”, „Savremeno slikarstvo Jugoslavije”, „Stara Grčka”… Posebno bi trebalo istaći delo „Ulepšani svet” (Jugoslavija, 1975), studiju o kiču, koja je prevedena i štampana u osam zemalja. Sve pomenuto, kako zaključuje Ivana Simeonović Ćelić, Čelebonovića nije sprečavalo da se bavi i društvenim radom. Bio je pokretač i osnivač novih časopisa i novina, pokrenuo je Jugoslovensku sekciju Međunarodnog udruženja likovnih kritičara, a jedan je od osnivača i prvi upravnik Jugoslovenskog trijenala likovnih umetnosti, komesar naših selekcija na bijenalima u Veneciji i Sao Paulu. Svoju životnu i profesionalnu karijeru završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu – na Grupi za istoriju umetnosti.


Komentari0
e11d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja