četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:03

Srbija 15 godina bez završnog računa

Iako po Zakonu o budžetskom sistemu vlada ima rok da do 15. jula parlamentu dostavi izveštaj o tome kako je trošila novac, to je poslednji put učinjeno 2002.
Autor: Anica Teleskovićsreda, 27.12.2017. u 22:00
(Илустрација Новица Коцић)

Kad neka firma ne dostavi finansijski izveštaj za prethodnu godinu, onda Agencija za privredne registre podnosi prijavu tužilaštvu, koje protiv vlasnika privatne kompanije pokreće postupak. Kad država 15 godina ne usvaja zakon o završnom računu, kojim bi građanima trebalo da položi račun kako troši javni dinar, onda – nikom ništa.

Po članu 77. Zakona o budžetskom sistemu, Vlada RS je dužna da do 15. jula Narodnoj skupštini podnese predlog Zakona o završnom računu za prethodnu godinu. Poslednji put parlament je izveštaj o trošenju novca iz državne kase usvojio još 2002. godine, u vreme kad je ministar finansija bio Božidar Đelić.

Kako može da se vidi na sajtu Narodne skupštine, poslanici su 18. decembra 2002. godine usvojili dva zakona o završnom računu (za 2000. i 2001. godinu). U poslednjem završnom računu ukupni rashodi iznosili su 127 milijardi dinara. Sada su desetostruko veći. Zanimljivo je i da su budžetom za 2001. godinu za subvencije privredi potrošene četiri milijarde dinara. Sada se za te namene planira čak 20 puta više novca.

Parlament je od tog vremena do danas usvojio još 16 budžeta, a da država građanima nije položila račun o tome kako je taj novac potrošila. Zanimljivo je da su podaci o trošenju budžetskih sredstava u prethodnih nekoliko godina bili javno dostupni samo tri meseca, i to samo u jednom ministarstvu. Reč je o Ministarstvu privrede, a izveštaji o trošenju javnog dinara objavljeni su za oktobar, novembar i decembar 2013. godine, u vreme kad je ministar privrede bio Saša Radulović. Posle njegove ostavke u januaru 2014. godine, kad je na čelo ovog resora došao Igor Mirović, ti podaci su uklonjeni sa sajta Ministarstva privrede.

Budžetski kalendar tako je za kreatore fiskalne politike već deceniju i po postao mrtvo slovo na papiru.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da poslanici svake godine usvajaju plan trošenja. To je Zakon o budžetu. Ali da već deceniju i po na kraju godine poreski obveznici nemaju izveštaj o tome kako su ta sredstva zaista potrošena.

– Ministarstvo finansija na mesečnom nivou objavljuje podatke o izvršenju budžeta, ali tu zbirno mogu da se vide samo prihodi, rashodi i deficit. Nemamo mogućnost da po stavkama vidimo za šta je novac potrošen. Na sve to, budžetska rezerva je prošle i ove godine povećana i sada iznosi četiri odsto prihoda. To je značajno i praktično daje ministru finansija diskreciono pravo da raspolaže sa oko 45 milijardi dinara, a da građani ne znaju na šta je taj novac otišao. Do 2016. godine budžetska rezerva iznosila je jedan odsto prihoda, da bi te godine bila povećana na 2,5 odsto prihoda. U budžetu za 2017. godinu iznosila je četiri odsto, a toliko je planirano i za 2018, što je veliki novac – kaže Vučković.

Kako je nedavno istakao Pavle Petrović, to što je budžetska rezerva tako velika daje veću fleksibilnost ministru finansija. A kad je taj prostor veći, onda je i manja potreba države da tokom godine radi rebalans budžeta.

U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta jedna od zamerki odnosi se upravo na nepoštovanje budžetskog kalendara.

On se godinama nije poštovao i to bi moralo da se promeni u 2018. godini, navodi se u izveštaju.

Savet pritom misli i na to što usvajanje zakona o budžetu svake godine kasni. Ove godine vlada je predlog zakona o budžetu usvojila 29. novembra, a zakonski rok za to istekao je 13 dana ranije (16. novembra). Bilo je slučajeva i da se budžet usvaja nekoliko dana uoči nove godine. Tako je, na primer, državna blagajna za 2009. godinu u parlamentu usvojena 29. decembra 2008.

– Naša sugestija za 2018. godinu je da se budžetski kalendar poštuje. Ako ne, onda neka ga promene – rekao je nedavno Pavle Petrović.

Od 2018. godine budžet ulazi u „mirnije vode” i nema novih mera fiskalne konsolidacije, pa bi fokus vlade u vođenju javnih finansija ponovo morao da se okrene ka strateškim, srednjoročnim ciljevima, kaže se u izveštaju saveta.

„Zbog toga očekujemo da se u 2018. i narednim godinama poštuje budžetski kalendar”, dodaje se.

Za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, to je loša poruka, jer ukazuje na slabost institucija, odnosno nepoštovanje zakonskih propisa.

– To što zakon o završnom računu nije usvojen duže od deceniju pokazuje nepoštovanje propisa u kontinuitetu, što ukazuje na slabo funkcionisanje i neuređenost države. Izostanak usvajanja tog važnog propisa ukazuje na nedovoljnu transparentnost i mi na kraju godine nemamo sigurnu procenu da li se novac koji je budžetiran troši na najefikasniji način – kaže Arsić.


Komentari23
0dd5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Костић Радослав
Поново се питам да ли наши новинари бар из гласила са дугом традицијом знају да информацију коју пласирају треба да буде што тачнија. Кратко сам погледао сајт Народне Скупштине Србије и нашао сам податке који делимично негирају податке који су скраћено изнети на вашем сајту. Постоји Закон о завршном рачуну за 2014.годину са Извештајем извршене ревизије истог, такође и Закон о завршном рачуну за 2015.годину. Нисам даље истраживао али знам да се о Завршним рачунима за 2015. годину и мислим и за 2016. годину расправљало у Скупштини. На основу ових информација засновао сам моје прво изречено мишљење о недовољно ангаживању новинара да потпуно истражи проблем о коме жели да пише. Надам се да ће бити објављен овај мој коментар. Хвала.
Dejan.R.Tošić
Nije tačno da su poslanici "raspravljali " o završnom računu potrošnje budžeta to je složena materija o kojoj i baba sa Kalenić pijace može da "raspravlja" ali kad pogleda brojke to su za nju Španska sela.Garantujem da ni jedan novinar u Srbiji nije kvalifikovan da shvati stavke Budžet ili Završni račun potrošnje Budžeta sa rebalansom.Od 250 poslanika u Skupštini Srbije takođe nije ni jedan stručan za tu materiju.Propisano je ZAKONOM da Poslanici u Skupštini usvajaju Završni račun potrošnje budžeta,kao kontrolni mehanizam od strane predstavnika naroda koji su ih birali,da bi društvo znalo da se sav novac građana troši na najbolji način i bez zloupotreba. Kontrola ne postoji,a ne postoji ni Zakon o završnom računu potrošnje budžeta za grad Beograd. To je suština,a nesposobnost da se istina shvati može između ostalog biti i neznanje ali u glavnom je to čista ljudska glupost.Koji novinar će tumarati po arhivi kopajući po intelektualnoj paučini da shvati i dokaže da je voda mokra ?
Preporučujem 8
Branislav
Sve to mi zasluzujemo kad take biramo. Bojim se i na lokalu u BGD necemo bolje znati.
Драган Пик-лoн
@Лазар, хвала на реакцији.Видим и сам да су 77% Мионичана прешли у илегалу.Прешли у грађане другог реда.Негативна селекција у Србији,још од времена Султана Мурата узима свој данак!!!
Dejan.R.Tošić
Srž problema jeste zato što se Zakoni ne primenjuju.A kada se ne primenjuje Zakon o završnom računu trošenja novca iz budžeta to je vrhunac finansijskog kraha.Budžet R.Srbije se kretao od 2003 do 20017.godine, od 8.milijardi evra do 12 milijardi evra godišnje. Znači ne postoji završni račun za potrošenih 150.milijardi evra za 15 godina.Kome to odgovara ? Ko treba da sprovede Zakon u skupštini ako ga sami poslanici i Vlada ne sprovodi. Razlog zašto se ne usvaja Zakon o poreklu imovine već 15 godina je jasan kao dan. Kome odgovara da se ne predaje završni račun za grad Beograd,koji nema ni usvojen Zakon,a ima usvojen Statut u kome je propisano usvajanje završnog računa u gradskoj skupštini.Ista preslikana slika je i u svim gradovima po Srbiji,i Novom Sadu i Nišu i Šapcu itd. Min. finansija ne kontroliše završni račun,čemu onda i Republički revizor i Fiskalni savet ,neka poslanici Skupštine ukinu Ustav Republike Srbije i proglase Zadrugu Srbiju,i da nazovu stvari pravim imenom.
Драган Пик-лoн
У Србији постоје две државе:реална и илегална.Ова друга је надмоћнија и управља нашим животима.Црно тржиште,супсидије тајкунима,парламентарци такође раде на црно.Црна нам је држава,са црним инвестицијама.Где се профит одлива у друге државе.Темпо неправде се убрзао рушељем две савамалске "шупе"!!!
Lazar
Ne znam, Brate, ... ja i moji Mionicani na prethodnim izborima glasasmo za naseg Vucica! 77 % .... Jesi' na to mislio?
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja