subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 27.12.2017. u 22:00 Jelena Cerovina

Srbija između partnera i prijatelja

U proceni odnosa između dve države mora se gledati koliko zadovoljavaju potrebe i interesi jedne i druge strane, kaže Ivo Visković
Ивица Дачић са шефом америчке дипломатије Рексом Тилерсоном , на скупу у Бечу (Фото МСП/Амбасада САД у Бечу)

Izazivajući simpatije i odobravanje jednog dela srpske javnosti, ocena Ivice Dačića – da se SAD, Velika Britanija i Francuska ne mogu ubrojati u prijatelje Srbije – pomalo je neuobičajena za „ušminkani” diplomatski rečnik kojim se obično služe ministri spoljnih poslova. Govoreći o pritiscima velikih sila na zemlje koje nisu priznale Kosovo, Dačić je direktno pomenuo tri zapadne države.

„Ja ne mogu da kažem da su nam to prijatelji, nek izvini predsednik Vučić, oni ne rade za naše interese, oni rade protiv naših interesa. Mogu da ih poštujem kao partnere, ali daleko od toga da su prijatelji”, istakao je on i dodao da ove velike sile misle da samim tim što je neko iz Stejt departmenta može da diktira uslove ovde.

„Amerika će da analizira našu vojnu saradnju sa Rusijom, ako nešto imaju da nam kažu, neka dođu Donald Tramp ili Reks Tilerson pa neka kažu, neću da slušam da mi to govori Brajan Hojt Ji, on može kod mog pomoćnika”, kategoričan je Dačić.

U prilog svojoj tezi, Dačić je naveo i podatak da prvi ljudi SAD i Velike Britanije dugo nisu dolazili u Beograd. „Kakvi smo mi strateški partneri kada je poslednji američki predsednik koji je boravio u našoj zemlji Džimi Karter, a Velike Britanije premijerka Margaret Tačer”, zapitao je Dačić. Ali za razliku od ovih država, prema njegovim rečima, „Rusi jesu naši prijatelji, naša braća”. Moskva, ocenio je, neće dozvoliti da Kosovo postane član UN, jer ima pravo veta.

Govoreći o istoj temi – pritiscima na Srbiju, ponovljenoj izjavi novog američkog ambasadora u Makedoniji Brajana Hojta Jia da Srbija ne može da sedi na dve stolice i odnosu Beograda prema velikim silama, predsednik Aleksandar Vučić je ovih dana rekao: „Amerikanci su naši prijatelji, svi su oni naši prijatelji, ali zemlju vodimo u skladu sa svojim interesima”. A prilikom nedavnog boravka u Parizu, gde se sreo sa predsednikom Emanuelom Makronom, Vučić je poručio da je „važno da se vežemo za Francusku, kao što je to bio slučaj s Nemačkom, onda nećemo imati nikakve bojazni u budućnosti”. I Makron je u pismu Vučiću kojim potvrđuje dolazak u Srbiju ocenio da su odnosi dve zemlje zasnovani „na prijateljskim, davnašnjim i dubokim vezama koje posebno obeležava bratstvo po oružju, koje je ujedinilo dva naroda tokom Prvog svetskog rata i koje je učvrstilo njihovo prijateljstvo”.

Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže za „Politiku” da Dačića poznaje kao racionalnog čoveka. „Čudi me da se upustio u komentarisanje takvih kategorija kao što su prijateljstvo ili neprijateljstvo u međunarodnim odnosima. On dobro zna da od 19. veka do danas preovladava maksima da ne postoje ni večni prijatelji ni večni neprijatelji nego samo večni interes i da se međunarodni odnosi ne zasnivaju na prijateljstvu i neprijateljstvu nego na interesima iz kojih se onda može roditi malo simpatije ili malo antipatije. Ni za jednu zemlju ne možemo reći da smo uvek imali dobre ili uvek loše odnose”, kaže Visković.

Srbija je, objašnjava on, imala velike uspone i padove u odnosima sa velikim silama, bili smo i veliki saveznik i veliki neprijatelj u nekom trenutku. „U proceni odnosa između dve države mora se gledati koliko zadovoljavaju potrebe i interesi jedne i druge strane, a ne da li smo po osećaju prijatelji i neprijatelji. Ti osećaji često varaju. Mnogi su, recimo, smatrali da smo u vreme nesvrstanosti bili veliki prijatelji sa Indijom, a mi smo imali velike sporove oko koncepta nesvrstanosti”, podseća Visković i zaključuje da nije mnogo korisno da se u javnosti iznose takve ocene tim pre što smo imali probleme i sa onim zemljama za koje se kaže da su nam stalni prijatelji, kao što je Rusija ili nekada SSSR.

Komentari44
df1bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
Za Igor G.Postovani gospodine.ne znam odakle vam cifre vojnika navedenih drzava,koje su kao,pomagale Srbiju.Recicu vam samo pricu mog dede koji je prosao glavne bitke u Srbiji,prepesacio i preziveo Albaniju,a boravak u Francuskoj je okarakterisao kao boravak,kako je govorio, u lageru. Po njemu je Vrancuska,kako je nazivao,izdala Srbiju jer je naredila svojoj vojsci u Solunu,da ostane tu.U borbu je upucena saka jada,koja se drzala u pozadini a sa ostalim drzavama da ne pricam kako je bilo.Tako je,moj pokojni deda, ucesnik od prvog metka u borbama i predjenog kompletnog puta koji je Srpska vojska prosla,meni ispricao kada sam u OS ucio o tom ratu i kada sam ga molio da mi bilo sta kaze,jer nije hteo o tome nikada da prica.Bio je covek kome se moglo verovati.
Игор Г.
„Владимир Петковић“ Маните се митова и измишљања о билокаквом ултиматуму од стране руског Цара, историографији није познат такав документ (телеграм). Једини који су србијанској војсци забранили повлечење преко њихове територије су Грци који су напречац прогласили неутралност те се организовало повлачење преко Албаније. Ко је колико помогао Србији види се и по броју војника на Солунском фронту: Краљевина Србија 150.000, Француска 180.000, Уједињено Краљевство 120.000, Краљевина Грчка 135.000, Краљевина Италија 42.000, Русија 18.000 војника до Октобра 1917. Ипак више верујем Војводи Мишићу него ли Бладимиру Петковићу. Подаци су из књиге „Војвода Живојин Мишић Моје успомене“.
Глиша
Прво разјасните ко смо то Ми били у време Милошевића и бомбардовања? Не може се тврдити да су сви грађани Србији били сагласни са Милошевићевом политиком. Из тог проистиче да су неки од нас (Ми) желели да Милошевић оде са власти, али господин не жељаше милом па отуда употреба непотребне силе.
Лукреција Хаџи Јаковљевић
Свако може да има мишљење али то не значи да је прихватљиво да се говори неистина. Нико Србију није бомбардовао због Милошевића, већ само да би нам отео део територије. Сви они који прихвате непријатељске изговоре раде то на уштрб сопствене савести, уколико је уопште имају.
dr Slobodan Devic
U politici ne postoje prijatelji - samo INTERESI. Mi Srbi imamo patolosku potrebu da nas neko voli i da nam bude prijatelj. A to nije samo bolest, vec i kontradikcija - pa mi prvi sami sebe ne volimo ...
Branko P
Nisam ni malo naklonjen Dacicu ali ovaj put ga podrzavam u potpunosti. Sto se tice Makronove izjave braca po oruzju u prvom SV ratu, i to je laz, Srbija je imala topove francuske proizvodnje, i kad je narucila municiju krajem 1914 franci su isporucili pogresnu, sto se tice ladje francuske i druge pomoci, da ruski Car Nikolaj Romanov nije zapretio istupanjem iz rata, ostali bi mi kao neka fekalija na kisi. Braca po oruzju, narocito u RS a posle i 1999, licemerje i bezobrazluk. Ove druge dve, jedna je manja ali je zato mnogo podlija, od pijanog kauboja i kabadahije, kojeg lako nagovara da radi po svetu sto radi. I jos nesto neide mi u glavu kako Vucicu mogu biti prijatelji Toni i Bill, kao i Andja ako se samo setimo Gensera i i Joske Fisera. Znam da ovo necete objaviti jer kako posle pred "Lazara".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja