petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:53

Predah za konzervatore traje do proleća

Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije nedavno je obeležio sedam decenija postojanja, pred njegovim stručnjacima je još mnogo posla u Golupcu, Manasiji, Studenici, Banjskoj...
Autor: Rajna Popovićčetvrtak, 28.12.2017. u 22:00
Голубац: део тврђаве који су стручњаци обновили биће отворен за туристе (Фото М. Андрић)

Kraj godine je i za zaposlene u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu prilika za svođenje ovogodišnjeg učinka i pravljenje planova za sledeću godinu, s tim što će ova 2017. ostati u njihovom kalendaru kao posebna zbog značajne godišnjice – sedam decenija postojanja Zavoda. Iza konzervatora, istoričara umetnosti, arheologa i arhitekata koji pod krovom ove kuće rade (šezdesetak ih je zajedno sa svim osobljem i službama) ostale su hiljade pređenih kilometara, od propadanja na stotine spasenih i novootkrivenih znamenitosti, mnoštvo napisanih radova...

– Kao republička institucija brinemo o nepokretnim kulturnim dobrima, kulturnim celinama, arheološkim nalazištima i znamenitim mestima koja ne moraju biti spomenici ali su važna za kulturu. Bavimo se konzervatorsko-restauratorskim radovima na nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja za republiku Srbiju uključujući i Kosovo. Pomenula bih da postoje i spomenici bez kategorizacije ali i spomenici od velikog značaja koji su pod nadzorom kolega iz 13 regionalnih zavoda. Spomenici oslobodilačkih ratova su takođe naš domen rada u inostranstvu, što znači groblja u Grčkoj, Makedoniji, Češkoj, Austriji, Tunisu. Imamo i svoj časopis, godišnjak „Saopštenja” i izdajemo knjige i posebne publikacije koje pišu naši stručnjaci – ističe Mirjana Andrić, direktorka Zavoda.

– U godini na izmaku za sedam decenija postojanja Zavoda izdali smo „Svetsku baštinu, Srbija” u kojoj su objavljeni radovi od prve generacije konzervatora do ovih mlađih koji se sada bave baštinom. Godine 1947. Milorad Panić Surep, čovek sa vizijom kako bi trebalo čuvati kulturnu baštinu, oformio je tim, osnovao zavod, mada mu je to ime dato tek 1960. U to vreme nije bilo visokih škola za konzervatorske poslove, ali su istoričari umetnosti u koje spadam i ja, ili arhitekte dolazeći u zavod od iskusnijih kolega učili struku da tako kažem, ulazili u posao, osvajali lestvice u zvanju u odnosu na projekte i radove koje smo imali. Mlađe generacije imaju privilegiju da uče drugačije, imaju stručne predmete u školama i smerove na fakultetima – dodaje naša sagovornica.

U Zavodu u organizacionom pogledu postoje tri odeljenja, ono za dokumentaciju, potom arhitektonsko i slikarsko.

– Do pre dve godine imali smo veoma staru opremu, kolege sa slikarstva su živopise proučavali instrumentima starim 40 godina i zahvaljujući donaciji japanske vlade i pomoći Ministarstva kulture imamo novu laboratoriju kojom možemo da pružamo usluge zemljama u regionu, pa i kolegama iz Mađarske – ističe Mirjana Andrić. – Iako nam je Ministarstvo kulture resorno, sarađujemo i sa ministarstvima za rad i boračka pitanja, spoljnih poslova, građevinarstva, upravom za vere, kancelarijom za Kosovo kao i Ministarstvom turizma s kojim smo, recimo, nedavno sarađivali u Golupcu. Golubačka tvrđava će biti otvorena za turiste, bar deo koji su stručnjaci obnovili.

– Kad je reč o Kosovu moram da pomenem kako nam se iguman Danilo svojevremeno požalio da će se uskoro navršiti 700 godina manastira Banjske, ali da će zbog lošeg potpornog zida koji propada usled podzemnih voda, mnogo toga biti uništeno. Krenuli smo u obnovu zahvaljujući kojoj ova svetinja izgleda mnogo, mnogo bolje nego 2014 – objašnjava direktorka.

Bogorodica Ljeviška bi, po rečima Mirjane Andrić, takođe trebalo da bude sređena i u nju uvedeni audiovodiči na pet jezika da bi se izbegla loša interpretacija naše istorije s obzirom na to da se ova svetinja nalazi u albanskom okruženju.

– Ti audiovodiči već postoje u Pećkoj patrijaršiji, tamo je pokriven i krov u priprati. Caričin grad smo počeli, a inače na Kosovu se za neke srpske spomenike angažuju i tamošnji konzervatori, Albanci, stariji ljudi koji su fakultetski obrazovani u Beogradu i koji dobro znaju vrednost toga što imamo, dok se mlađi, nažalost, informišu preko albanskih medija, a onda skaču na krovove i besomučno lome krst kao što pokazuje jedan od filmova – podseća naša sagovornica.

Posle praznika tokom zime i proleća slede tenderi, potpisivanje ugovora sa firmama koje izvode radove i angažuju stručnjake sa referencama, tenderi i na posao konzervatori kreću uglavnom u maju. Dakle, Golubac, Manasija, Studenica, Banjska...


Komentari2
b8c7a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dane
Ovde kao da se gradi Skadar na Bojani... Golubac je po poslednjim vestima, posle vise pomeranja, trebao definitivno da bude obnovljen krajem 2017. Usput, kako citamo, obnavljanje prate razni skandali oko finansiranja, ugradjenog materijala i sl. Da li tamo postoji neki objektivan nadzorni organ? Kontrolise li neko iz Evrope gde i kako odlazi njihov ulozeni novac?
Kojadinka
Gospodine Evro[pa ne daje novac a da ga vise puta ne okrene u prstima, ali je problem u kuci , strucnjaci u nacs su veci ,, katolici ,, od pape. Nije nista radjeno decenijama a sada se ,, bune ,, sto je sporo...
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja