petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:04
INTERVJU Ana Brnabić, predsednica vlade

Dobro vidim Srbiju i znam šta treba da uradimo

Put ka Briselu preko priznanja Kosova i sankcija Rusiji je za nas potpuno isključen, EU je naš strateški pravac, ali ne po cenu svega
Autor: Žarko Rakić, Bojan Bilbijasubota, 30.12.2017. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)
Премијерка Ана Брнабић у разговору са главним и одговорним уредником „Политике“ Жарком Ракићем и уредником Политичке рубрике Бојаном Билбијом (Фото Анђелко Васиљевић)

Pozicija predsednika vlade je jako teška, teža i komplikovanija nego što sam očekivala, odgovornija, kroz vrata ovog kabineta ne ulazi skoro niko ko nema problem koji nije uspeo da se reši na nivou ministarstava i neophodan je veliki napor da, pored rešavanja ovih problema, ostavite dovoljno vremena za strateška pitanja i strateški pravac zemlje – kaže u razgovoru za „Politiku” Ana Brnabić, prva žena premijer u istoriji Srbije, sumirajući godinu za nama.

Posle šest meseci, kako sada gledate na ovo komandno mesto u vladi? Vidite li dobro Srbiju sa vaše pozicije?

Dobro vidim Srbiju i znam šta treba da uradimo. Imam veliku podršku predsednika republike, kako se ne bismo izgubili u rešavanju svakodnevnih problema – ističe Ana Brnabić. Svesna da građani često veruju da su premijer i predsednik svemoćni i da mogu sve da urade čarobnim štapićem, i od njih to i očekuju, premijerka poručuje da je u njenom poslu najvažniji timski rad:

– Velika je moć, naravno, ali se na kraju sve svodi na timski rad. Nisu to stvari koje mogu da se rešavaju odlukom jedne osobe, bilo da je predsednik republike, bilo predsednik vlade. Moramo da radimo kao tim i od efikasnosti tog tima zavisiće uspešnost reformi.

I sam početak vašeg mandata, kao i čitav tok do sada, obeležila je nametnuta dilema – EU ili Rusija. Imali ste izjavu za američku agenciju Blumberg, čiji je naslov bio istrgnut iz konteksta. Kakva je, po vama, pozicija Srbije između ova dva pola?

Srbija ima jasnu spoljnu politiku i strateško opredeljenje ka Evropskoj uniji. Naši odnosi sa Rusijom nisu na putu tog strateškog opredeljenja. To je lažna dilema. Nemamo politiku koju je Srbija, čini mi se, nekad imala, da u Briselu govorimo jedno, u Vašingtonu drugo, a u Moskvi treće. Naša politika je jasna, transparentna i u najboljem interesu Republike Srbije.

Ali, često kao da vam ne veruju? Zašto je za neke toliko iznenađenje da Srbija ima doslednu politiku? I šta ste tada tačno rekli za Blumberg?

Izložba Marine Abramović 2019. u Muzeju savremene umetnosti
Jedan od najvećih događaja koji su obeležili vaš mandat je otvaranje Muzeja savremene umetnosti. Najavljujete za 2018. i otvaranje Narodnog muzeja?To što je od 2003. zatvoren Narodni muzej jeste kulturni genocid koji smo sami sebi nametnuli. Otvaramo 2018. godine Narodni muzej i to je velika stvar posle otvaranja Muzeja savremene umetnosti. Time pokazujemo kontinuitet u drugačijem odnosu prema kulturi. U tom smislu, nadam se velikom pomirenju i građenju mosta između Srbije i Marine Abramović, jedne od naših najvećih savremenih umetnika, ako ne i najveće. Srbija je nju nepravedno zapostavila i nismo joj pružili dovoljno podrške. Drago mi je da kažem, ekskluzivno za „Politiku” i vaše čitaoce, da smo postigli dogovor i da će Marina Abramović retrospektivu svojih dela, koja je trenutno na evropskoj turneji, završiti velikom izložbom 2019. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Rekla sam da dilema ili-ili pred nas nikada nije stavljena na sto. Oni su insistirali na toj opciji ili-ili, ali rekla sam da se stvari na Balkanu i Evropi geostrateški i geopolitički veoma brzo menjaju.  I šta će se desiti za tri ili pet godina, to u ovom trenutku niko ne može da zna.

Mislite li da su vas novinari tada potcenili i želeli da zloupotrebe činjenicu da u tom trenutku niste imali dovoljno političkog iskustva?

Sigurno da ima i toga. Hteli su da iskoriste moju otvorenost da razgovaramo o politički najkompleksnijim temama – prvog dana u mojoj kancelariji. Dala sam tog dana intervju samo za Sputnjik i Blumberg. Ja i sada mogu da ponovim da je za nas to nepostojeća dilema. U tekstu ne postoji nigde da sam rekla da ako bude ili-ili da ćemo birati EU. A oni su to izvukli u naslov. To je lekcija da sve može da se izvuče iz konteksta.

Vi, dakle, niste želeli da odgovarate na pitanje „ili-ili”?

Ne. Mi nemamo politiku ili-ili. I ne bi bilo pametno da dolazimo do takve politike.

Nekada se govorilo da svi putevi vode u Rim. Od trenutka kada se Srbija opredelila za EU, pokazuje se da svi putevi vode u Brisel. Ali, ima i dodatak, koji kaže – nisu svi putevi dobri. Da li Srbija zaista bira puteve koji su u skladu sa njenim interesima, a ne zato što nešto mora?

Treba naći izbalansiran put ka Briselu. Predsednik je dao istinitu izjavu, iako ona verovatno nije naročito popularna u Briselu. Da mi danas kažemo: sankcije Rusiji i priznajemo nezavisnost Kosova – taj put do Brisela bi išao mnogo lakše i mnogo brže. Ali, to nije put koji je u interesu Srbije.

Taj put je isključen?

Taj put je za Srbiju u potpunosti isključen. Ali, put reformi, gde imate vladavinu prava, efikasnije sudstvo, borbu protiv korupcije, efikasnu i transparentnu državnu upravu, predvidivo poslovno okruženje – sve je to put koji nas vodi u EU, ali je i u našem interesu. Treba reći da je EU naš strateški pravac, ali ne po cenu svega. I mislim da mi u EU u tome imamo partnera. Ni EU, kao porodica evropskih zemalja, nema isti stav ni po ovim pitanjima, pa ne moramo ni mi da delimo isti stav sa svim zemljama.

Kako biste, posle prvih šest meseci, ocenili svoj i rad svog kabineta?

Zadovoljna sam kako završavamo godinu. Nekoliko velikih projekata smo doveli do kraja. Jedan od najvažnijih je Klinički centar u Nišu. To je prvi klinički centar ikad završen u Srbiji. Postavili smo kamen temeljac za novu termoelektranu, „Kostolac B”, od 350 megavata, kao prvi veliki energetski objekat posle 30 godina. Uvodimo red u državu, korak po korak, dan za danom. To je i elektronska uprava, uklanjamo šaltere za naše građane. Da bismo to uspeli, moramo da imamo adresni registar, da bismo mogli da dostavimo ljudima na kućnu adresu sve ove dokumente. Više od tri miliona ljudi danas u Srbiji nema validnu adresu. Imate veliki broj sela koja nemaju nazive ulica, i kuće koje nemaju brojeve. Vi onda shvatite koliko je zapuštena država. U Loznici smo započeli pilot fazu za adresni registar, da svaka kuća ima tablu sa nazivom ulice i kućnim brojem. Očekujem da u svim lokalnim samoupravama ovaj posao bude završen do juna 2019. godine.

Da li će građane koštati postavljanje tih tabli?

Ne, to ćemo mi platiti, najverovatnije u saradnji sa Svetskom bankom.

Da li sve zemlje EU imaju to već sprovedeno?

Ovo što mi sada radimo, biće jedno od najnaprednijih rešenja i u evropskim okvirima. Kada nemate šalter, nemate ni čoveka koji će da vam traži 50 ili 1.000 evra.

Do nedavno ste slovili za eksperta, ali nedavno je i predsednik Vučić konstatovao da postajete pravi političar?

Da, osećam se svakog dana sve više kao političar. Predsednik vlade mora da bude političar, osećam se svakim danom sve lagodnije u tome i svakim danom sve više učim. Predsednikove reči doživela sam kao kompliment.

To se vidi i u vašim javnim nastupima. Teško vas je sada uhvatiti nespremnu, kao onda Blumberg...

To je bila velika lekcija za mene, ali sam naučila mnogo i iz nekih drugih lekcija. Mislim da je tu bila po sredi zla namera novinara.

Nisu vam dali ni tri dana, a kamoli famoznih 100?

Nisu oni meni dali nijedan dan, nijedan sat. I pre nego što su čuli moj ekspoze, već su rekli da sam fikus i ikebana. Mislim da im nije bilo važno ni ime, ko će to biti. A kad su čuli ime, odmah su počeli – homo premijerka, sultanija, gospodin, gospođica... Bila sam u potpunosti spremna za to. Teško mi je bilo što je u tom trenutku bila kriza sa Fijatom i nisam imala vremena, a ni želje, da se bavim Blumbergom. Morala sam da rešavam Fijat, pitanje 2.500 direktno i 10.000 indirektno zaposlenih ljudi.

Ali, isplivali ste...

To je bila za mene lično i za ceo moj tim velika prekretnica. Pokazali smo da nećemo odustati, da se nećemo plašiti, da se neću skrivati iza predsednika republike, ni iza resornih ministara.

U delu javnosti stiče se utisak da predsednik Vučić komanduje svima, da odlučuje o svemu i da niko ne sme da iznese svoje mišljenje?

Moram da kažem – on apsolutno nije takav čovek. On se bavi strateškim stvarima. Da nije tako, ne bi Srbija napravila takav iskorak u samo tri godine. Da budem potpuno iskrena, ja se konsultujem sa Aleksandrom Vučićem. Ali, ja bih se sa njim konsultovala i da nije predsednik republike i SNS-a, i da nije dobio tako direktno poverenje građana. Ne poznajem čoveka koji približno tako dobro kao on poznaje Srbiju, naš budžet, važne projekte i koji ima viziju Srbije – geopolitičku, stratešku, ekonomsku. Danas je najveća snaga Srbije to što imate predsednika republike i predsednika vlade koji imaju istu viziju.

Sada govorite kao političarka.

Hvala.

Haški tribunal je zatvoren, ali ostaje taj nesporazum

  – da li je naša dokumentacija, koju smo svojevremeno ustupili tužilaštvu, zaista naša i hoćemo li moći da je vratimo?

Vlada je 2015. postigla dogovor o dokumentaciji sa ljudima iz Haškog tribunala, što je potvrđeno i pre par meseci. Očekujemo da se dokumentacija vrati i mi ćemo na tome insistirati. Ako je neko pokazao odgovornu saradnju sa Haškim tribunalom, onda je to Srbija. Sada pravimo i dokumentacioni centar u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Ostavljamo ovu epizodu iza sebe i gledamo u budućnost. Moramo da imamo region koji je dobro povezan, koji živi u miru i sarađuje, zato što je to jedini način da Srbija napreduje.

Uključujete se i u briselski dijalog sa Prištinom, nedavno ste se zadesili i na večeri sa Ramušem Haradinajem?

Sreli smo se na večeri kod Federike Mogerini i to je bio moj prvi susret sa njim. Tačija sam sretala dva ili tri puta pre toga. To je moj posao i tu sam da ga uradim najbolje za našu zemlju. Politika Srbije je u potpunosti jasna, kao što je potpuno jasna i politika takozvane vlade Kosova i Metohije, koja nije partner na koga možete da se oslonite da implementira stvari koje su sami potpisali. Na nama je da uvek dajemo signal da smo mi ozbiljna, stabilna država, koja sprovodi dogovoreno i potpisano.

Predsednik Vučić je inicirao unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji. Da li ćete i vi da se izjasnite?

Vlada će da se izjasni, pretpostavljam krajem prvog kvartala, kada bude gotova interna diskusija, koju pozdravljam i za koju mislim da teče veoma dobro. Vidim da se ljudi osećaju slobodno da iznesu svoje predloge. To je dijalog u interesu Srbije. Mi pažljivo slušamo i kao vlada reći ćemo predsedniku republike šta mislimo, u kom pravcu rešenje treba da ide.

Nedavno je upućen predlog ustavne reforme na usaglašavanje sa Venecijanskom komisijom i najavljeno je da bi rezultati mogli da budu u januaru. Često se može čuti da ustavna reforma podrazumeva izbacivanje preambule iz Ustava?

Preambula apsolutno nije predmet ove ustavne reforme. U ovom trenutku razgovaramo samo o izmenama u vezi sa pravosuđem, njegovoj nezavisnosti i efikasnosti. To je poglavlje 23 u pregovorima za pristupanje EU. Važno je da imamo pravosuđe koje je u potpunosti odgovorno. Kada budemo spremni za ulazak u EU, moraćemo da otvorimo i pitanje Ustava.

Da li Brisel traži da se preambula briše?

Ne, u ovom trenutku Brisel se uopšte ne bavi preambulom.

Predsednik Vučić je rekao da bismo do 2022. bili spremni za pristupanje EU, dok je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker naveo 2025. kao moguću godinu prijema?

Po našem akcionom planu kojim se bavi Ministarstvo za evropske integracije, 2021. je godina kada bismo bili spremni i imali zatvorena sva poglavlja. Nakon toga ide proces pristupanja, kompleksan i dug, i on zavisi od država članica EU. Meni je jednako važna „destinacija Brisel”, kao i samo putovanje. Neće nam odjednom biti fantastično, samim ulaskom u EU, ako mi sami ne uradimo mnogo. Ne želimo da idemo tamo da bi nam oni davali novac za pomoć, već da budemo ravnopravni član, zemlja koja će doprineti napretku EU.

Predsednik i vlada često ističu dobre ekonomske rezultate, ali politički protivnici to osporavaju?

Svi ekonomski parametri su dobri i prikazuju ekonomiju koja ozdravljuje i staje na svoje noge. Ove godine ćemo prebaciti nivo stranih investicija od dve milijarde evra. To je impozantno, jer više nemate privatizacije kao prethodnih godina.

Da li je moguće održati taj tempo i narednih godina?

Mere fiskalne konsolidacije daju rezultate i prošle godine smo prvi put imali primarni suficit u budžetu, a ove godine i neto suficit. Tako smo mogli da povećamo plate i penzije. Imamo inflaciju u planiranim okvirima, Narodnu banku Srbije koja drži stabilan kurs dinara. Imamo izvoz koji stalno raste, smanjenu nezaposlenost na oko 12 odsto. Posebno važno je smanjenje javnog duga, na oko 62 odsto BDP, a pre godinu dana je bio 73 odsto. Rast BDP je prošle godine bio 2,8, a ove godine oko dva odsto. MMF i Fiskalni savet kažu – da nije bilo tako velikih prirodnih nepogoda, koje su dramatično uticale i na poljoprivredu i na proizvodnju električne energije, rast bi bio oko tri odsto. Naš rast je zasnovan na zdravim osnovama, proizvodnji, izvozu i na privatnoj potrošnji. Moramo da unapredimo rast, da podignemo na četiri odsto i to je jedan od mojih osnovnih izazova za 2018. godinu.

Mnogi očekuju da se nastavi trend rasta plata i penzija. Da li to obećavate, ili čuvate u tajnosti?

Bilo bi neozbiljno da obećam, dok ne vidim kakva će biti budžetska 2018. godina. Mogu samo da obećam da ćemo zadržati fiskalnu disciplinu, što će nam onda uz sve ekonomske indikatore koji idu nabolje, dati prostor za dalje uvećanje plata i penzija.

Imali ste nedavno susret sa predstavnicima pojedinih medija. Uputili su vam pismeno pitanja, a vi ste im napismeno odgovorili. Da li takav način komunikacije doživljavate kao pritisak?

Ne ocenjujem to kao pritisak na mene. Napravila sam ozbiljan presedan, jer sam svesna da su oni samo jedna grupa, jer među njima nema najvećeg novinskog udruženja, UNS-a, ali ima nekih nevladinih organizacija. Sada bilo ko, ako napravi grupu, može da traži sastanak kod predsednika vlade. Uvek sam otvorena za dijalog i saslušaću čak i pojedince, a ne samo udruženja, koji misle da nešto u Srbiji nije dobro ili može i treba da se promeni. Imamo potpuno različite stavove, što ne znači da ne treba da imamo dijalog. Ali, kada meni neko kaže – vi se podsmehujete i ponižavate medije – to nije način za dijalog. Mi nismo neprijatelji. Oni nisu zadovoljni odgovorima, ali nisam ni očekivala da će reći da su odlični. Nadam se da će se taj dijalog nastaviti.

Kako ocenjujete stanje slobode medija i govora u Srbiji?

Mislim da su mediji u Srbiji slobodni, slobodniji nego što su bili 2010. i 2011. godine. Imate mnogo više portala, mnogo više istraživačkog novinarstva i mnogo više takozvanih istraživačkih medija. Dakle, ima mnogo više svega toga nego pre i to je dobro.

Može li 2018. da bude, osim beogradskih, i godina parlamentarnih izbora?

Ne verujem da će biti parlamentarni izbori, niti o tome razmišljam. Mi radimo, sviđa mi se atmosfera u vladi, dajemo sve od sebe svaki dan, nezavisno od toga da li će parlamentarni izbori da budu sutra ili za tri godine. Imamo projekte koji moraju da budu završeni i ako se raspišu parlamentarni izbori, vlada će raditi do dana kada više ne bude ovde.


Komentari31
8fc9d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Savan
Za sigurnu budućnost Srbije treba jačati privredu i radjati decu,a sve drugo može oscilirati i biti uvjetovano
Aleksandar Mihailovic
Niti ove vlasti dobro vide Srbiju, osim juče i danas do ponoći, niti znaju šta im je za činiti. Premijerka tvrdi da Srbija neće po cenu ulaska u EU priznati svoje komadanje i uvesti samo/sankcije Rusiji. Rodoljubivo zvuči, ali, Premijerka, Predsednik i Vlada Srbije znaju da Srbija uspravna i celovita ne može ući u EU i da će biti uslovljena i nametanjem praktično samosankcija. Ako je to već tako, aktuelne vlasti priznaju da se samozamlaćuju, da zamlaćuju i narod i da je već 18g na delu pogubno gubljenje dragocenog vremena na slepom koloseku. Srbiju može da vidi na pravi način samo neko ko ispred sebe ima dugoročnu strategiju opštedruštvenog i nacionalnog razvoja, operacionalizovanu po etapama, ali, sve ovomilenijumske vlasti su smatrale da istorija i novi vek počinju sa njima i da se sa njima i završava, te je ponižavajuće da se samooptužuju preko završnih računa, nisu ih ni radile, i da je suvišno praviti bilo kakvu dugoročnu strategiju. Ako se uradi izborni rijaliti gube na značaju.
Nesa
Ana ....ja tebi uopste ne zavidim. Radis jako nezahvalan posao, svi ce da te pljuju sta god da uradis jer mi smo takav narod, stalno kukamo i nesto izvodimo a nikako da pocnemo da radimo!Zato i vlada korupcija i to ona najsitnija , seljoberska , pa sve do vrha jer su nam Drzavu vode ljudi bez dana radnog staza i koji su nesposobni da bilo sta naprave u kapitalistickom sistemu. Mi smo pljuvali Kralja , pa onda Tita, pa Milosevica, pa Djindjica, pa Kostunicu, pa Tadica, pa Nikolica, pa Vucica.....mi Srbi smo zeznut narod,zato samo radi i uzivaj-niko ti nece reci Hvala!
Ilija Vujnović
"Logika da se smanje penzije da bi se punio budžet je morala da se izbegne,,,"-u pravu ste, samo bih dodao sledeće: Odnos prema starijima jeste merilo stepena napretka društva i onih koji "vode"to društvo napred. Nisu oni imali nameru da to "izbegnu" već su svesno i namerno to uradili - to im je bilo najlakše - tresni po najslabijem koji ne može da se brani. Ne bih spominjao razne životinje iz basni koje to rade da ne bih upao u neku njihovu floskulu o "govoru mržnje" teško nama sa njima.
Boris A
Visina penzija treba da bude proporcionalna sa stepenom napretka zemlje. Zivim u Australiji koja ima u proseku oko 10 puta bolji standard nego sto je standard u Srbiji. Zasto ima penzija u Srbiji vecih nego najveca penzija u Australiji, a troskovi zivota su mnogo veci u Australiji nego u Srbiji. Zasto moraju ljudi da idu u penziju? Zasto ljudi ne menjaju svoje karijere? Svaki posao je posten bez obzira na stepen obrazovanja pojedinca. Ko god je zdrav ne mora da se penzionise tj ako moze da zaradjuje zasto da ne? U Australiji odredjen broj ljudi ne ide u penziju. To je veliki plus za Australijski budzet jer za zaposlene starije pojedince (tj. ljude preko 65 godina), drzava ne daje penzije u Australiji. Prosecan zivotni vek u Srbiji je oko 77 godina a u Australiji oko 82 god. Srbija treba da se odrekne komunizma ako zeli da pripada razvijenim zemljama. Naravno je da su penzije morale da se smanje. Svakako da razumem tesko stanje u Srbiji sto se tice pronalazenja posla i primanja.
Preporučujem 1
Dragan
Logika da se smanje penzije da bi se punio budzet je morala da se izbegne a da se umesto nje uvede porez na luksuz, naravno pod uslovom da tako nesto neko sme da uradi.Pa bi onda umesto plitkog dzepa penzionera, budzet punili ovi sto imaju vise miliona Eur vredne vile, banke, hotele, biznis van zemlje itd.Imena nije neophodno spominjati svakodnevno su u medijima.Ali kako za to treba gvozdena volja i snaga drzave, lakse je pricati bajke i uzimati od ionako siromasnih gradjana koji su vec puno puta ionako osisani od strane drzave, poslodavaca, stranih banaka jer oni ionako nemaju ni jednu instituciju koja bi mogla da ih zastiti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja