subota, 20.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45
POTROŠAČKA KORPA PO EVROPSKIM STANDARDIMA

Za Britance obavezan džin, a za Srbe burek

Autor: Ivana Albunović, Jelica Anteljpetak, 29.12.2017. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Sadržaj prosečne potrošačke korpe u Srbiji neće biti menjan ni u narednoj godini. Britanci, recimo, svake godine u martu, na osnovu realnih potreba kupaca i promena njihovih potrošačkih navika, u korpu dodaju nove proizvode ili eliminišu one koji se manje kupuju. Tako su prošle godine uvrstili i skuplji čokoladni biskvit, sojino, pirinčano i bademovo mleko (zbog sve popularnijih dijeta i zdravijeg načina ishrane), ubacili nove ukuse bezalkoholnih pića, mineralnu vodu sa ukusima, pa čak i džin, koji je dugo odsustvovao sa ove liste, a trenutno je popularan u Britaniji. Iz korpe su izbačene mentol cigarete i manje popularne vrste bezalkoholnih pića.

I dok je u razvijenom svetu očigledno korpa odraz promene trendova, naša i dalje sadrži bazične namirnice i, po svemu sudeći, osmu godinu zaredom ostaće ista. Poznato je da za njenu vrednost od 69.943 dinara, koliko je iznosila u oktobru, potrebno izdvojiti jednu i po prosečnu zaradu, koliko nam je potrebno da platimo namirnice i račune, ali i troškove lečenja, transporta, kulture, za odlazak u restoran ili kupovinu nameštaja. Pitanje je onda koliko je ona pokazatelj naših potreba i stvarne potrošnje ako samo za hranu i bezalkoholna pića mesečno izdvajamo najviše raspoloživog novca – 38,3 odsto. Šta od hrane sadrži prosečna srpska korpa, koja je navodno dovoljna za preživljavanje tročlanog domaćinstva u toku jednog meseca?

Za početak, u njoj je oko 25 kilograma belog i 1,6 kilograma ostalih vrsta hleba. Pola kilograma bureka i još oko tri kilograma različitog peciva. Korpa sadrži i 16,5 litara mleka, 6,5 litara jogurta, tri kilograma sira i po 300 grama kajmaka i kačkavalja. Statistika pokazuje da ova prosečna porodica pojede i 63 jajeta, a u mesečnoj potrošnji je i kilogram ribe, 700 grama junećeg, četiri kilograma svinjskog i isto toliko pilećeg mesa. Od prerađevina predviđeno je pola kilograma slanine, 300 grama svinjskog vrata, kilogram čajne i 1,4 kilograma mortadele. Na papiru, dovoljno nam je i svega 200 grama meda, 100 grama čokolade, 300 grama „eurokrema” i kesica bombona. Pola kilograma limuna, 1,3 kilograma pomorandži i toliko banana. Na listi su i po jedna kesica supe po članu mesečno, kečap, majonez i kilogram kafe. Možda i najinteresantnije jeste to da u srpsku potrošačku korpu ulazi čak sedam litara „koka-kole” i „pepsija” i upola manje prirodnog voćnog soka.

Sve ovo izgleda nerealno, ali u Ministarstvu trgovine na naše pitanje da li se prate navike potrošača i da li je u planu promena strukture potrošačke korpe, kažu da za time trenutno nema potrebe. Prosečna potrošačka korpa pravi se, kažu, na osnovu Anketa o potrošnji domaćinstva, koju Republički zavod za statistiku radi kvartalno.

– Metodologija izračunavanja potrošačke korpe je aktuelna i za sada nema potrebe za njenim ažuriranjem – kažu u ministarstvu i dodaju da će se menjati čim se steknu uslovi za to.

Da ne bude zabune, reč je o prosečnoj korpi, dok minimalna, čija je vrednost gotovo upola manja i iznosi 36.369 dinara, sadrži još manje namirnica. U njoj je upola manje svežeg mesa i voća, a u mini-korpi nedostaju med, kačkavalj, burek, čokolada za kuvanje, majonez, gotova supa i čaj, a za oko 40 odsto smanjene su i količine kafe, šećera, pavlake, jaja, mineralne vode, začina... U čemu je razlika između mini i standardne potrošačke korpe? Prva je pokazatelj koliko je novca potrebno da se doslovno preživi mesec dana, odnosno za najmanju količinu kalorija koju je potrebno uneti da bi se funkcionisalo, po standardima Svetske zdravstvene organizacije.

Potrošačka korpa u Srbiji se od 2011. godine obračunava po zvaničnoj metodologiji Evropske unije, od kada je prosečno domaćinstvo definisano kao tročlano, umesto četvoročlanog. Iako je prilikom predstavljanja ovog koncepta zapaženo da su se u korpi našle neke namirnice kojih ranije nije bilo, od 2011. godine lista proizvoda se nije menjala. Da li to znači da se i naše navike u ishrani ne menjaju gotovo deceniju ili je sve posledica kupovne moći koja stagnira? U oktobru je objavljeno da je visina prosečnog računa u maloprodaji iznosila četiri i po evra, u Italiji je pet puta veći, dok je u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu vrednost prosečne kupovine iznosila 100 evra.


Komentari12
1e755
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дараган Брајовић
За Британце обавезан џин, а за Србе бурек ако је из Београди или било којег Града из Србије биће му мучан тај бурек. Ако је тај бурек направљен у Лондону или било где у којој западној Држави не рачунајући Државе бивше СФРЈ. Тек тада може свако да поједе прави бурек као и пре 45 година у Београду на Теразијама. Данас немате у Београду Правих Ресторана нити пекаре нити народних специјалитета нема ништа не само у Београд већ свуда редом по целој Србији. Нити има правог Хлеба нити има правог пецива нити има укусних ресторана. Унутар у брзим ресторанима видећете шушумиге и то Вам је Услуга и Кувар. Или да буде Хлеб укусан исто и сва пецива исто и у сваком Ресторану кувана јела морају да буду укусна или затворити све Пекаре и све Ресторане који немају укусну исхрану. Ту се људи хране а не свиње. Погледајте у улици Краљице Наталије преко пута оне нове Парк Гараже имате и Пекару и поред имате исто брзи ресторан па онда навише према Књаз Милоша . Ту где је Хотел Праг преко пута имате пекару.
Ljiljana
Te brojke koje pretstavljaju privredni rast ili inflaciju jedne drzave obicnom coveku u svakoj drzavi sveta NE ZNACE NISTA, obicna prevara, a sva ta merenja verovatno su relevantna onima koji uvecavaju svoj kapital. Evo meni bi znacilo nesto da drzave prikazu tabele u kojima stoji na godisnjem nivou : koliko njihovih ljudi zivi ispod minimuma ekzistencijalnih potreba, a zatim broj ljudi u odredjenom rasponu plata, ako moze po zanimanjima utoliko bolje...
Данило
У Британији ништа не ваља, поготово што никако не могу да сваре пропаганду коминтерне и замрзе сопствену Круну као неки паметни народи.
Danilo2
Vekovima su pljackali ceo svet-skoro i dogurali do : U Velikoj Britaniji 3,8 miliona dece živi ispod granice siromaštva i u bedi, saopšteno je danas u Londonu. Prošle godine, prema zvaničnim statističkim podacima vlade, broj dece koja žive u siromaštvu je povećan za čak 200.000. (Blic,Srbija). Dobro GORNJI DOM (oko 900 lordova) ne cita Blic.
Preporučujem 8
Митови
Прво: у британији постоје кредитне картице са 0% кредита и то на 12-18 месеци, па велика вечина од вајкада је на кредиту, куће су на кредит и отплаћују се цео радни век, аутомибили и сл исто, кад се иде у пензију онда се заложи кућа да би се могло живети, да је живот бољи јесте, али зато се не пуши јер је скупо и нездраво, нема се времена за кафе од јутра до сутра, нема се времена за бригу шта је рекао који политичар јер није ни важно - политика је увек иста- поготово вањска, ради се од 7 и дође се кући у 7 и то за канцеларијски посао, мајстора и возача нема као ни у Србији и аутобусе возе најмање школовани, а да кад смо код школе скупо је имати и децу а још их је скупље школовати, инфлација је 2017 била 20%, паметноме доста, о укусу хране и квалитету тог имагинарног џина не бих- ко је храбар - нека дође па изволи, успут лето не постоји
Simke
Kreditne kartice sa 0% kamate i to na cak 12-18 meseci. A cime ce banke (ta poznata milosrdno-humanitarna udruzenja ) platiti za plastiku, stampanje kreditnih kartica, isplatiti svoje zaposlene a da cak i ne govorimo o milionskim platam glavnih ljudi ili profitima samih banaka koje se mere u milijardima funti. Prijatelju rekao bih niste bas nesto ekonomski potkovani. Nisam bio u Engleskoj (ali verovatno ni vi) ali cuo sam od ljudi koji zive tamo da nema leta (u nasem smislu sa temperaturam preko 35 stepeni) ali nema ni zime sa snegovima - kazu u stvari zime su ima ko nasa rana proleca.
Preporučujem 8
Ivan grozni
Inflacija 20%, penzija i zalaganje kuce....? Gde ti zivis druze? U Britaniji sigurno ne, osim ako te ne drze zarobljenog u nekom zabacenom selu i pustaju ti propagandne spotove kominterne...
Preporučujem 15
Данило
Неумесно је поредити Србе и Британце. Мајк и Стив су у завади, не говоре. Приђите Мајку и говорите против Стива. Он клима главом, у праву су...100% си у праву...ето их сутра обојице да ти за врат скоче. А ми? Пробајте њих наговорити на луде револуције када се све окреће наглавачке и тумба, треба пола века да се у нормалу врати. Даље, они верују у моћну статистику а ми у митологију.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja