ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 29.12.2017. u 22:00 Aleksandar Mikavica

Autobuse nema ko da vozi

Srbiji već nedostaje pet hiljada šofera. Za najviše tri godine suočićemo se sa ozbiljnim nedostatkom radne snage – od 2027. kriza, posle 2040. manjak 80.000 do 100.000 radnika
Ове године Градско саобраћајно предузеће Београд напустило је 213 возача (Фото Д. Јевремовић)

Srbiji nedostaje oko pet hiljada profesionalnih vozača autobusa i kamiona, a potražnja za tim kadrom odavno traje. Stanje je alarmantno, jer se sve više ionako malobrojnih vozača odlučuje za rad u inostranstvu, nedavno je još jednom podsetio portal B92 na muku drumskih prevoznika u Srbiji. Samo ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd napustilo je 213 vozača, a konkurs za prijem novih gotovo da je stalno otvoren. Vozači u Srbiji u proseku su odavno ušli u šestu deceniju života.

Direktor firme za transport „Eurolajn” Dragan Čakarević podseća da je „najveća škola za vozače bila vojska, koje danas nema, a retko ko ima želju da uči i polaže za vozače”.

– Mislim da ćemo za koju godinu uvoziti vozače, sigurno ih neće biti – rekao je Čakarević.

Srpski vozači posao traže i lako ga dobijaju u Sloveniji, Hrvatskoj, Nemačkoj i zemljama Skandinavije. Tamo zarađuju tri puta više od prosečne plate vozača autobusa u Srbiji koja iznosi do 60.000 dinara.

– Tokom 2017. godine poslodavci su, pored ostalih zanimanja, najveće interesovanje iskazali za zapošljavanjem vozača, i to vozača autobusa, vozača drumskog vozila, vozača putničkog automobila i vozača teretnjaka – kazali su nam u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Potražnja za vozačima u Srbiji će se dodatno povećati posle početka 2018. godine, tvrde upućeni. Naime, očekuje se pojednostavljenje procedure za odlazak u Evropsku uniju i građanima trećih zemalja ukoliko su se obrazovali za zanimanja koja su u tim zemljama deficitarna.

Već poodavno se čuju upozorenja da će Srbija poželeti radnika, i to mnogo brže nego što neki misle.

– Kod nas je već danas stopa nezaposlenosti 10–11 odsto, ali za najviše tri godine pričaćemo o nedostatku radne snage. Naša je sreća što još nismo u Evropskoj uniji, jer bi nam se manjak radne snage već događao – upozorio je nedavno na jednom velikom skupu poslovnih ljudi Zoran Petrović, bankar i predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji.

Dva meseca ranije, na 17. ekonomskom samitu Srbije, Petrović je to isto rekao malo drugačije: „Glavni indikator gde jeste naša država, više nije ni ekonomski rast, a ni nivo inflacije, već broj ljudi koji u njoj želi da ostane da živi i radi.”

Koliko sami poslodavci, uključujući i državu, doprinose egzodusu mladih i sposobnih ljudi, koji u Srbiji treba da rade, ali i da rađaju, pa i da budu potrošači ovde proizvedenog?

Prema podacima Monitoringa socijalne situacije u Srbiji (MONS), onlajn platforme koju su zajednički pokrenuli Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Sekons grupa za razvojnu inicijativu, čak 20 odsto mladih od 15 do 29 godina koji nađu zaposlenje nema nikakav pisani ugovor, a 45 odsto mladih koji ima posao nema socijalno ni zdravstveno osiguranje, kao ni pravo na godišnji odmor ili bolovanje. Među zaposlenim mladima, njih 40 odsto ima samo ugovor na određeno vreme. Iako zakonski predviđeno puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, oko 55 odsto mladih u Srbiji radi između 40 i 50 sati nedeljno, dok gotovo petina radi duže od 50 sati nedeljno.

Oko 40.000 ljudi u Srbiji radi na takozvanim privremenim i povremenim poslovima, podatak je Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Nedavno je naš list naveo primer žene koja je na takvim poslovima provela više od dve decenije.

– Ako ovdašnji kapitalisti nastave da škrtare na platama zaposlenih i ako država nastavi da ih podržava u tome, Srbija će ostati bez radne snage mnogo ranije nego što neki misle – upozorio je nedavno za naš list Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata.

Ova sindikalna centrala obratila se javnosti saopštenjem koje počinje pitanjem: „Dokle će srpski radnik da bude najmanje plaćen u Evropi?”

– Već od 2027. ulazimo u ozbiljnu krizu tržišta rada koja bi se ogledala u nemogućnosti obezbeđivanja dovoljne radne snage kao podrške daljem rastu – ukazuje ekonomista Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Ekonomskog instituta.

Prema Anketi o radnoj snazi, koja važi za najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2017. godine bila je 12,9 odsto. Po Nikolićevoj računici, zbog iseljavanja ljudi i smanjenog priraštaja, sa umerenom dinamikom porasta broja zaposlenih i ciljanim ekonomskim rastom od četiri odsto, stopa nezaposlenosti u 2020. godine spustiće se na 11,5 odsto, a 2027. ispod šest odsto.

Prevedeno na jezik konkretnih brojki, broj nezaposlenih sa oko 490.000 biće smanjen na 369.200 radnika do 2025. godine, a 2033. godine na ispod 100.000 – kaže Nikolić.

– U ovom periodu, ukoliko bismo zadržali postojeću privrednu strukturu, zbog veće tražnje u odnosu na ponudu radne snage rast nadnica bio bi veći od rasta inflacije, što bi se negativno odrazilo na konkurentnost naše privrede i usporavanje njenog rasta – objašnjava Nikolić.

Prema njegovoj proceni, Srbiji bi posle 2040. godine moglo da nedostaje od 80.000 do 100.000 radnika. 

Komеntari47
20901
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
da nije tuzno bilo bi smesno. Korporativni kapitalizam ce se urusiti u celom svetu jer je auto-destruktivan. A kod nas ce to biti malko ranije. Pre nepunih desetak godina sedim pijem kafu sa jednim od najbogatijih ljudi u Pancevu. I pitam ga kako oni krupni kapitalisti misle da nasi ljudi kupuju njihovu robu ako ne rade i ne zaradjuju . Kaze on meni pa lepo odlozicemo placanje na vise godina , smanjiti kamate, jednsoatvno razvuci sve to . I opet nije odgovorio na pitanje. A sta posle . Tako ce i ovo , sistem ce da kolabira i sve ce stati . Onda ce biti mnogo teze vratiti sve u normalu . Kapitalisti od bahatosti i debilizma ne vide stvarnost. Prosto , jases na magarcu ( ili konju) kroz pustinju . I ne das mu da niti odmori , predahne niti vode popije. I magarac ugine. Koga ces posle jahati. Nikoga na nogice svoje pa peske dalje. E tako ce i kapitalisti da se provedu kada Srbiju svi mladi napuste . A to ce pogami brzo . I tu je kraj.
Branko
I Ja sto sam privatnik vec 20 gidina gledam da zatvaram jer ovaj sistem je toliko postao bezobziran prema onima koji rade i placaju poreze da mu otmu na svakoj krivini i to jos pod raznim pretnjama i ucenama dok u isto vreme trziste je prepustenom stranim firmama koje rade sta im je volja jer su oslobodjeni od vecine poreza , pogledajte da li najveca otvorena Svedska trgovinska kuca ima ikakvu dekleraciju na srpskom na proizvodima koje prodaje po Srbiji ,za pocetak ?
gorance
To je tezak posao. Nije samo plata u pitanju. Vec i uslovi rada. Leze se u 2 sata ili ustaje u 3.
Zoran Knezevic
A ,,strucnjaci " ukinuse voz Pancevo -Ovca do Beovoza.
Pat
Dok ne svate da bez Radih ljudi, nema Drzave ,nema ko da puni budzet, koje olako trose, dotle nema boljitka a nasi madi zbog svega ce da beze iz Svoje Domovine i svoje najmilije ce morati ostaviti bez sigurne staosti i brige.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja