Srbiji nedostaje oko pet hiljada profesionalnih vozača autobusa i kamiona, a potražnja za tim kadrom odavno traje. Stanje je alarmantno, jer se sve više ionako malobrojnih vozača odlučuje za rad u inostranstvu, nedavno je još jednom podsetio portal B92 na muku drumskih prevoznika u Srbiji. Samo ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd napustilo je 213 vozača, a konkurs za prijem novih gotovo da je stalno otvoren. Vozači u Srbiji u proseku su odavno ušli u šestu deceniju života.

Direktor firme za transport „Eurolajn” Dragan Čakarević podseća da je „najveća škola za vozače bila vojska, koje danas nema, a retko ko ima želju da uči i polaže za vozače”.

– Mislim da ćemo za koju godinu uvoziti vozače, sigurno ih neće biti – rekao je Čakarević.

Srpski vozači posao traže i lako ga dobijaju u Sloveniji, Hrvatskoj, Nemačkoj i zemljama Skandinavije. Tamo zarađuju tri puta više od prosečne plate vozača autobusa u Srbiji koja iznosi do 60.000 dinara.

– Tokom 2017. godine poslodavci su, pored ostalih zanimanja, najveće interesovanje iskazali za zapošljavanjem vozača, i to vozača autobusa, vozača drumskog vozila, vozača putničkog automobila i vozača teretnjaka – kazali su nam u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Potražnja za vozačima u Srbiji će se dodatno povećati posle početka 2018. godine, tvrde upućeni. Naime, očekuje se pojednostavljenje procedure za odlazak u Evropsku uniju i građanima trećih zemalja ukoliko su se obrazovali za zanimanja koja su u tim zemljama deficitarna.

Već poodavno se čuju upozorenja da će Srbija poželeti radnika, i to mnogo brže nego što neki misle.

– Kod nas je već danas stopa nezaposlenosti 10–11 odsto, ali za najviše tri godine pričaćemo o nedostatku radne snage. Naša je sreća što još nismo u Evropskoj uniji, jer bi nam se manjak radne snage već događao – upozorio je nedavno na jednom velikom skupu poslovnih ljudi Zoran Petrović, bankar i predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji.

Dva meseca ranije, na 17. ekonomskom samitu Srbije, Petrović je to isto rekao malo drugačije: „Glavni indikator gde jeste naša država, više nije ni ekonomski rast, a ni nivo inflacije, već broj ljudi koji u njoj želi da ostane da živi i radi.”

Koliko sami poslodavci, uključujući i državu, doprinose egzodusu mladih i sposobnih ljudi, koji u Srbiji treba da rade, ali i da rađaju, pa i da budu potrošači ovde proizvedenog?

Prema podacima Monitoringa socijalne situacije u Srbiji (MONS), onlajn platforme koju su zajednički pokrenuli Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Sekons grupa za razvojnu inicijativu, čak 20 odsto mladih od 15 do 29 godina koji nađu zaposlenje nema nikakav pisani ugovor, a 45 odsto mladih koji ima posao nema socijalno ni zdravstveno osiguranje, kao ni pravo na godišnji odmor ili bolovanje. Među zaposlenim mladima, njih 40 odsto ima samo ugovor na određeno vreme. Iako zakonski predviđeno puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, oko 55 odsto mladih u Srbiji radi između 40 i 50 sati nedeljno, dok gotovo petina radi duže od 50 sati nedeljno.

Oko 40.000 ljudi u Srbiji radi na takozvanim privremenim i povremenim poslovima, podatak je Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Nedavno je naš list naveo primer žene koja je na takvim poslovima provela više od dve decenije.

– Ako ovdašnji kapitalisti nastave da škrtare na platama zaposlenih i ako država nastavi da ih podržava u tome, Srbija će ostati bez radne snage mnogo ranije nego što neki misle – upozorio je nedavno za naš list Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata.

Ova sindikalna centrala obratila se javnosti saopštenjem koje počinje pitanjem: „Dokle će srpski radnik da bude najmanje plaćen u Evropi?”

– Već od 2027. ulazimo u ozbiljnu krizu tržišta rada koja bi se ogledala u nemogućnosti obezbeđivanja dovoljne radne snage kao podrške daljem rastu – ukazuje ekonomista Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Ekonomskog instituta.

Prema Anketi o radnoj snazi, koja važi za najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2017. godine bila je 12,9 odsto. Po Nikolićevoj računici, zbog iseljavanja ljudi i smanjenog priraštaja, sa umerenom dinamikom porasta broja zaposlenih i ciljanim ekonomskim rastom od četiri odsto, stopa nezaposlenosti u 2020. godine spustiće se na 11,5 odsto, a 2027. ispod šest odsto.

Prevedeno na jezik konkretnih brojki, broj nezaposlenih sa oko 490.000 biće smanjen na 369.200 radnika do 2025. godine, a 2033. godine na ispod 100.000 – kaže Nikolić.

– U ovom periodu, ukoliko bismo zadržali postojeću privrednu strukturu, zbog veće tražnje u odnosu na ponudu radne snage rast nadnica bio bi veći od rasta inflacije, što bi se negativno odrazilo na konkurentnost naše privrede i usporavanje njenog rasta – objašnjava Nikolić.

Prema njegovoj proceni, Srbiji bi posle 2040. godine moglo da nedostaje od 80.000 do 100.000 radnika.