petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Prividi evropske kulture

Aleksander Fjut istražuje prazninu ideologija i u staljinističkom sistemu vidi Novu komunističku veru, gde se sigurnost postiže partijskom knjižicom, kursevima i konferencijama
Autor: Marina Vulićevićutorak, 02.01.2018. u 22:00
Александер Фјут Фото vikimedia/Mariusz Kubik

Kako se dogodilo to da evropska kultura koja počiva na viševekovnoj tradiciji humanizma donese na svet totalitarne sisteme, nije li čitav njen razvoj vodio fašizmu i komunizmu? Ova pitanja, pored ostalih, postavlja knjiga eseja poljskog istoričara književnosti, književnog kritičara i profesora Aleksandera Fjuta „U vlasti privida“ (Albatros plus, prevod Ljubica Rosić), koji ovim delom razobličava privide poput onog o velikom značaju poljske države u Evropi.

Analizirajući dela Česlava Miloša, zatim Tadeuša Ruževiča, Tadeuša Konvickog, Andžeja Stasjuka, Dorote Maslovske i drugih, Fjut piše o poljskim i evropskim vrednostima koje su tokom istorije ozbiljno poljuljane, strahujući od toga da su nam od njih zapravo ostali samo prividi. Pitanje o tome kako posle pada Berlinskog zida Poljaci vide Zapad, a kako su ga videli u doba Hladnog rata, sa pozicije Istoka, takođe zaokuplja Fjuta. Ispostavlja se da su Poljaci prema Zapadu i te kako podržavali predrasude...

„Posebno me je interesovalo to kako su emigrantski publicisti neposredno posle rata videli mesto Poljske u Evropi. U kojoj meri uspomene spasenih iz holokausta dokumentuju učešće Poljaka u spasavanju Jevreja, ali i učestvovanje u njihovom ubijanju. Kako su izgledale neslavne strane poljskog pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj. Šta je bio fenomen Nove vere i kakve su bile njegove posledice u svakodnevnom životu mlade generacije staljinističkih godina. Kakav može da bude odnos prema Zapadu i prema Rusiji. Ima li smisla restitucija pojma Srednja Evropa posle 1989. godine“, piše u predgovoru Fjut.

Kao veliki poznavalac misli Česlava Miloša, Fjut navodi i ideje autora Kazimježa Vike, Andžeja Bopkovskog, Boleslava Mićinjskog i Karola Ludvika Konjinjskog, koje kruže oko problema razumevanja istorije, koncepcije ljudske prirode i suštine zla. Baveći se istraživanjem jezika koji bi doveo do shvatanja ratnog iskustva, Miloš je po mišljenju Fjuta došao do proročanskih zaključaka o tome da će se čovečanstvo vratiti na stare snove o ujedinjenju, na labilnoj ravnoteži antagonističkih sila, u sopstvenoj borbi sa sumnjom u trajnost civilizacije.

Fjut takođe navodi ideju Kazimježa Vike o tome da totalitarizam ne predstavlja neočekivanu evropsku civilizacijsku izopačenost, već da su do njega doveli liberalizam i prosvećeni racionalizam, dovodeći u pitanje uverenje o iskvarenosti ljudske prirode. „Hipotezu da je čovek kao vrsta sam po sebi dobar uveli su protivnici totalitarizma“, dokazuje Vika, a Fjut zapaža da totalitaristi ne ustanovljavaju zlo ljudske prirode, već je samo bolje poznaju.

Jedno poglavlje knjige „U vlasti privida“ posebno se bavi problemom potkazivanja Jevreja u okupiranoj Poljskoj, navodi dokaze o tome da su upravo fine, bogobojažljive poljske gospođe, bez prinude, rado prijavljivale jevrejsku decu policiji. Postajući pomoćnici smrti, takvi ljudi su učestvovali u genocidu koji je, po mišljenju Jana Blonjskog, mogao da bude bar otežan pukim hrišćanskim ponašanjem. Slično poljskom kolaboracionizmu, koji je suštinski bio sramotan, Fjut se bavi i pitanjem saradnje sa okupatorom u Drugom svetskom ratu u Francuskoj kao svojevrsnim prilagođavanjem situaciji, koketiranjem sa nacističkom ideologijom. Bopkovski čak tvrdi da Buržoaska revolucija u Francuskoj nije izvršila suštinske preobražaje društvenih odnosa, već je bila sadržaj bez forme, te je tako i prihvatanje hitlerovske okupacije još jedna formalna laž.

Fjut dalje istražuje prazninu ideologija, te u staljinističkom sistemu vidi prihvatanje Nove komunističke vere, umesto vere hrišćanske crkve, gde se umesto crkvenih obreda sigurnost postiže partijskom knjižicom, kursevima i konferencijama. Miloš uvodi i pojam dvoličnog ketmana, intelektualca koji sa režimom igra dvostruku igru, prihvatajući Novu veru. Miloš je za marksizam čak upotrebljavao epitet „demonski“ zbog toga što je broj ljudskih žrtava ubijenih u njegovo ime premašio i broj žrtava nacizma i zbog toga što je obećano odumiranje države samo dovelo do države neograničene vlasti.

 

Jesenjin, ruska duša

Još jedna knjiga „Jesenjin, ruska duša“ autora Ljube Vukmanovića, objavljena kod „Albatrosa plus“, govori o staljinističkom zlu. Ovu monografiju, koja je nastajala tokom pet decenija, zapravo čine 40 zapisa o životu, pesništvu i stradanju Jesenjina. Ovo delo otkriva i pojedinosti dokumenata o Jesenjinu iz tajnih arhiva Staljinove vlasti, o tome kako se pesnik skrivao od progona policije i suda, zašto je spalio svoje rukopise. Vukmanović se u ovoj knjizi bavi i starim verovanjem da je Jesenjin ubijen, pa obešen u noći između 27. i 28. decembra 1925. godine, istražuje činjenice zbog kojih su njegove knjige bile zabranjivane tokom 30 godina u Sovjetskom Savezu, a članovi njegove porodice ubijeni.


Komentari3
4dd33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav Popadic
Da li se iko bavi pitanjem broja zrtava kapitalizma (od otkrica Amerike do danas?
Ilic Momcilo
Komentarisacu samo prvu recenicu teksta i to najkrace sto umem.Covek koji to pitanje postavlja na takav autoritaran nacin,a autaritarnost,citaj komunizam pise pored termita(namerno dopisani slovo "T") fasizam.Predlazem mu da prouci ,a ne da zna,istoriju Zapadnih drzava od samog "pamtiveka" i videce koliku kardinalnu gresku pravi svrstavajuci "evropske vrednosti" u humanizam,bez obzira na neprekidne ratove nosioca tih "vrednosti", od samog svog nastanka.Ne postoji broj kojim bi se prikazalo koliko ljudi je ubijeno od strane "nosioca humanizma".I moja preporuka svima koji tako misle, da iskreno i posteno priznaju koliko su ti "nosioci humanizma" u sistemima, u kojima je i zakonski priznat fasizam kao deo sistema,bez ijedne ruzne reci.Duze je nego sto sam nameravao,ali moram dodati da borba za priznanje "plave krvi" tih "humanista"nikada nije prestalo i ima ogromnu cenu.Izvinjavam se sto nisam odrzao obecanje.Bar sam priznao ,za razliku od njih.
zoran stokic
Evo kako razmišlja prevodilac Ljubica Rosić, predstavljajući jedno novo izdanje: "Mada napisan 1953. roman "Osvajanje vlasti" Časlava Miloša nije mnogo izgubio od svoje aktuelnosti do dana nadašnjeg. Istina, Miloš je opisao načine na koje se silom dolazi do vlasti, osvaja vlast, u totalitarnim sistemima. Ali zar i mnogo kasnije u sadašnjosti, u sasvim drugačijim, demokratskim sistemima, ponekad ne pribegava sličnim metodama"? Relativizovanje i pravljenje SIMETIJE između totalitarnih i demokratskih sistema u Srbiji koja za 200 g nove državnosti još nije stala na svoje duhovne "noge" ništa dobro nam ne može doneti... A tek Fjutove ideje da je glavni proizvod "evropska kultura" komunizam i fašizam, neodoljivo me podseća na misli ruskih slavenofila o evropskoj kulturi kao najvećem zlu koje je kasnije varirao i ponovio Vladika Nikolaj Velimirović u "Tamničkom prozoru".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja