sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:26
INTERVJU: ŽILI DELPI, francuska glumica, scenarista i reditelj

Tri boje: novac, moć i žena

Seksista i seksualnih predatora imate svugde i u životu i u filmskoj industriji, ali se u Evropi na emocije bar ne gleda kao na slabost, već kao na prednost, kaže dobitnica nagrade EFA za evropski doprinos svetskom filmu
Autor: Dubravka Lakićutorak, 02.01.2018. u 22:00
На додели 30. „европског оскара“: Жили Делпи и Фолкер Шлендорф (Фото: Прес служба ЕФА)

Žili Delpi, francuska glumica, ali i scenaristkinja, reditelj i producent jedna je od najboljih francusko-evropskih izvoznih „proizvoda“ ne samo u Americi, Holivudu, već i širom filmske planete. Da je tako dokaz je i nedavno joj uručen „evropski oskar“ za evropski doprinos svetskom filmu – nagrada EFA koju joj je, u ime Evropske akademije za film, 9. decembra u Berlinu uručio nemački reditelj Folker Šlendorf.

Rođena i odrasla u pariskoj glumačkoj porodici (21. decembar 1969) Alberta Delpija i Mari Pile, Žili je zakoračila u svet filma ulogom u „Detektivu“ Žan-Lik Godara (1985), osvajala ulogama u filmovima „Tri musketara“, „Smrtonosna Zoi“, „Evropa, Evropa“. Kao Dominik u „Tri boje:belo“ Kšištofa Kišlovskog i nezaboravno kao Selin u Linklejterovoj trilogiji „Pre svitanja“, „Pre sumraka“ i „Pre ponoći“ u kojima je osim glumačkog dala i svoj scenaristički doprinos.

Kada se tome doda i njeno scenarističko rediteljsko autorstvo uspešnih i nagrađivanih filmova „Dva dana u Parizu“, „Dva dana u Njujorku“, „Skajlab“ i „Lolo“, onda bi se čak moglo tvrditi da je Žili Delpi veoma uspešna u filmskom biznisu i Evrope i Amerike. Pa ipak, tog ranog poslepodneva u berlinskom hotelu Sofitel na Kudamu, dan pre ceremonije dodele 30. EFA nagrada, na unapred zakazani razgovor za „Politiku“ došla je sa tužnim licem, zamišljenim pogledom i neurednom frizurom...

Izgledate neraspoloženo, zagledani ste u prošlost?

Nisam uopšte zagledana uz prošlost, naprotiv, sadašnjost me čini neraspoloženom. U procesu sam stvaranja novog filma i pre tri nedelje su iskrsle velike komplikacije, veliki problem zbog čega mi se stalno plače.

Kakav problem?

Jedan od finansijera je otkazao svoje učešće u filmu i to posle užasno iscrpljujućih pregovora koje sam mesecima vodila sa njegovim zastupnikom, jednim gnusnim advokatom koji ne samo što je stalno nadmeno vređao evropski film i njegova pravila, već je nezaustavljivo vređao i žene!

U kom smislu?

Tokom osam meseci pregovora sa njim moja producentkinja i ja trpele smo njegovu neverovatnu verbalnu torturu. Nekada se u filmskom poslu susrećete s tim i potrebno je to izdržati, ali ono što je on radio prelazilo je sve granice pristojnosti. On je i potpuna neznalica, ne poznaje evropski film, ne zna da postoji jasan sistem evropskih filmskih fondova, a uz sve to stalno mi je u lice govorio da sam žena, a „žene su previše emotivne”, i da zato svom klijentu finansijeru ne može dati preporuku da učestvuje u mom filmu. To je izgovorio kao glavni argument tik pred početak američkog Dana zahvalnosti i tik pred zatvaranje finansijske konstrukcije filma „Moja Zoi”, čije je snimanje trebalo da počne krajem decembra. Izgovoriti to u Americi dovoljno je da se uništi film.

Taj advokat je, dakle, seksistički opredeljeni Amerikanac?

Neću vam reći njegovo ime, jer je on takav zlotvor da bi me odmah tužio, što mi u ovom trenutku uopšte ne treba. U trenutku kada sam usred teške borbe da spasim film. Nisam žrtva njegovog seksualnog, ali jesam žrtva njegovog seksističkog napada, jer biti emotivan po njemu znači biti nepouzdan i loš u vođenju finansija.

Žrtva ste rodne neravnopravnosti u Americi koju upravo trese i „afera Vajnstin“?

Harvi Vajnstin je samo vrh ledenog brega u moru neravnopravnosti polova u Americi u kojoj žene čine pedeset odsto studenata filma, a svega četiri odsto žena – reditelja! Kako li je tim mladim ženama kada se i meni, koja tamo imam besprekornu reputaciju i iza sebe već pet filmova koje sam radila kao scenarista i reditelj, događaju tako užasne stvari i poniženja.

Filmsku karijeru počela sam sa svega 14 godina i vrlo brzo sam morala da naučim da glasno i jasno izgovaram „ne”

Nije taj Harvi toliki problem, on je samo jedan od mnogih među producentima koji je tako bezočno koristio svoju nadmoć. Suštinski problem je u tome što je Amerika u svom najvećem delu još uvek puritanska te ni sa tog stanovišta nema previše mesta za žensku ravnopravnost. Sa druge strane, u Holivudu imate te seksiste koji preziru žensku emotivnost.

U filmskoj Evropi je drugačije?

Seksista i seksualnih predatora imate svugde, ali se u Evropi na emocije bar ne gleda kao na slabost, već kao na prednost.

Jeste li kao glumica i sami nekad bili žrtva seksualnih uznemirenja, ucena?

Naravno, ali je moje „ne” bilo veoma jasno izgovarano, tako da su mi vrlo brzo prišili reputaciju „nezgodne osobe”, „teške za saradnju”, jer muškarci nikada neće reći „ova me je odbila“, još manje „odbila je moju nepristojnu ponudu“. Filmsku karijeru počela sam sa svega 14 godina i vrlo brzo sam morala da naučim da glasno i jasno izgovaram „ne”.

Vrlo rano ste otkrili i da ne treba da budete samo glumica, prvi scenario ste napisali sa 16 godina?

Jesam, film po tom scenariju nikada nije snimljen, ali sam delove toga ubacila u scenario filma „Moja Zoi”. Moja želja za pisanjem podstaknuta je kada sam upoznala Ričarda Linklejtera, snimila sa njim već prvi deo trilogije „Pre” („Pre svitanja”) i kada me je on nagovorio da prepravim scenario za film „Pre sumraka” i kada se ispostavilo da su sve scene koje sam ja napisala postale svima najomiljenije. Tada sam shvatila da treba da se vratim pisanju i tako dobijem veću težinu.

Svojoj glumačko-scenarističkoj dodali ste ubrzo i težinu reditelja i to vrlo uspešno?

To je nekako bio prirodan sled događaja. Očigledno je da sam na vreme shvatila da moj filmski glumački vek ne može dugo trajati, jer je veoma malo prostora za glumice kada već uđu u ono što se zove „srednje doba”. Sada i pišem i režiram, ali od glume nikada nisam odustala, već više biram prave uloge za sebe.

Kao reditelj, kakvi ste za saradnju?

Pokušavam da radim svoj posao pristojno i da budem otvorena za sugestije. Ako postoji bolja opcija od one koju sam ja zamislila i predložila, ne oklevam da preispitam stvari. Nemam nikakav poseban metod. Svaki dan, svaka scena, svaki glumac, stalno je drugačije i ja se tome prilagođavam. Filmsko stvaralaštvo je timski rad od početka do kraja, a ja volim da radim u timu ljudi koji rade bez napora bilo šta i koji su i posvećeni, ali i duhoviti.

U svojim autorskim filmova vi i glumite, zašto?

Zato što nije postojao drugi način da snimim film, niti da nađem sredstva za snimanje. Činjenica da igram u svom filmu postavlja mu i ton i dinamiku i daje mu neku pokretačku snagu. To sam shvatila još na snimanjima svoja prva dva filma „Dva dana u Parizu“ i „Dva dana u Njujorku“, ali nemojte misliti da ne volim da samo sedim u rediteljskoj stolici. I te kako volim, to je veoma prijatno, ali još uvek ne i jedino moguće.

Mnogi vas najviše vole u liku Selin u filmovima ključnim za vašu karijeru, ali i karijere Linklejtera i Itana Houka. Kao da se manje pamti vaša saradnja sa Godarom i Kišlovskim?

Filmovi iz Linklejterove trilogije „Pre” su postali kultni zato što su postigli nešto nemoguće. Oni više od dve decenije opčinjavaju publiku i zarađuju velike pare, iako nisu filmovi sa nasiljem i superherojima, već su zasnovani samo na dijalozima dvoje ljudi o ljubavi i međusobnoj vezi. Zato se voli i ta moja Selin. Sa Godarom sam radila kada sam imala samo 14 godina. Moja prva uloga i to baš u Godarovom „Detektivu“. Nije on bio previše ljubazan, ali moram da kažem da je prema meni bio drag i da je poštovao moj integritet, iako sam još uvek bila dete. Rad sa Kišlovskim je bio rad sa nekim koga obožavaš i od koga učiš. Obožavam njegova ostvarenja „Kratki film o ubijanju“ i „Dekalog“, mnogo sam s njim pričala o sudbini i roditeljstvu i mnoge stvari iz tih priča sam shvatila tek kada sam rodila sina, a nekako istovremeno izgubila majku. Tema roditeljstva se zahvaljujući Kišlovskom provlači kroz moje komične filmove „Skajlab“ i „Lolo“, a osnova je i mog dramskog filma „Moja Zoi“ koji sada pokušavam da spasim.

 


Komentari1
a9ad6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki Andrejevic
Lep razgovor sa svestranom umetnicom, jakom zenom koja zna sta hoce i kako da postigne. Primer mladjim generacijama kako se uspeva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja