četvrtak, 18.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:47
INTERVJU: VLATKO VEDRAL, profesor na Univerzitetu u Oksfordu

Najcitiraniji srpski fizičar na planeti

Ništa nam ne garantuje da ćemo ikada moći da spoznamo univerzum. Postoji samo neka vrsta optimizma i vere da ćemo pronaći zakon koji će moći da objasni sve u kosmosu...
Autor: San­dra Gu­ci­jan - Slo­bo­dan Bub­nje­vićutorak, 02.01.2018. u 22:00
Са трибине у Студентском културном центру (Фото Милован Миленковић)

Fi­zi­čar. Kvant­ni me­ha­ni­čar. Is­tra­ži­vač. Bri­ta­nac srp­skog po­re­kla. Vlat­ko Ve­dral (46) spa­da u ube­dlji­vo naj­u­spe­šni­je sa­vre­me­ne na­uč­ni­ke ko­ji su po­te­kli sa ovih pro­sto­ra. Ro­đen je u Be­o­gra­du, a na­kon za­vr­še­ne Ma­te­ma­tič­ke gim­na­zi­je stu­di­rao je fi­zi­ku u Lon­do­nu na Im­pe­ri­jal ko­le­džu. Dok­to­ri­rao je u obla­sti kvant­ne me­ha­ni­ke za­ple­te­nih sta­nja.

Ovaj pro­fe­sor kvant­ne te­o­ri­je in­for­ma­ci­ja na Uni­ver­zi­te­tu u Oks­for­du i pro­fe­sor fi­zi­ke na Na­ci­o­nal­nom uni­ver­zi­te­tu u Sin­ga­pu­ru, do­bit­nik je broj­nih pri­zna­nja me­đu ko­ji­ma su Wol­fson Re­se­arch Me­rit Award Bri­tan­skog kra­ljev­skog dru­štva (2007), Svet­ska na­uč­na me­da­lja (2009), ali i do­ma­ća na­gra­da za fi­zi­ku „Mar­ko Ja­rić” (2011). Ob­ja­vio je pre­ko 280 na­uč­nih ra­do­va i ne­ko­li­ko knji­ga, me­đu ko­ji­ma je naj­po­pu­lar­ni­ja „De­ko­di­ra­nje stvar­no­sti”.

Vi ste naj­ci­ti­ra­ni­ji srp­ski na­uč­nik da­na­šnji­ce, ti­tu­la ko­ja za mno­ge va­še ko­le­ge de­lu­je go­to­vo ne­do­sti­žno. Šta mi­sli­te, za­što je na­ših na­uč­ni­ka ma­lo me­đu po­zna­ti­ma, da li im ne­do­sta­je am­bi­ci­o­znost ili su u pi­ta­nju lo­ši uslo­vi ra­da u Sr­bi­ji, ne­do­sta­tak nov­ca, opre­me, sve ono što go­di­na­ma slu­ša­mo iz na­uč­ne za­jed­ni­ce?

Što se ti­če mog po­lja, tu ima od­lič­nih lju­di iz na­še ze­mlje či­ji su ra­do­vi vo­de­ći na svet­skom ni­vou. Ali ve­ći­na ži­vi i ra­di u ino­stran­stvu. Bi­lo bi le­po ka­da bi mo­gli da se stvo­re uslo­vi da se bar ne­ki od njih vra­te u Sr­bi­ju i or­ga­ni­zu­ju na­u­ku na na­čin da mo­že da se po­re­di sa raz­vi­je­nim sve­tom. Tu su u pi­ta­nju kom­bi­na­ci­ja ne­do­stat­ka nov­ca i opre­me, ali ve­ro­vat­no i vo­lje i ma­šte.

U jed­noj re­če­ni­ci: sta­nje srp­ske na­u­ke da­nas...

Sta­nje je vr­lo do­bro ka­da je u pi­ta­nju obra­zo­va­nje na sred­njo­škol­skom ni­vou, ali mi­slim da pro­ble­mi kre­ću sa is­tra­ži­vač­kim ra­dom.

Ima­te broj­ne kon­tak­te u naj­vi­šim na­uč­nim kru­go­vi­ma na pla­ne­ti, ka­ko na na­šu na­u­ku gle­da svet?

Pri­rod­ne na­u­ke se ba­zi­ra­ju na eks­pe­ri­men­tu, te­ško je ne­što ura­di­ti bez ula­ga­nja u opre­mu i raz­voj teh­no­lo­gi­je. Što se ti­če kvant­ne fi­zi­ke, tu re­ci­mo, ima­mo ve­li­ke raz­li­ke iz­me­đu ze­ma­lja ko­je su po­sti­gle Bo­ze-Ajn­štaj­nov kon­den­zat (pe­to agre­gat­no sta­nje; ovaj kon­den­zat na­sta­je na iz­ra­zi­to ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma, na mi­li­jar­di­tom de­li­ću jed­nog ste­pe­na is­pod ap­so­lut­ne nu­le (mi­nus 273,15 ste­pe­ni na Cel­zi­ju­so­voj ska­li) u ul­tra­vi­so­kom va­ku­u­mu, prim. ur.) i onih ko­je to još ni­su us­pe­le da ura­de. Kod nas je te­o­ri­ja bo­lja od eks­pe­ri­me­na­ta, ali je te­ško i do­bru te­o­ri­ju raz­vi­ti uko­li­ko se to ra­di pot­pu­no ne­za­vi­sno od prak­se.

Ka­da ste već po­me­nu­li fi­zi­ku, da li ona mo­že da pro­na­đe od­go­vor na pi­ta­nje šta je ži­vot?

Bi­o­lo­ški si­ste­mi su ve­o­ma kom­plek­sni i te­ško ih je raz­u­me­ti ako se dr­ži­mo sa­mo bi­o­lo­ških eks­pe­ri­me­na­ta. Za­to fi­zi­ka igra ve­li­ku ulo­gu u ovoj na­u­ci. Ključ­ni pro­blem je po­če­tak ži­vo­ta i ka­ko je na­stao iz be­ži­vot­ne ma­te­ri­je. Bi­o­lo­zi tra­di­ci­o­nal­no ko­ri­ste kla­sič­ne za­ko­ne ve­ro­vat­no­će ka­da ob­ja­šnja­va­ju pro­ce­se ko­ji se od­i­gra­va­ju u će­li­ja­ma. Me­đu­tim, ne­ki pro­ce­si ne mo­gu da se ob­ja­sne na ovaj na­čin pa je neo­p­hod­no uve­sti kvant­nu me­ha­ni­ku.

Sum­nja­te li ika­da u na­čin na ko­ji fi­zi­ča­ri po­ku­ša­va­ju da već če­ti­ri ve­ka od­go­net­nu svet?

Mo­žda su i lju­di ogra­ni­če­ni u spo­zna­ji ko­smo­sa. Ni­šta nam ne ga­ran­tu­je da će­mo ika­da mo­ći da spo­zna­mo uni­ver­zum. Po­sto­ji sa­mo ne­ka vr­sta op­ti­mi­zma i ve­re da će­mo pro­na­ći za­kon ko­ji će mo­ći da ob­ja­sni sve u ko­smo­su. Mo­gu­će je i da će­mo sa­mi se­be ube­di­ti da je taj za­kon do­bar, a da će iz­van nje­ga po­sto­ja­ti mno­go po­ja­va ko­je ne pri­me­ću­je­mo. Za­to je in­te­re­sant­no či­ta­ti fi­lo­zof­ska de­la, jer se fi­lo­zo­fi uvek ba­ve epi­ste­mo­lo­gi­jom.

Fi­zi­čar ko­ji vo­li fi­lo­zo­fi­ju?

Vo­lim sta­re Gr­ke jer su po­sta­vlja­li sva pi­ta­nja. In­te­re­sant­no je da oni ni­su odva­ja­li spo­lja­šnje fe­no­me­ne od unu­tra­šnjih. Ka­da Pla­ton po­ku­ša­va da pro­me­ni lju­de, u isto vre­me pri­ča i o pri­rod­nim po­ja­va­ma. Raz­mi­šljam da li na­u­ke mo­gu da se ob­je­di­ne i da se sve po­gle­da na je­dan isti na­čin. Sta­ri Gr­ci su u to­me ne­pre­va­zi­đe­ni.

Za­što baš kvant­na fi­zi­ka?

Uvek sam vo­leo fi­zi­ku, jer mi je bi­lo za­ču­đu­ju­će da bi­lo šta mo­že pre­ci­zno da se pred­vi­di. Šta je to u ko­smo­su što nam do­zvo­lja­va da do te me­re mo­že­mo da raz­u­me­mo stva­ri? Kvant­na fi­zi­ka sa­dr­ži i do­dat­ne mi­ste­ri­je. Ka­da sam po­čeo da se ba­vim fi­zi­kom, na­sta­ja­li su kvant­ni kom­pju­te­ri i svi su bi­li skep­ti­ci. Me­ne je uvek vi­še pri­vla­či­la su­šti­na ne­go teh­no­lo­gi­ja. I da­lje raz­mi­šljam da li je kvant­na me­ha­ni­ka uni­ver­zal­na i da li mo­že­mo sve da raz­u­me­mo na taj na­čin, pa i ma­kro­skop­ske si­ste­me.

U knji­zi „De­ko­di­ra­nje stvar­no­sti” tvr­di­te ka­ko su in­for­ma­ci­je u osno­vi sve­ga.

Ako po­ku­ša­mo da se­be sve­de­mo na za­ko­ne fi­zi­ke, vi­de­će­mo da za­ko­ni kvant­ne me­ha­ni­ke do sa­da naj­tač­ni­je opi­su­ju sve pro­ce­se oko nas. Osta­je pi­ta­nje oda­kle oni po­ti­ču. Za­ko­ni kvant­ne fi­zi­ke ni­su čak ni in­tu­i­tiv­ni, a nji­ho­ve ak­si­o­me su uda­lje­ne od stvar­no­sti. Po­treb­na nam je teh­ni­ka ko­jom bi­smo pre­ve­li ma­te­ma­tič­ki je­zik na obi­čan. Po­sto­ji gru­pa lju­di ko­ja raz­mi­šlja o osno­va­ma za­ko­na fi­zi­ke i na­či­nu na ko­ji oni mo­gu da se sve­du na za­ko­ne in­for­ma­ci­je. Mi­slim da su fi­zi­ka i in­for­ma­ci­ja neo­dvo­ji­ve.


Komentari40
a1b85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lana
Zaista bespotrebne škole i diplome, kad i običan srBski seljak zna bolje od njega da :SVE BIVA OD BOGA I KROZ BOGA. Ako podješ od te JEDINE istine , nikada nećeš zalutati i pasti, nikad se pogorditi da zamišljaš da si Bog i da imaš pravo na neke specijalne odgovore i istine. Istinu, da je savršenstvo svega u prirodi i čoveka mogla da stvori samo Savršena Sila čiju Moć naš razum ne može da pojmi, zna svaki mudar monah u bilo kom pravoslavnom manastiru.
Aleksandar
Upravo takav stav i razmisljanje je drzalo covecanstvo u mraku vekovima. Nauka i religija ne moraju da iskljucuju jedna drugu, ali postaviti pitanja i shvatati odgovor je jedina stvar koja nas razlikuje od zivotinja. Da je srece da svi postave pitanja i da razmisljaju svojom glavom. Najlakse je da sedis skrstenih ruku i da verujes da je to bozanski plan. Veruj u boga ali veslaj ka obali.
Preporučujem 10
Ђорђе
Па могао је да се сети, поред Платона и његовог учитеља Сократа и његове бабичке вештине и изреке : ” Сад тек знам, да ништа не знам, а они и то не знају ”.
Zoran Živančević
Svako od nas misli da je genije a ustvari je ukrao tudje ideje . I na osnovu toga unistio pravog i orginalnog coveka koji je stvarni autor a ne taj koji je njegov plagijat.Ja sam to iskusio na svojoj orginalnonoj ideji koju su mi ukrali.
Stari Znanac
Koja je to ideja, reci te nam, postovani gospodine.
Preporučujem 14
Dragan Cvetković
Svako poštovanje za vrsnog naučnika koji potiče iz Srbije i škole u kojoj sam ja radio kao profesor. Ovakve rasprave ko je čiji su nepotrebne i dovodi naučnika u neprijatnu poziciju. Rasprava ovakve vrste mi liči na onu u kojoj se traži odgovor da li je starije jaje ili kokoška.Budimo ponosni na njegovo poreklo ali to ne treba da bude primarno. Od nauke će imati korist čitavo čovečansvo.
Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
Sjajan naučnik. Naravno, gospodin Vedral je maksimalno iskoristio svoje studije, svoj položaj i oblast kojom se bavi. Najviše su citirani naučnici koji se u pogodnom momentu nađu na pogodnom mestu i bave se pogodnom temom. I koji naravno znaju to da iskoriste. Citiranost, na žalost, pogrešno navodi na zaključke da ona određuje rang listu kvaliteta naučnika istraživača. Naučnici se u načelu teško porede i oni to takođe ne vole da čine. Zato, manimo se rangiranja u nauci. Podarimo nauci više mesta u svakodnevnim medijima i to je ono što je vredno u ovom lepom razgovoru s ovim vrsnim naučnikom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja