Kao ne­ko­li­ko po­sled­njih go­di­na, i sa­da na pre­la­zu iz 2017. u 2018, glav­na po­li­tič­ka te­ma su – iz­bo­ri. Gla­sa­nje za grad Be­o­grad, iz­ve­sno, sle­di naj­ka­sni­je u mar­tu, a nji­hov „sud­bin­ski” ili ma­kar ve­li­ki sim­bo­lič­ki zna­čaj na­di­la­zi či­nje­ni­cu da je reč „sa­mo” o lo­kal­nim iz­bo­ri­ma. I ma­da ni­je ne­mo­gu­će da u isto vre­me ipak bu­du or­ga­ni­zo­va­ni i no­vi van­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri, oni su za sa­da u dru­gom pla­nu, jer je „bit­ka za Be­o­grad” već do­volj­no in­te­re­sant­na.

Po tra­di­ci­o­nal­nom no­vo­go­di­šnjem is­tra­ži­va­nju „Po­li­ti­ke” i agen­ci­je „Fak­tor plus”, opo­zi­ci­o­na­ri su na ni­vou glav­nog gra­da u znat­no bo­ljem po­lo­ža­ju ne­go na re­pu­blič­kom ni­vou, a na­pred­njač­ka li­sta sto­ji ne­što lo­ši­je. Ipak, uz mo­guć­nost da so­ci­ja­li­sti i ra­di­ka­li, po re­cep­tu iz Mi­o­ni­ce, za­jed­no na­stu­pe na be­o­grad­skim iz­bo­ri­ma, SNS bi sa nji­ma imao prak­tič­no osi­gu­ra­nu skup­štin­sku ve­ći­nu. Reč je, na­rav­no, ka­ko is­ti­če di­rek­tor agen­ci­je „Fak­tor plus” Vla­di­mir Pe­jić, o mo­gu­ćim iz­bor­nim li­sta­ma, pa su i do­bi­je­ni re­zul­ta­ti sa­mo in­di­ka­ci­ja sta­nja, a ne ne­ka pre­ci­zna pro­jek­ci­ja.

Na­ša no­vo­go­di­šnja an­ke­ta, spro­ve­de­na na uzor­ku od 1.200 is­pi­ta­ni­ka u pe­ri­o­du od 15. do 25. de­cem­bra, po­ka­zu­je da 42 od­sto gra­đa­na ni­je za no­ve par­la­men­tar­ne iz­bo­re (28 od­sto je­ste za njih), ali i da ni­su si­gur­ni ko­li­ki će bi­ti vek vla­de Ane Br­na­bić.

 „Ne­ko je ne­za­do­vo­ljan ra­dom vla­de, ne­ko oče­ku­je re­kon­struk­ci­ju, ne­ko da će Alek­san­dar Vu­čić ras­pi­sa­ti iz­bo­re... Vla­da po ovim re­zul­ta­ti­ma ne de­lu­je sta­bil­no, ali to ne zna­či da ne­ma ve­ći­nu ili da je ne­ko spre­man da je ru­ši. Jed­no­stav­no, gra­đa­ni iz raz­li­či­tih raz­lo­ga ve­ru­ju da ne­će iz­gu­ra­ti baš ceo man­dat, a i mo­je mi­šlje­nje se po­kla­pa sa nji­ho­vim”, ka­že Pe­jić. Po­je­di­nač­ne oce­ne za čla­no­ve vla­de su do­sta ujed­na­če­ne i ni­ko se ne iz­dva­ja, osim do­ne­kle pre­mi­jer­ka Br­na­bić – 3,1 je nje­na pro­seč­na oce­na. 

Is­ti­ca­nju Ane Brnabić u ovom po­gle­du ve­ro­vat­no je do­pri­ne­la i sa­ma funk­ci­ja na ko­joj se na­la­zi, jer je kao mi­ni­star ra­ni­je bi­la u ni­vou osta­lih ko­le­ga, dok je, opet, po mi­šlje­nju Vla­di­mi­ra Pe­ji­ća, pred­sed­nik Vu­čić svo­jom lič­no­šću za­ra­dio bo­lju oce­nu za funk­ci­ju ko­ju oba­vlja. Sa pro­seč­nom oce­nom 4,1, ka­kvu je obič­no imao i kao pre­mi­jer, od­sko­čio je u od­no­su na oce­nu ko­ju je to­kom svog man­da­ta do­bi­jao pret­hod­ni pred­sed­nik To­mi­slav Ni­ko­lić, a ko­ja je, po na­šim is­tra­ži­va­nji­ma, obič­no bi­la slič­na ovoj – 2,5, ko­jom su ga is­pi­ta­ni­ci oce­ni­li za pe­to­go­di­šnji rad.

Ni­ko­lić sva­ka­ko ni­je imao Vu­či­ćev ni­vo po­pu­lar­no­sti, pa ni­je ni ta­ko iz­ne­na­đu­ju­će što ga ove go­di­ne ne­ma na li­sti po­li­ti­ča­ra ko­ji su osta­vi­li naj­ja­či po­zi­ti­van uti­sak, iako je pre­dao du­žnost na­sled­ni­ku pre ma­nje od po­la go­di­ne. „De­si­lo mu se slič­no što i Bo­ri­su Ta­di­ću kad je si­šao s vla­sti”, pri­me­ću­je di­rek­tor „Fak­to­ra plus”, ob­ja­šnja­va­ju­ći da se po­zi­ci­ja na ova­kvim li­sta­ma sti­če u skla­du sa onim šta po­li­ti­ča­ri ra­de, ko­li­ko se po­ja­vlju­ju u me­di­ji­ma, šta pri­ča­ju i ka­ko pro­la­ze na iz­bo­ri­ma. Uvek se tu na­đu (i na po­zi­tiv­noj i na ne­ga­tiv­noj li­sti) i ne­ki „se­zon­ski po­li­ti­ča­ri”, ko­ji ble­snu pa se uga­se, a da li će se to de­si­ti i sa oni­ma ko­ji se sa­da pr­vi put po­ja­vlju­ju – za­vi­si naj­vi­še od njih sa­mih.

„Ka­da je reč o lič­no­sti­ma na ne­ga­tiv­noj li­sti, osim ako se na njoj ni­su na­šli zbog ne­kog skan­da­la, to sa­mo po se­bi ne mo­ra da bu­de ne­što lo­še. To če­sto zna­či da ti lju­di pro­sto iza­zi­va­ju pa­žnju, zna­či da ne­što ra­de i da ima­ju re­ak­ci­ju sa su­prot­ne stra­ne, a ne­ka­da i u okvi­ru iste stran­ke”, ob­ja­šnja­va Pe­jić.

Pi­ta­nja o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji po­ka­za­la su da su gra­đa­ni u pri­lič­noj kon­fu­zi­ji, da ne zna­ju do­volj­no ili ne zna­ju šta da mi­sle o ključ­nom dr­žav­nom i po­li­tič­kom pro­ble­mu. „Mi­slim da u sko­ri­je vre­me ne­će ni zna­ti. Čak ne­ma­ju ni od­re­đen stav šta bi tre­ba­lo da bu­de pra­vo re­še­nje. Či­tav niz ovih pi­ta­nja po­ka­zu­je jed­nu po­de­lje­nost i zbu­nje­nost i po­pri­lič­no ve­li­ki broj lju­di ko­ji ’ne zna’ ili ’ne­ma stav’. Od­luč­ni su sa­mo u to­me da se ne pre­đe cr­ve­na li­ni­ja – da Ko­so­vo ne tre­ba da bu­de ne­za­vi­sno i da Sr­bi na KiM ne sme­ju da bu­du ugro­že­ni. Sve osta­lo je po­pri­lič­no ne­ja­sno, a to je i lo­gič­no, jer mi se či­ni da ni po­li­ti­ča­ri­ma ni­je ja­sno”, oce­nju­je on.

Set pi­ta­nja o dru­goj ve­li­koj te­mi – evro­in­te­gra­ci­ja­ma, go­vo­ri da su gra­đa­ni po­sta­li pe­si­mi­stič­ni­ji ka­da je reč o br­zi­ni i mo­guć­no­sti učla­nje­nja Sr­bi­je u EU. U na­šem no­vo­go­di­šnjem is­tra­ži­va­nju pre dve go­di­ne (2015/16), tek 14 od­sto is­pi­ta­ni­ka je od­go­vo­ri­lo da ni­ka­da ne­će­mo ući u Evrop­sku uni­ju, a sa­da ta­ko mi­sli njih 30 od­sto. Sa 30 na 36 od­sto po­ras­tao je i broj onih ko­ji mi­sle da bi Sr­bi­ja mo­gla da uđe u EU tek po­sle 2024. go­di­ne. „Ne­ki mi­sle da ne­će­mo ući jer ne mo­že­mo is­pu­ni­ti uslo­ve, ne­ki da nas EU sva­ka­ko ne­će, a ne­ki da sa­ma EU ne­će op­sta­ti”, is­ti­če Vla­di­mir Pe­jić, za­klju­ču­ju­ći da je put Sr­bi­je ka EU ne­si­gu­ran, ne­iz­ve­stan i spor.