Kao nekoliko poslednjih godina, i sada na prelazu iz 2017. u 2018, glavna politička tema su – izbori. Glasanje za grad Beograd, izvesno, sledi najkasnije u martu, a njihov „sudbinski” ili makar veliki simbolički značaj nadilazi činjenicu da je reč „samo” o lokalnim izborima. I mada nije nemoguće da u isto vreme ipak budu organizovani i novi vanredni parlamentarni izbori, oni su za sada u drugom planu, jer je „bitka za Beograd” već dovoljno interesantna.
Po tradicionalnom novogodišnjem istraživanju „Politike” i agencije „Faktor plus”, opozicionari su na nivou glavnog grada u znatno boljem položaju nego na republičkom nivou, a naprednjačka lista stoji nešto lošije. Ipak, uz mogućnost da socijalisti i radikali, po receptu iz Mionice, zajedno nastupe na beogradskim izborima, SNS bi sa njima imao praktično osiguranu skupštinsku većinu. Reč je, naravno, kako ističe direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Pejić, o mogućim izbornim listama, pa su i dobijeni rezultati samo indikacija stanja, a ne neka precizna projekcija.
Naša novogodišnja anketa, sprovedena na uzorku od 1.200 ispitanika u periodu od 15. do 25. decembra, pokazuje da 42 odsto građana nije za nove parlamentarne izbore (28 odsto jeste za njih), ali i da nisu sigurni koliki će biti vek vlade Ane Brnabić.
„Neko je nezadovoljan radom vlade, neko očekuje rekonstrukciju, neko da će Aleksandar Vučić raspisati izbore... Vlada po ovim rezultatima ne deluje stabilno, ali to ne znači da nema većinu ili da je neko spreman da je ruši. Jednostavno, građani iz različitih razloga veruju da neće izgurati baš ceo mandat, a i moje mišljenje se poklapa sa njihovim”, kaže Pejić. Pojedinačne ocene za članove vlade su dosta ujednačene i niko se ne izdvaja, osim donekle premijerka Brnabić – 3,1 je njena prosečna ocena.
Isticanju Ane Brnabić u ovom pogledu verovatno je doprinela i sama funkcija na kojoj se nalazi, jer je kao ministar ranije bila u nivou ostalih kolega, dok je, opet, po mišljenju Vladimira Pejića, predsednik Vučić svojom ličnošću zaradio bolju ocenu za funkciju koju obavlja. Sa prosečnom ocenom 4,1, kakvu je obično imao i kao premijer, odskočio je u odnosu na ocenu koju je tokom svog mandata dobijao prethodni predsednik Tomislav Nikolić, a koja je, po našim istraživanjima, obično bila slična ovoj – 2,5, kojom su ga ispitanici ocenili za petogodišnji rad.
Nikolić svakako nije imao Vučićev nivo popularnosti, pa nije ni tako iznenađujuće što ga ove godine nema na listi političara koji su ostavili najjači pozitivan utisak, iako je predao dužnost nasledniku pre manje od pola godine. „Desilo mu se slično što i Borisu Tadiću kad je sišao s vlasti”, primećuje direktor „Faktora plus”, objašnjavajući da se pozicija na ovakvim listama stiče u skladu sa onim šta političari rade, koliko se pojavljuju u medijima, šta pričaju i kako prolaze na izborima. Uvek se tu nađu (i na pozitivnoj i na negativnoj listi) i neki „sezonski političari”, koji blesnu pa se ugase, a da li će se to desiti i sa onima koji se sada prvi put pojavljuju – zavisi najviše od njih samih.
„Kada je reč o ličnostima na negativnoj listi, osim ako se na njoj nisu našli zbog nekog skandala, to samo po sebi ne mora da bude nešto loše. To često znači da ti ljudi prosto izazivaju pažnju, znači da nešto rade i da imaju reakciju sa suprotne strane, a nekada i u okviru iste stranke”, objašnjava Pejić.
Pitanja o Kosovu i Metohiji pokazala su da su građani u priličnoj konfuziji, da ne znaju dovoljno ili ne znaju šta da misle o ključnom državnom i političkom problemu. „Mislim da u skorije vreme neće ni znati. Čak nemaju ni određen stav šta bi trebalo da bude pravo rešenje. Čitav niz ovih pitanja pokazuje jednu podeljenost i zbunjenost i poprilično veliki broj ljudi koji ’ne zna’ ili ’nema stav’. Odlučni su samo u tome da se ne pređe crvena linija – da Kosovo ne treba da bude nezavisno i da Srbi na KiM ne smeju da budu ugroženi. Sve ostalo je poprilično nejasno, a to je i logično, jer mi se čini da ni političarima nije jasno”, ocenjuje on.
Set pitanja o drugoj velikoj temi – evrointegracijama, govori da su građani postali pesimističniji kada je reč o brzini i mogućnosti učlanjenja Srbije u EU. U našem novogodišnjem istraživanju pre dve godine (2015/16), tek 14 odsto ispitanika je odgovorilo da nikada nećemo ući u Evropsku uniju, a sada tako misli njih 30 odsto. Sa 30 na 36 odsto porastao je i broj onih koji misle da bi Srbija mogla da uđe u EU tek posle 2024. godine. „Neki misle da nećemo ući jer ne možemo ispuniti uslove, neki da nas EU svakako neće, a neki da sama EU neće opstati”, ističe Vladimir Pejić, zaključujući da je put Srbije ka EU nesiguran, neizvestan i spor.
