nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:01

Krcun, Draža i drugovi sa Briona

U užičkom arhivu pri kraju priprema knjige o Penezićevoj prepisci sa suprugom Zinom u periodu od 1944. do 1963. godine
Autor: Branko Pejovićsreda, 03.01.2018. u 22:00
Бранко Ћопић са Крцуном (Фотографије Архив Ужице)
Хајле Селасије и Слободан Пенезић

Užice – „Drugovima sa Briona ne sviđa se moj napis o Draži. Šta da radim ja, narodu se sviđa...” Ovako je nekad, dok je bio u vrhu države i Brozove vlasti, pisao Slobodan Penezić Krcun u jednom od pisama svojoj supruzi Zini Belić Penezić.

Zanimljiva je, a nepoznata, ta Krcunova porodična prepiska. U njoj, uz ostalo, supruzi piše i o svom viđenju ratne situacije i odnosa snaga u Srbiji pred konačan obračun 1944. godine, detaljima iz vremena Rezolucije IB, dobu neprikosnovene vlasti, pojavi dekadencije, lomova i narušavanja drugarstava i bliskosti stečenih u ratu i revoluciji, izgledu Zvezdinog stadiona „Marakana”, osmišljenog po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani...

Upravo o toj prepisci priprema se knjiga u užičkom Istorijskom arhivu, kome je proletos porodica Penezić predala arhivsku građu o Krcunu u 20 kutija. Poslove na knjizi već privode kraju direktor ovog arhiva Željko Marković i istoričar iz Novog Sada Aleksandar Rajevac, s namerom da bude objavljena u prvom tromesečju 2018. godine.

Autori otkrivaju za „Politiku” da je reč o sedamdesetak pisama koja su Krcun i njegova supruga Zina upućivali jedno drugom od proleća 1944. do leta 1963. godine:

– Prepiska je tematski široka, od privatne do poslovne sfere, a počinje neposredno nakon prijepoljske tragedije partizanskih jedinica iz Srbije i prati uspon Slobodana Penezića od pobednika u građanskom ratu i revoluciji, preko šefa Ozne, ministra unutrašnjih poslova, pa sve do položaja predsednika srpske vlade. Pošto je period u kome su pisma pisana prilično dug, odlučili smo da ga podelimo na šest celina. Imamo, na primer, poglavlje vezano za ratni period, ali i jedno koje govori o velikoj Krcunovoj ljubavi prema FK Crvena zvezda i želji da se izgradi moderan stadion, čak i po cenu prodaje maestralnog Dragoslava Šekularca. U posebnu celinu izdvojili smo državne posete, Penezićeve utiske sa putovanja na kojima je bio u društvu sa Titom i drugim visokopozicioniranim jugoslovenskim funkcionerima. Čitaocima, kao i istoričarima i istraživačima, mogu biti zanimljive Penezićeve konstatacije „ušli smo u kolo i moramo igrati do kraja”, odmah po završetku rata, ona o drugovima sa Briona, i slične. Veliku pomoć u radu na knjizi pružio nam je Penezićev sin Srđa – navode autori Marković i Rajevac.

Penezić je supruzi Zini pisao i o izgledu Zvezdinog stadiona Ma„rakana”, osmišljenog
po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani

Dodaju da je prilično nečitak rukopis tih pisama predstavljao prepreku, ali je značaj građe bio dovoljan motiv da čitanju priđu s velikim entuzijazmom:

– Ova pisma upoznaju nas, pre svega, sa onom stranom ličnosti Slobodana Penezića o kojoj se slabo govorilo i pisalo, pre svega zbog surovosti i tragike događaja u kojima je bio jedan od aktera. U prepisci možemo videti nežnog oca i muža, emotivnog čoveka posvećenog porodici i prijateljima, ali i iskrenog zagovornika ideje socijalne pravde i jednakosti, funkcionera koji lični budžet odvaja od državnog. Nakon čitanja ovih pisama mnogima će postati jasno koliko je slika o Slobodanu Peneziću iz pera Borislava Mihailovića Mihiza bila realna. Koliko je dobro Mihiz u jednoj pijanoj noći shvatio zašto se na licima pripadnika i oficira moćnih bezbedonosnih službi javljao iskreni drugarski osmeh „kad reknu Krcun”, ali i sentimentalnost i „slutnju tragike” koju je primetio.

Po rečima direktora užičkog arhiva Željka Markovića, ovom knjigom arhiv pre svega ispunjava osnovni zadatak: da objavljuje raspoloživu arhivsku građu i učini je svima dostupnom. Ta građa o Krcunovom životu ima širi istorijski i društveni kontekst. Knjiga će, kaže Marković, biti bogato ilustrovana fotografijama i dokumentima, a na drukčiji način osvetliće i Penezića i vreme u kome je nastala.

Ostala dokumentacija i predmeti iz Krcunovog ličnog fonda u ovom arhivu biće predstavljeni javnosti na jesen, izložbom za Dan grada Užica. Na naše pitanje da li će tada biti predočeno više podataka o onome što javnost veoma zanima, Krcunovom obračunu s Dražom i četnicima, direktor arhiva otkriva da je nešto više o tome sačuvano u Krcunovim govorima, koji će na izložbi takođe biti predstavljeni, ali da u pomenutoj porodičnoj prepisci toga gotovo i nema.


Komentari29
98176
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Luka
Znaci, Krcun je osnovao Zvezdu, a ubio Drazu?
Петар Ј акшић
Господине 'Праведно, Припадници ЈКВуО заклали су ,у Мачви 1943/44.године,62 особе српске националности.Између осталих и др.Стојана Гргура,лекара избеглицу из Бајмока,сина солунског добровољца из села Берушице ,Гацко,Херцеговина,под оптужбом да је слао санитетски материјал партизанима у Бановом Пољу.О каквим то онда делима причате да ће бранити Дражу.Покољи у Шеварицама ,Узвећу и нарочто у Воћњаку код Лознице потпуно су урушили углед четника у очима народа Мачве и Јадра.О покољима у Вранићу и широм Србије да и не говоримо.
Dana
@Katarin Krstic Srbija je u Prvom Svetskom Ratu bila toliko razorena, da u Beogradu nije bilo ponovno uspostavljene elektrichne energije do 1922. godine. Inache, u poslednjoj chetvrtini XIX veka Beograd se toliko urbano razvijao, da je 1914. godine ekonomski bio razvijeniji od Zagreba. Manji gradovi u Srbiji takodje su dozivljavali rapidan urbani preobrazaj u isto vreme, ali ih je Austro-Ugarsko bestijanje vratilo sve vek unazad. Tachno je da su 1919. Slovenija i Hrvatska bile "lepshe i razvijenije" - zato shto nisu bile pljachkane i razarane.
Mile Zrnić
Naslovom i prvom rečenicom teksta sugerišete čitaocu da pomisli da je Krcun bio za Dražu. A to je, sviđalo se to kome ili ne, daleko od istine. Narodni heroj Slobodan Penezić Krcun je bio glavni organizator hvatanja i privođenja pravdi četničkog vođe Draže Mihailovića. I tačka!
Milos
On je bio jedan od glavnih inicijatora i izvrsilac masovnih likvidacija pristalica Kraljevine Jugoslavije, izmedju ostalih i generala Mihailovica. Samo u Srbiji je evidentirano 211 masovnih grobnica sa preko 60000 zrtava, a u Sloveniji 586 masovnih grobnica. Pretpostavlja se da je u Crnoj Gori partizanski pokret likvidirao oko 40000 ljudi, pri cemu je Crna gora tada imala ispod 400 000 stanovnika. U odnosu na zlocine koji se pripisuju cetnicima, to je odnos verovatno 20:1,.
Preporučujem 37
Pravedno
Privodjenje pravdi???? Pa već je donesena presuda da mu sudjenje nije bilo pravedno i pošteno, zar ne? Ne branim Dražu, braniće ga njegova djela, ali treba biti pošten i priznati da nije priveden pravdi nego samovolji. Mi danas moramo biti fer i prema partizanima i prema četnicima i ustašama i ostalima, jedino tako ćemo moći biti učitelji i moralni uzori mladjima.
Preporučujem 55
Tasa
@ Dragi Nema tu nicega za ponos. Draza organizovao Ravnogorski pokret, a njegovi boric osim sto su zajedno sa Nemcima pocinili monstruozne zlocine, o cemu svedoce spomenici zrtvama, na koje potomci i dan danas polazu cvece i pale svece, zajedno s Nemcima, nacistima sramno pobegli iz zemlje. Britanci su Drazi ponudili castan izlaz, da se stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje, ali je on to odbio stavivsi se iznad suverena i zavrsio kao odmetnik. Sa sobom je poveo 20,000 mladih ljudi, naknadno mobilisanih, koji su nepotrebno izginuli u sukobu sa snagama pobednika. Brigadni general Ficroj Maklejn, vodja britanske vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestavajuci Cercila o stanju na JU ratistu rekao je “Mihailovic je oko sebe okupio i indoktrinirao tako morbidne zlocince, uporedive jedino sa ustasama Ante Pavelica, cime je potpuno kompromitovao svoj pokret kao monarhisticki i patriotski”. Ova poruka je emitovana 27.marta 1944 g.na radio BBC-u.
Tasa
@Beogradjanin Schwabenländle Brigadni general, karijerni diplomata Ficroj Maklejn, Skotlandjanin, pa se njegovo prezime u zemlji njegovog porekla tako izgovara,bio je Cercilov intimni prijatelj, koga je on posla na celo vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a, upravo zato sto je imao poverenjeu njega. Posle rata je imao kucu na Korculi gde je odrzana svadba njegovog sina. Pedesetih je pratio Kraljicu u poseti Beogradu. Osamdesetih je pratio princa Carlsa u obilazak terena gde su se odigrale bitka na Neretvi i Sutjesci tako da je buduci Britanski kralj dobro upoznat sta se dogadjalo na JU ratistu. Maklejn je doziveo raspad Jugoslavije za cije se odrzavanje zalagao.Maklejn je dosta vremena provodio u JU,pa cudi zasto ga niko nije pitao o razlozima zasto je Cercilu poslao takvu poruku? Toliko o Maklejnu, al sta cemo s ‘child’ Randolfom? Mozda je on prevario oca, a mozda je i sam Cercil agent NKVEDE-a, koji radi u korist komunista? Ko zna?
Preporučujem 18
Beogradjanin Schwabenländle
Ово са Меклином је једноставно комунистичка, још увек навелико присутна у Србији , лаж.
Preporučujem 44

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja