četvrtak, 18.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:47

Krcun, Draža i drugovi sa Briona

U užičkom arhivu pri kraju priprema knjige o Penezićevoj prepisci sa suprugom Zinom u periodu od 1944. do 1963. godine
Autor: Branko Pejovićsreda, 03.01.2018. u 22:00
Бранко Ћопић са Крцуном (Фотографије Архив Ужице)
Хајле Селасије и Слободан Пенезић

Užice – „Drugovima sa Briona ne sviđa se moj napis o Draži. Šta da radim ja, narodu se sviđa...” Ovako je nekad, dok je bio u vrhu države i Brozove vlasti, pisao Slobodan Penezić Krcun u jednom od pisama svojoj supruzi Zini Belić Penezić.

Zanimljiva je, a nepoznata, ta Krcunova porodična prepiska. U njoj, uz ostalo, supruzi piše i o svom viđenju ratne situacije i odnosa snaga u Srbiji pred konačan obračun 1944. godine, detaljima iz vremena Rezolucije IB, dobu neprikosnovene vlasti, pojavi dekadencije, lomova i narušavanja drugarstava i bliskosti stečenih u ratu i revoluciji, izgledu Zvezdinog stadiona „Marakana”, osmišljenog po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani...

Upravo o toj prepisci priprema se knjiga u užičkom Istorijskom arhivu, kome je proletos porodica Penezić predala arhivsku građu o Krcunu u 20 kutija. Poslove na knjizi već privode kraju direktor ovog arhiva Željko Marković i istoričar iz Novog Sada Aleksandar Rajevac, s namerom da bude objavljena u prvom tromesečju 2018. godine.

Autori otkrivaju za „Politiku” da je reč o sedamdesetak pisama koja su Krcun i njegova supruga Zina upućivali jedno drugom od proleća 1944. do leta 1963. godine:

– Prepiska je tematski široka, od privatne do poslovne sfere, a počinje neposredno nakon prijepoljske tragedije partizanskih jedinica iz Srbije i prati uspon Slobodana Penezića od pobednika u građanskom ratu i revoluciji, preko šefa Ozne, ministra unutrašnjih poslova, pa sve do položaja predsednika srpske vlade. Pošto je period u kome su pisma pisana prilično dug, odlučili smo da ga podelimo na šest celina. Imamo, na primer, poglavlje vezano za ratni period, ali i jedno koje govori o velikoj Krcunovoj ljubavi prema FK Crvena zvezda i želji da se izgradi moderan stadion, čak i po cenu prodaje maestralnog Dragoslava Šekularca. U posebnu celinu izdvojili smo državne posete, Penezićeve utiske sa putovanja na kojima je bio u društvu sa Titom i drugim visokopozicioniranim jugoslovenskim funkcionerima. Čitaocima, kao i istoričarima i istraživačima, mogu biti zanimljive Penezićeve konstatacije „ušli smo u kolo i moramo igrati do kraja”, odmah po završetku rata, ona o drugovima sa Briona, i slične. Veliku pomoć u radu na knjizi pružio nam je Penezićev sin Srđa – navode autori Marković i Rajevac.

Penezić je supruzi Zini pisao i o izgledu Zvezdinog stadiona Ma„rakana”, osmišljenog
po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani

Dodaju da je prilično nečitak rukopis tih pisama predstavljao prepreku, ali je značaj građe bio dovoljan motiv da čitanju priđu s velikim entuzijazmom:

– Ova pisma upoznaju nas, pre svega, sa onom stranom ličnosti Slobodana Penezića o kojoj se slabo govorilo i pisalo, pre svega zbog surovosti i tragike događaja u kojima je bio jedan od aktera. U prepisci možemo videti nežnog oca i muža, emotivnog čoveka posvećenog porodici i prijateljima, ali i iskrenog zagovornika ideje socijalne pravde i jednakosti, funkcionera koji lični budžet odvaja od državnog. Nakon čitanja ovih pisama mnogima će postati jasno koliko je slika o Slobodanu Peneziću iz pera Borislava Mihailovića Mihiza bila realna. Koliko je dobro Mihiz u jednoj pijanoj noći shvatio zašto se na licima pripadnika i oficira moćnih bezbedonosnih službi javljao iskreni drugarski osmeh „kad reknu Krcun”, ali i sentimentalnost i „slutnju tragike” koju je primetio.

Po rečima direktora užičkog arhiva Željka Markovića, ovom knjigom arhiv pre svega ispunjava osnovni zadatak: da objavljuje raspoloživu arhivsku građu i učini je svima dostupnom. Ta građa o Krcunovom životu ima širi istorijski i društveni kontekst. Knjiga će, kaže Marković, biti bogato ilustrovana fotografijama i dokumentima, a na drukčiji način osvetliće i Penezića i vreme u kome je nastala.

Ostala dokumentacija i predmeti iz Krcunovog ličnog fonda u ovom arhivu biće predstavljeni javnosti na jesen, izložbom za Dan grada Užica. Na naše pitanje da li će tada biti predočeno više podataka o onome što javnost veoma zanima, Krcunovom obračunu s Dražom i četnicima, direktor arhiva otkriva da je nešto više o tome sačuvano u Krcunovim govorima, koji će na izložbi takođe biti predstavljeni, ali da u pomenutoj porodičnoj prepisci toga gotovo i nema.


Komentari28
62d19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ј акшић
Господине 'Праведно, Припадници ЈКВуО заклали су ,у Мачви 1943/44.године,62 особе српске националности.Између осталих и др.Стојана Гргура,лекара избеглицу из Бајмока,сина солунског добровољца из села Берушице ,Гацко,Херцеговина,под оптужбом да је слао санитетски материјал партизанима у Бановом Пољу.О каквим то онда делима причате да ће бранити Дражу.Покољи у Шеварицама ,Узвећу и нарочто у Воћњаку код Лознице потпуно су урушили углед четника у очима народа Мачве и Јадра.О покољима у Вранићу и широм Србије да и не говоримо.
Dana
@Katarin Krstic Srbija je u Prvom Svetskom Ratu bila toliko razorena, da u Beogradu nije bilo ponovno uspostavljene elektrichne energije do 1922. godine. Inache, u poslednjoj chetvrtini XIX veka Beograd se toliko urbano razvijao, da je 1914. godine ekonomski bio razvijeniji od Zagreba. Manji gradovi u Srbiji takodje su dozivljavali rapidan urbani preobrazaj u isto vreme, ali ih je Austro-Ugarsko bestijanje vratilo sve vek unazad. Tachno je da su 1919. Slovenija i Hrvatska bile "lepshe i razvijenije" - zato shto nisu bile pljachkane i razarane.
Mile Zrnić
Naslovom i prvom rečenicom teksta sugerišete čitaocu da pomisli da je Krcun bio za Dražu. A to je, sviđalo se to kome ili ne, daleko od istine. Narodni heroj Slobodan Penezić Krcun je bio glavni organizator hvatanja i privođenja pravdi četničkog vođe Draže Mihailovića. I tačka!
Milos
On je bio jedan od glavnih inicijatora i izvrsilac masovnih likvidacija pristalica Kraljevine Jugoslavije, izmedju ostalih i generala Mihailovica. Samo u Srbiji je evidentirano 211 masovnih grobnica sa preko 60000 zrtava, a u Sloveniji 586 masovnih grobnica. Pretpostavlja se da je u Crnoj Gori partizanski pokret likvidirao oko 40000 ljudi, pri cemu je Crna gora tada imala ispod 400 000 stanovnika. U odnosu na zlocine koji se pripisuju cetnicima, to je odnos verovatno 20:1,.
Preporučujem 16
Pravedno
Privodjenje pravdi???? Pa već je donesena presuda da mu sudjenje nije bilo pravedno i pošteno, zar ne? Ne branim Dražu, braniće ga njegova djela, ali treba biti pošten i priznati da nije priveden pravdi nego samovolji. Mi danas moramo biti fer i prema partizanima i prema četnicima i ustašama i ostalima, jedino tako ćemo moći biti učitelji i moralni uzori mladjima.
Preporučujem 43
Tasa
@ Dragi Nema tu nicega za ponos. Draza organizovao Ravnogorski pokret, a njegovi boric osim sto su zajedno sa Nemcima pocinili monstruozne zlocine, o cemu svedoce spomenici zrtvama, na koje potomci i dan danas polazu cvece i pale svece, zajedno s Nemcima, nacistima sramno pobegli iz zemlje. Britanci su Drazi ponudili castan izlaz, da se stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje, ali je on to odbio stavivsi se iznad suverena i zavrsio kao odmetnik. Sa sobom je poveo 20,000 mladih ljudi, naknadno mobilisanih, koji su nepotrebno izginuli u sukobu sa snagama pobednika. Brigadni general Ficroj Maklejn, vodja britanske vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestavajuci Cercila o stanju na JU ratistu rekao je “Mihailovic je oko sebe okupio i indoktrinirao tako morbidne zlocince, uporedive jedino sa ustasama Ante Pavelica, cime je potpuno kompromitovao svoj pokret kao monarhisticki i patriotski”. Ova poruka je emitovana 27.marta 1944 g.na radio BBC-u.
Tasa
@Beogradjanin Schwabenländle Brigadni general, karijerni diplomata Ficroj Maklejn, Skotlandjanin, pa se njegovo prezime u zemlji njegovog porekla tako izgovara,bio je Cercilov intimni prijatelj, koga je on posla na celo vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a, upravo zato sto je imao poverenjeu njega. Posle rata je imao kucu na Korculi gde je odrzana svadba njegovog sina. Pedesetih je pratio Kraljicu u poseti Beogradu. Osamdesetih je pratio princa Carlsa u obilazak terena gde su se odigrale bitka na Neretvi i Sutjesci tako da je buduci Britanski kralj dobro upoznat sta se dogadjalo na JU ratistu. Maklejn je doziveo raspad Jugoslavije za cije se odrzavanje zalagao.Maklejn je dosta vremena provodio u JU,pa cudi zasto ga niko nije pitao o razlozima zasto je Cercilu poslao takvu poruku? Toliko o Maklejnu, al sta cemo s ‘child’ Randolfom? Mozda je on prevario oca, a mozda je i sam Cercil agent NKVEDE-a, koji radi u korist komunista? Ko zna?
Preporučujem 15
Beogradjanin Schwabenländle
Ово са Меклином је једноставно комунистичка, још увек навелико присутна у Србији , лаж.
Preporučujem 36
Данило
И ако су све Данилово најмилије побили комунисти, Данило не мрзи, поготово пред велики Празник Рожденства Христова. Само подсећам да је српски Патријарх мудрији од комуниста. Било је и комунста поштених људи, ниси ишли да зграбе туђе као вође Коминтерне, али мудрости нису имали. Ту је проблем.Србима недостаје мудрост. Како Данило? Као дете из четничке куће, где се увек славила Слава и ложили бадњаци не радујем се наглој пропасти комунизма, и то је вид Револуције. Нека владају, нека све буде постепено и лагано, без великих ломова, нисмо афрички дивљаци. Ником не желим оно кроз шта је прошла моја породица верна Петру и Отаџбини. Милош неписмени је био мудрост, а они Карађорђевићи велико наше страдање, без потребе. Данило ипак поштује краљевски Дом и Дражу, Де Головог класића. Шта би дали Хрвати да имају краљевски Дом и Круну као славни Срби и лукави Британци.?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja