ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33
EKSKLUZIVNI INTERVJU: SNEŽANA STANOJKOVIĆ, tužilac za ratne zločine

Ispitujemo više od 750 predmeta sa Kosova i Metohije

Nisam zadovoljna dinamikom suđenja za zločin u Srebrenici. – Sa Mehanizmom ćemo sarađivati u istoj formi kao i sa Tribunalom
Autor: Miroslava Derikonjićsreda, 03.01.2018. u 22:00
(Фото М. Дерикоњић)

Tužilaštvo za ratne zločine treba da goni sve počinioce ratnih zločina bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, pre svega zbog toga što se kroz njihovo procesuiranje makar delimično ostvaruje pravda za žrtve tih zločina. Međutim, čim se dođe do konkretnih krivičnih postupaka protiv osumnjičenih za nesumnjivo učinjena krivična dela ratnog zločina, često se čuju prigovori da ovo tužilaštvo goni samo Srbe, kaže u razgovoru za „Politiku” Snežana Stanojković, tužilac za ratne zločine.

– Zadatak Tužilaštva je da goni sve počinioce ratnih zločina koji su mu dostupni i da u okviru međunarodne saradnje pruži puni doprinos krivičnom gonjenju onih koji su dostupni pravosudnim organima drugih država – navodi tužiteljka.

U prvom intervjuu koji daje za srpske medije, Snežana Stanojković otkriva da je Tužilaštvo kojim rukovodi sa Kosova i Metohije preuzelo više od 700 predmeta.

Jeste li i na koji način ispitivali te predmete?

Nakon detaljne analize svih preuzetih predmeta, zadržani su oni kojima su obuhvaćeni događaji iz nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine. Reč je o 761 predmetu, koji je uveden u odgovarajuće upisnike i raspoređen obrađivačima radi postupanja.

Dokle se stiglo u istragama u slučajevima nestalih Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine?

Tužilaštvo je prvi put napravilo bazu sa podacima svih žrtava na Kosovu i Metohiji. Nismo pravili podelu po nacionalnoj osnovi. Napravljena je i baza podataka o žrtvama sa teritorije Hrvatske, a trenutno se radi na formiranju baze žrtava sa teritorije Bosne i Hercegovine. Sve podatke ćemo uporediti sa podacima Komisije za nestale osobe Vlade Republike Srbije, u skladu sa Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Da li Tužilaštvo i dalje istražuje slučaj trgovine ljudskim organima? Svojevremeno je javnost upoznata sa iskazom važnog svedoka u ovom slučaju. Da li je on i dalje dostupan pravosuđu Srbije?

Predmet trgovine ljudskim organima, poznat kao „žuta kuća”, i dalje je aktivan. Treba sačekati početak rada takozvanog suda za OVK i videti hoće li u vezi sa ovim događajima biti podignute neke optužnice. O svedoku ne bih govorila. Podaci iz predistražnog postupka predstavljaju tajnu, te bi bilo vrlo neodgovorno, čak i protivzakonito iznositi činjenice do kojih smo došli.

Zvaničnici su najavili nastavak istrage protiv Haradinaja. Šta se, konkretno, radi na ovom slučaju?

Tužilaštvo za ratne zločine donelo je naredbu o proširenju istrage i u okviru nje postupa. Imajući u vidu tajnost istrage, reći ću samo da nije reč o događajima za koje je Haradinaj odgovarao pred Haškim tribunalom, niti zbog kojih mu je određen pritvor, odnosno zbog čega je uhapšen u januaru prošle godine u Francuskoj.

Da li ste zadovoljni dinamikom suđenja za zločin u Srebrenici?

Nisam. U konkretnom predmetu, Apelacioni sud je odbacio optužnicu. Po nalogu ovog suda, Tužilaštvo je podnelo zahtev za nastavak postupka. Sada čekamo odluku Apelacionog suda po našoj žalbi u vezi sa izdvajanjem dokaza koji su izvedeni u dosadašnjem toku postupka.

Da li su vas iz Hrvatske zvali povodom procesuiranja bivših oficira JNA zbog vazdušnog napada na Banske dvore u Zagrebu 1999, kada su se u ovoj zgradi nalazili Franjo Tuđman, Stjepan Mesić i Ante Marković?

Sve što znam o ovom događaju saznala sam iz medija, niko mi se iz Državnog odvjetništva Republike Hrvatske nije obratio.

U Zagrebu je slučaj Banski dvori predstavljen na konferenciji za novinare, uz izraženu zahvalnost hrvatskim tajnim službama na prikupljanju podataka. Kakva je saradnja Tužilaštva za ratne zločine Srbije sa ovdašnjim bezbednosnim agencijama?

Kada ima potrebe, Tužilaštvo im se obraća i sa njima sarađuje u okvirima koje propisuje Zakonik o krivičnom postupku.

Kada se govori o odnosima Srbije i Amerike, uvek se pominje slučaj braće Bitići. U kojoj je fazi ovaj postupak?

Podsetiću da je sud doneo oslobađajuću presudu u postupku protiv dvojice okrivljenih. Shodno tome, Tužilaštvo je donelo novu naredbu o sprovođenju istrage, intenzivno prikuplja dokaze i podatke u cilju rasvetljenja ovog zločina.

Šta kažete na primedbe da je Tužilaštvo za ratne zločine bilo više usredsređeno na procesuiranje osumnjičenih srpske nacionalnosti, nego na srpske žrtve?

Takav utisak u javnosti zasnovan je i na podacima o nacionalnoj pripadnosti osoba protiv kojih je Tužilaštvo pokrenulo krivični postupak, a kojih je, prema podacima iz analize rezultata praćenja suđenja misije OEBS-a u Srbiji u periodu 2003–2014. godine, čak 86 odsto. Za donošenje bilo kakvog valjanog zaključka mora se voditi računa o činjenici da se dostupnost učinilaca zločina na štetu Srba svodila na izuzetke od pravila, da su te osobe nedostupne pravosuđu Srbije. Što je još važnije, da bi bilo ko mogao da kaže da Tužilaštvo nije posvećivalo dovoljno pažnje srpskim žrtvama, morao bi da izvrši uvid u više stotina predmeta koji se tiču ratnih zločina u kojima su oštećeni Srbi. Međutim, to angažovanje ostaje nevidljivo za javnost, sve dok se protiv učinilaca tih zločina ne pokrene krivični postupak. Da gonimo sve počinioce ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost, obavezuju nas zakoni na osnovu kojih postupamo, ali pošto progon počinilaca ratnih zločina ima širu dimenziju, koja se ne tiče samo njihove krivice, nego se tiče i demokratske zrelosti naše države i celog društva, u našem radu moramo da vodimo računa i o toj činjenici. Tužilaštvo za ratne zločine je tužilaštvo Republike Srbije, koja se na mapu samostalnih država Evrope i sveta nije upisala tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ta činjenica, ili podatak da je Vojska Kraljevine Jugoslavije u Prvom svetskom ratu i posle strašnih zločina nad srpskim civilima postupala sa ratnim zarobljenicima i ranjenicima na način kako su to propisivale tada važeće konvencije, obavezuju na veću osetljivost prema svakom zločinu protiv čovečnosti i međunarodnog prava učinjenom navodno u ime srpskog naroda.

Hoćete li i na koji način sarađivati sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove, naslednikom Haškog tribunala?

Suštinski, za Tužilaštvo za ratne zločine ništa se ne menja zatvaranjem Haškog tribunala. Memorandum o saradnji sa tužilaštvom Mehanizma potpisan je još 2014. godine. Sa Mehanizmom ćemo sarađivati u istoj formi kao i sa Tribunalom, pretežno preko oficira za vezu našeg tužilaštva, koji je angažovan pri tužilaštvu Mehanizma.

Izvršioci zločina nad Srbima uglavnom su nedostupni Tužilaštvu, čak i kada protiv njih postoje kvalitetni dokazi. Da li su suđenja u odsustvu prihvatljiva za Tužilaštvo?

U svom programu podsetila sam na zakonsku mogućnost suđenja u odsustvu, u slučajevima u kojima su iscrpljene sve druge mogućnosti za ostvarivanje pravde za žrtve ratnih zločina i oštećene građane Srbije. Oni koji su iz meni nepoznatih razloga prevideli moje prvenstveno zalaganje za regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina suđenje u odsustvu tendenciozno su videli kao glavnu karakteristiku mog programa. Naglašavam da je suđenje u odsustvu samo zakonska mogućnost naših pravosudnih organa, i to u onim slučajevima kada, uz sve predočene dokaze, godinama izostaje reakcija pravosudnih organa drugih država, kojima su potencijalni učinioci zločina dostupni.

Tužilaštvo za ratne zločine godinu dana je bilo bez šefa, zbog čega se kasnilo sa ispunjavanjem obaveza iz Akcionog plana. Koje obaveze, konkretno, nisu ispunjene i da li je moguće, i kako, nadoknaditi zaostatak?

Tužilaštvo je intenziviralo rad na aktivnostima predviđenim Akcionim planom za poglavlje 23, kako bi se nadoknadilo izgubljeno vreme, tako da je većina aktivnosti ispunjena, a realizacija ostalih aktivnosti očekuje se u najkraćem roku.

Šta ćete u narednih šest godina, koliko vam traje mandat, uraditi da bi se unapredio rad Tužilaštva za ratne zločine?

Rukovodiću Tužilaštvom u skladu sa programom unapređenja rada Tužilaštva za ratne zločine, koji sam predstavila prilikom izbora za tužioca za ratne zločine. U skladu sa tim programom radim od stupanja na dužnost. Naravno, rezultati rada zavisiće i od kadrovskih i materijalnih kapaciteta Tužilaštva. 

Odnosi sa javnošću

Zamerano vam je da ne razgovarate sa medijima i da je Tužilaštvo zatvoreno za javnost?

Odeljenje za medije koje je ranije postojalo u Tužilaštvu rasformirano je u martu 2016. godine, odlukom tadašnjeg rukovodioca Milana Petrovića, i sada ne postoji. Međutim, to ne znači da ću izbegavati medije i da neću komunicirati sa njima. Kada budem imala nešto da kažem, staću pred novinare i to saopštiti.


Komentari7
d2a09
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoslav Stanisavljević
Očigledno nastavak iz Haga. Tamo Predsednike I Generale, a vamo će podređenima da sude. Zna se opet kome, Srbima I Srbiji. Da neće teroristima, zlikovcima,.... Pa oni, zapad, ih, ne samo što stite, no I postavljaju za ,,državnike" neke izmišljene države. Eto, čitamo juče kako se bore protiv ID, tako što ih evakuiŝu, a I njohove porodice, iz opasnih zona. Bolje reći, ŠTITE. Sve je ovo paravan, da opet sude I osude Srbe.
realista
Nas sud je za nase zlocince, kako on moze da sudi siptarima, hrvatima, muslimanima??? mada ne citam da nesto sudi, samo odlaze vec zapoceta susjdenja
Marina
Gospodjo Stanojkovic, nista prostije da demantujete glasine. Objavite koga ste optuzili i uhapsili od onih koji su cinili zlocine nad Srbima. Ili, bar, objavite broj tih optuzenih ako ne mozete njihova imena.
Nenad Ravic
Ne lazite . Vi saradjujete sa siptarima da im prodate nasu kolijevku. Vucic proglasava Haradinaja ratnog zlocinca i onda gurne sve srbe u takozvani kosovski parlament sa tim istim ubicama. Ima svedoka po Kraljevu koliko hoces toliko ste ih voleli da ste pokidali srtuju u hotel Termal da ih isterate odatle
Aleksandar Mihailovic
Ovo je tragikomično kako Specijalno radi. Koga je za 20g pravosnažno osudilo za zločine nad Srbima a koga i koliko za zločine koje su činili Srbi? I one koji su mu bili dostupni, i bili u zatvoru, su oslobađali, setimo se samo preševske grupe. 90% vremena srpsko Specijalno je radilo kao logistika haškog kazamata samo za Srbe i čak istraživalo i izmišljene lokacije gde su navodno Srbi činili zločine, a koje su im iz "poverljivih" izvora davale neke tzv.NVO i strana egentura. Ko je osuđen za pretvaranje Srba u rezervne delove? Niko! Sve u svemu, ovaj Sud je potpuni promašaj, kao i najmanje 60% srpskog kompletnog pravosuđa. To je najveća rak rana Srbije i nema nam izlaska iz mraka ni za 777g dok se u njemu ne zavede red i ne samo udalje već i procesuiraju oni koji su logistika organizovanog političkog i ne samo političkog kriminala. Svet nam se zbog srpskog pravosuđa smeje. U njemu je toliko bahatosti, amaterizma, površnosti i korupcije da to malo ko normalan može da shvati i razume.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja