utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:45

Privatizacija PKB-a obećana MMF-u

Srbija se izjasnila da će, do juna, pronaći partnera za prodaju ove strateški važne kompanije. – Korporaciju pre nekoliko dana napustio generalni direktor Dragiša Petrović
Autor: Ivana Albunovićsreda, 03.01.2018. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Sudeći po obećanjima datim MMF-u privatizacija Poljoprivredne korporacije Beograd ( PKB) mogla bi da bude završena do sredine ove godine.

U memorandumu potpisanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, posle osme revizije, Srbija se izjasnila će, do juna, pronaći partnera za prodaju ove strateški važne kompanije.

Država godinama bezuspešno pokušava da nađe najprihvatljiviji model privatizacije za PKB. Međutim, nedavne kadrovske promene na čelu te kompanije upućuju na mogućnost da se nešto sprema i da bi ovaj plan uskoro mogao da bude realizovan.

Pre nekoliko dana objavljeno je da će direktor PKB-a Dragiša Petrović biti imenovan za prvog čoveka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Kako „Politika” nezvanično saznaje, on je kompaniju napustio prošlog petka – poslednjeg radnog dana 2017. Za vršioca dužnosti postavljen je finansijski direktor Momčilo Joković. Gotovo istovremeno sa vešću da Petrović, posle četiri godine, iznenada odlazi sa ove pozicije krenule su i spekulacije da je neimenovani kanadsko-američki investicioni fond ozbiljno zainteresovan da uđe u trku za PKB.

Ovaj konzorcijum, navodno, bavi se stočarstvom i proizvodnjom voća i zainteresovan je za jednu od dve opcije – privatizaciju ili strateško partnerstvo. Spekuliše se da su već poslali i pismo o namerama i da sa predstavnicima vlade već vode intenzivne razgovore.  Po tim informacijama, potencijalni kupac pripremio je petogodišnji plan i spreman je da uloži 100 miliona evra u investicije.

Za sada nema zvaničnih potvrda o zainteresovanosti konzorcijuma za privatizaciju PKB-a, a predstavnici sindikata tvrde da ne znaju šta i s kim država pregovara. Raniji stav sindikata  jeste da je ugovor o strateškom partnerstvu, uz zadržavanje države kao većinskog vlasnika, isključivo prihvatljiv, kao i da bi kupac morao da se obaveže za nastavak proizvodnje u istom obimu i za očuvanje radnih mesta.

–  Nismo upućeni u dešavanja, ali činjenica je da su se kadrovske promene dogodile u nezgodnom trenutku. Zvanično, čeka se finansijski izveštaj za prošlu godinu kako bi se država opredelila za model privatizacije. Zabrinuti smo da pokazatelji neće biti sjajni jer nam je proizvodnja mleka pala – kaže za naš list Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a.

Zvaničan tender za privatizaciju PKB-a još nije objavljen, a osam kompanija u februaru prošle godine dostavilo je pisma o zainteresovanosti. Među njima i Industrija mesa „Matijević”, „MK grupa”, kao i „Al Dahra” iz Ujedinjenih arapskih emirata. Interesovanje su pokazale i kompanije iz Velike Britanije, Singapura i Kine ali su njihove ponude nosile oznaku tajnosti, tako da njihova imena nisu objavljena.

Ako je suditi po svim dosadašnjim koracima koje je preduzimala država za PKB, koji zapošljava oko 1.700 radnika, verovatno će se tražiti strateški partner. To je nagovešteno još u septembru 2016. kada je Skupština grada prenela oko 99 odsto akcija ovog preduzeća na republiku. Ali i ubrzo pošto je propao pokušaj privatizacije (po tenderu iz 2015) jer nije bilo zainteresovanih iako je početna cena od 154 miliona evra već bila spuštena na 50 odsto od vrednosti imovine.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da ne zna razloge zbog kojih je Dragiša Petrović napustio PKB, ali da njegovu odluku nikako ne bi povezao sa najavljenom privatizacijom. Kako kaže, PKB se nalazi u teškoj poziciji i teško posluje, praktično nije „ni na nebu ni na zemlji”.

– Ne znam njegove razloge, pretpostavljam da bi delom mogli da budu u vezi sa odugovlačenjem države da reši pitanje ove korporacije. Teško je biti na čelu jednog takvog preduzeća. Nije poznat čak ni model privatizacije, a neizvesnost u privredi je najteža. Uz to, postoji i „tihi” pritisak sindikata da država ostane većinski vlasnik u preduzeću – kaže Savić. On smatra da to jeste prihvatljiv koncept, ali ne zna da li bi ijedan investitor na to pristao i da li bi tako nešto moglo da funkcioniše u Srbiji.


Komentari38
5a048
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mina
СРАМОТА!
Петар Петровић
Пољопривредни Комбинат Београд ( ПКБ) је “неко наш” пре-именовао у корпорацију ! Промена имена Комбинат у корпорацију је први корак отимачине друштвеног власништва. ММФ је корпорација страних приватних лица која преко “неког нашег” посредника хоће да постане приватни власник ПКБ-а . ПКБ je стратешки важaн за Србија и српски народ. Не трeбају нам страни власници ни партнери за стратешки важaнe објекте!
миле
ово се може прекунути само ратом. револуција права, крвава, другачије не може
Predrag
Apsolutno kao prvo, da se sve vrati,makar i NAJMANJA NJIVA prvobitnim vlasnicima...od pre 45....pa tek onda da se eventualno nešto prodaje !
nikola andric
''Drzava godinama pokusava da nadjde ...model...'' Koliko puta smo culi tu istu pricu? Zasto bi drzava bila sposobnija nego stecajni upravnik da resi probleme? Na zapadu stecajni upravnik resava sve probleme vezane za stecaj. On ce ili prodati firmu drugoj firmi ili prodati imovinske sastojke kao proizvodna sredstva drugim preduzecima koja ce time prosiriti sopstvenu proizvodnju i zaposliti dodatne radnike. Gradjani ne kupuju ''ostatke preduzeca''. Da drzava nije sposobna za takav posao je svima jasno. Da ona persistira na toj ulogi je isto tako jasno. Rezultati su porazavajuci pa je logika stvari da se ta praksa promeni. IMF se vec mesa u mikro ekonomske stvari Srbiji sto samo potvrdjuje i njihovo ubedjenje da drzava nije sposobna za taj posao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja