utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.01.2018. u 09:17 Dubravka Lakić

Heroj nacije u epskoj fantaziji

Ilja Malakov igra naslovnu ulogu u ruskom blokbasteru „Legenda o Kolovratu”, sa kojim će se večeras premijerno predstaviti beogradskoj publici
Из филма „Легенда о Коловрату” Фајзива и Шурковецког Фото Фејм Солушен)

Zamislite da živite sredinom u 13. veka kada jedan za drugim, širom evroazijskog kontinenta, padaju provincije i gradovi pred naletom mongolskih „Zlatnih hordi” Batu-kana, unuka ozloglašenog Džingis-kana. Možete li da zamislite taj strah od glavosekih mačeva nemilosrdnih hordi koji spaljuju sve pred sobom, ostavljajući pustoš? Ima li koga ko to može zaustaviti?

Ima – njegovo je ime Evpati Kolovrat, legendarni ruski ratnik čija je hrabrost zadivila i samog Batu-kana, a ime ostalo utisnuto u kolektivnom pamćenju ruske nacije i istorijskim analima. Jer, Evpati Kolovrat je istiniti lik, vitez iz starog, uništenog grada Rjazana, koji je sada postao i epski junak u fantazijom obojenom ruskom filmskom hitu „Legenda o Kolovratu”, čija je beogradska premijera zakazana za večeras, u 20 časova u Sinepleksu Ušće TC.

Ovaj ruski blokbaster rediteljskog dvojca Džanvik Fajziv („Turski gambit”) – Ivan Šurkovecki, inspirisan istorijskim događanjima tokom osvajanja grada Rjazana, koji pretenduje da postane najgledaniji film u Rusiji svih vremena, ujedno je i film o ljubavi – prema porodici, domovini, bogu i prijateljima, sa porukom da strah prestaje da deluje na naša dela kada pronađemo ljubav. U film snimljen tehnološki unapređenim kamerama koje dozvoljavaju snimanje i do 2.000 slika u sekundi, na čijim je specijalnim efektima radilo više od 450 stručnjaka kako bi se što vernije dočarale scene borbi između ruskih vitezova i mongolskih hordi, investirano je 16 miliona dolara, ali se investicija veoma brzo isplatila – film je prodat u više od 80 zemalja sveta...

U „Legendi o Kolovratu” u naslovnoj ulozi je pozorišni i sada prvi put i filmski glumac Ilja Malakov, koji će se večeras  na premijeri lično pokloniti Beograđanima. On o ovom glumačkom izazovu i iznenadnoj, nenadanoj slavi za „Politiku” kaže: „Priča o uništenju Rjazana je u suštini epska priča. Ona je već sama po sebi mit. Opisuje ljude koji su istorijski postojali, ali ih opisuje kao epske junake i trudio sam se da to stalno imam na umu, da budem što verniji mitu, ali i poteškoćama, problemima i težnjama ljudi toga doba sa kojima i danas možemo da se poistovetimo.”

Za Malakova je jedan od najvećih izazova bio susret sa „grin skrinom” (zeleni ekran) pred kojim se glumilo. „U početku je bilo teško, bio sam potpuno izgubljen, ali su mi reditelji i ekipa pomogli da nađem unutrašnju ravnotežu. Prvog dana snimanja trebalo je da snimimo scenu razgovora na gradskim zidinama dok u daljini vidim kako se ogromna vojska Mongola približava Rjazanu. U stvarnosti sam zajedno sa kolegom Serebrijakovom gledao u plavo bure. Bilo je teško stvoriti pravu vezu sa rediteljskom zamisli, a oko sebe nemaš ni scenografiju, ali nisam odustajao i samo mi se u jednom trenutku uključila mašta i tada sam mogao da vidim sve što bi moj um zamislio.”

Iz dana u dan je Ilja Malakov prevazilazio teškoće na veoma zahtevnom snimanju, koje je podrazumevalo i prethodno uporno treniranje borbenih scena. „Mislio sam da će biti relativno lako, svaki muškarac može sebe da zamisli kako zamahuje mačem”, kaže glumac koji se vrlo brzo uverio da nije baš tako. „Čak iako držite plastičnu cev obmotanu penom, ruka počinje da vas boli posle nekoliko sati, a Kolovrat je koristio dva mača! Prestao sam da brojim koliko puta sam se udario u glavu i ostale delove tela, ali kaskaderi koji su me učili bili su toliko temeljni da sam postepeno stigao i do čeličnog mača.”

Kao jednu od najdražih uspomena tokom snimanja filma Ilja Malakov navodi svoju posebnu vezu sa konjem kojeg je jahao, za potrebe filma prvi put u životu. „Sve vreme snimanja sam proveo uz prelepog saputnika Kristala. Ponekad se stidljivo krio iza kamera, ali smo na kraju zajedno uspeli da odradimo dobar posao. Konj je stvarno moćna životinja i bilo je živopisno iskustvo biti u sedlu tako moćne životinje. Tamo gore s mačem u rukama, stvarno možete da se osećate kao heroj”, kaže Malakov koji ima i velike reči hvale za svoju partnerku, glumicu Polinu Černisovu koja igra Kolovratovu ženu Nastju. „Upoznali smo se na drugoj audiciji za film i odmah se razumeli i povezali. Lik Nastje je za mene otelotvorenje ruske ženstvenosti, ponosa, ali istovremeno i ljubaznosti i brižnosti i zaista ne bih mogao da zamislim u takvom liku nikog drugog do Polinu.”

Kao glavni protagonista u liku Kolovrata Malakov je imao i svog snažnog antagonistu – glumca Aleksandra Coja koji tumači lik Batu-kana. O tome Malakov za „Politiku” kaže: „U stvarnom životu on je iskren i otvoren momak koji poseduje važne muževne kvalitete. U filmu je lik Batu-kana mnogo kompleksniji od običnog filmskog negativca. On ne razmišlja samo o odsecanju glava već i o posledicama svojih dela. On je častan čovek. Zato su u tom pogledu Kolovrat i Batu-kan jednaki likovi.”

U filmu „Legenda o Kolovratu”, uz Malakova, Coja  i Černisovu, igraju još i Aleksej Serebrjakov (knez Jutij), Aleksander Ilin (Karkun), Timofej Tribuncev (Zahar), Julija Klinina (Lada) i mnogi drugi. Originalnu filmsku muziku komponovao je američki kompozitor i muzičar Seri Tankijan, frontmen kultne rok grupe „System of dawn”. Ovo je njegov prvi projekat u ruskoj kinematografiji...

Komеntari2
5b6cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ovako se pravi istorijska drama
Što ovi naši nisu gledali kako se prave istorijski filmovi, od Rubljova do danas, da ne pominjemo BBC, pa da ne naprave školsku amatersku predstavu od Nemanjića.
Sasa Trajkovic
Mudar komercijalni potez iz Rusije... setimo se samo kako je HOLIWOD zloupotrebljavao i komercijalizovao razne izmišljene ali i istorijske ličnosti na velikom ekranu ali i kako je kroz televiziju i film agresivnom kampanjom nametao taj koncept neo liberalizma i potrošačkog kapitalističkog društva. Film je i oružje u medijskom ratu danas činjenica je da su sve uloge dobrih momaka namenjene zapadnom svetu dok su negativci po pravili rusi ili srbi... dakle film je odličan način da iz Rusije pariraju zapadnoj propagandi, podignu nacionalnu svest svog naroda ali i sliku o rusima u svetu... iz Rusije s ljbavlju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja