petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.01.2018. u 16:30 Olga Janković

Kako Pančevo umalo da izgubi svoje „juče, danas, sutra”

Kada je „Politika” pre četiri i po decenije objavila senzacionalnu vest da Milić od Mačve odbija da primi pismo napisano latinicom, uzbunila se javnost, a lokalna vlast bila je rešena da zaustavi izradu monumentalnog triptiha
Триптих који равно 45 лета краси Малу салу скупштине града (Фото Владимир Ђурђевић)

Pančevo – Zdanje Gradske uprave Pančeva prava je galerija radova zavičajnih autora. Neka dela su dar, neka nabavljena otkupom. No jedinstven po svojoj vrednosti, ali i peripetijama jeste triptih koji ravno 45 leta krasi Malu salu skupštine grada.

U kancelariji upravnika Gradske biblioteke, Đorđa Vlajića, sedeli su 1970. godine dotični gospodin, predsednik tadašnje opštine Pančevo, Vitomir Sudarski i slikar Milić Stanković, mnogo poznatiji kao Milić od Mačve. Umetnik je najpre upitan da li bi napravio sliku, nešto monumentalno, što bi bilo izloženo u skupštinskim prostorijama. Poziv je prihvaćen, a dogovorena je i moguća tema – „Pančevo juče, danas, sutra”.

Milić je dobio zadatak da najpre uradi skice, a prvi čovek opštine da se pozabavi nacrtom ugovora i obezbedi pare. Autor je cenio svoj rad pet miliona dinara, što vlastima nije izgledalo preterano. Umetnik je prionuo na pripreme iščitavajući niz tekstova sa istorijskom tematikom grada na Tamišu, sa mnogim ljudima je i razgovarao, a kada je završio skice ocenjene kao prihvatljive i mi smo završili što je bilo do nas”, piše Sudarski…

„Pančevo juče” predstavljalo je uzdrmanu žuto-crnu monarhiju sa scenom narodnog osvajanja Magistrata iz revolucionarne 1848. godine; „Pančevo danas” – trebalo je da oliči ogromna stena sa koje će gledati znamenite ličnosti iz kulturno-istorijske prošlosti (do detalja je bilo dogovoreno čije će likove nacrtati), a „Pančevo sutra” predstavljaće simbiozu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Slika će biti velika koliko je dug i visok zid u maloj sali skupštine, dakle, 7,5 puta 2,2 metra ili čitavih 16 i po kvadratnih metara! Ugovor je svečano potpisan u novembru 1970. godine, a umetnik je bio dužan da sliku postavi do ondašnjeg Dana grada, dve godine kasnije.

„Kao što se vidi –sve je počelo obostranom radošću – mi ćemo imati nešto veliko, nešto što nismo imali. Milić se takođe radovao – uradiće nešto što do tada nije radio po narudžbini, a zaradiće i dobre pare”, beleži dalje Vitomir Sudarski u knjizi „Sedamdesete godine – u službi narodne vlasti”.

A onda se sve dogodilo nenadano, sledeće 1971. godine „Politika” je objavila senzacionalnu informaciju, da Milić odbija da primi pismo iz Valjeva napisano latiničnim pismom. Umetnikov gest podvučen je u javnosti najcrnjim nacionalističkim bojama, a Žika Radojev je sve doživeo kao „ribanje” i pozivanje na odgovornost zbog saradnje skupštine kojoj predsedava sa velikim srpskim nacionalistom. On je, „podboden” tekstom, naložio da se ugovor sa umetnikom odmah raskine, dok je Sudarski pokušavao da situaciju izgladi, ali bez uspeha. Kada je stvar dospela i do političke odgovornosti Sudarski je pokucao na nekoliko adresa – najpre kod Latinke Perović, koja ga pak upućuje dalje – pravo u Komitet kod Slavka Veselinova, u partijskim krugovima poznatijeg kao Crni.

„Ne znam, nikada nikog nisam pitao šta je Crni učinio. Znam samo da se Žika povukao i više nije tražio poništenje ugovora”, piše Sudarski kojem samo što je laknulo, kad je „hoćeš vraga” – nekoliko meseci kasnije došlo je do takozvane diferencijacije, pa su opet „letele glave”, to jest letelo se iz partije, a u tom paketu ni Pančevo nije zaboravljeno, ali tada na scenu stupa Radojev koji uspeva da odbrani i predsednika i triptih zlehude sudbine.

Tako je trodelna kompozicija Milića od Mačve sa koje zrače Zmaj, Crnjanski, Miletić, Pupin, Isidora Sekulić, Stevica Jovanović… naslikana na vreme i dosledno potpisana ćirilicom, stajala 6. oktobra 1972. godine na čeonom zidu male skupštinske sale. Četiri poveća ulja na platnu uneta su dizalicom kroz prozor, nakon čega su ih stolari iz ovdašnje fabrike nameštaja „Gaj” pričvrstili. „Ko sve nije dolazio da je gleda i da joj se divi!” Tema Milićevog triptiha bila je privlačna i sadržajno aktuelna i juče i danas i sutra”, poslednji je red zabeleške Vitomira Sudarskog.

Komеntari0
ce28b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja