utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Ove godine novi krug provere doktorata

U 2018. godini nastupa period novih akreditacija, ovog puta na državnim i privatnim univerzitetima, kada će se utvrđivati i to gde su stečene doktorske diplome nastavnika
Autor: Branislav Radivojšačetvrtak, 04.01.2018. u 21:44
Новица Коцић

Kada bismo pravili rang-listu odluka koje su u 2017. godini dobile podršku najšire javnosti, odluka Komisije za akreditaciju o osporenim doktorskim diplomama svakako bi bila među prvima na toj listi.

Članove komisije Dubravku Jovičić, Miroljuba Milivojčevića, Šćepana Miljanića i predsednika Ćemala Dolićanina pitamo možemo li i u 2018. očekivati nastavak akcije provere doktorskih diploma, a oni kažu da nije reč o nekoj vanrednoj akciji, nego o redovnom postupku ponovne akreditacije ranije akreditovanih visokoškolskih ustanova. U tom postupku, koji se obnavlja svakih pet godina, u 2017. su najviše učestvovale visoke strukovne škole, i tada je otkriveno da je 95 nastavnika steklo doktorsku diplomu u ustanovi koja za to nije bila akreditovana.

Međutim, u 2018. nastupa period ponovnih akreditacija akademskih studija osam državnih i deset privatnih univerziteta, na kojima je i najveći broj nastavnika. I njihove diplome će se proveravati, mada u komisiji procenjuju da u ovim ustanovama neće biti mnogo spornih doktorata. Šćepan Miljanić precizira: „Komisija ne osporava doktorske diplome ovih nastavnika, već konstatuje, na osnovu njihovih diploma, ali i drugih dokumenata, da ne zadovoljavaju uslove u pogledu kvalifikacija koje su neophodne da bi neko bio izabran u zvanje nastavnika”.

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) nedavno je za svoj rad, uključujući i odluke o preispitivanju doktorata, dobila podršku Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, a na pitanje otkud baš sada, a ne ranije, takva akcija Miroljub Milivojčević kaže:

– Mi smo te diplome kontrolisali i ranije, ali kontrola nije bila tako precizna.

Sad komisija ima radnu grupu koja se samo time bavi i bazu dokumenata i podataka koji nam pomažu da lakše dođemo do istine.

U komisiji, međutim, otklanjaju svaku pomisao na to da bi zbog osporenih doktorata nastavnika bile pod znakom pitanja i diplome svršenih studenata. Ćemal Dolićanin kaže da svi studenti koji su stekli diplome na akreditovanim studijskim programima treba da budu bezbrižni jer je važno da je diplomu izdala akreditovana ustanova.

Na činjenicu da u Ministarstvu prosvete očigledno nisu oberučke dočekali ovo osporavanje doktorskih diploma, profesorka Dubravka Jovičić kaže da je moguće da u Ministarstvu nisu dovoljno upoznati sa obavezama komisije.

„Politikini” sagovornici pritom naglašavaju da je provera diploma samo deo njenih ukupnih aktivnosti, zakonom predviđenih, na akreditaciji fakulteta i fakultetskih programa. Pitamo ih zato da li je komisija za akreditaciju odgovorna za pad kvaliteta našeg visokoškolskog obrazovanja i školovanje kadrova koji društvu nisu potrebni.

Dubravka Jovičić kaže da se o tom padu kvaliteta može govoriti ako se ima u vidu činjenica da su se naši privatni univerziteti uglavnom fokusirali na grane obrazovanja koje im donose profit. To su raznih fakulteti za menadžment i sve ono što ne traži velika ulaganja u nastavu.

Šćepan Miljanić pritom napominje da smisao rada komisije za akreditaciju nije da zabranjuje akreditaciju, nego da pomaže ustanovama da se akredituju i rade, ali u skladu s propisima. A da li se time na nivou države formiraju ustanove koje obrazuju kadrove (menadžere i sl) nepotrebne ovom društvu, to je već pitanje, na primer, za Nacionalni savet za visoko obrazovanje i druge institucije.

Osporavaju kompetentnost nastavnika a ne diploma

Kako članovi komisije za akreditaciju komentarišu stav da samo Ministarstvo prosvete može da ospori doktorate?

Kažu da komisija ne osporava verodostojnost diploma niti ih poništava, jer to i nije njena nadležnost. Međutim, onima koja imaju diplome doktora nauka komisija samo osporava kompetentnost da budu nastavnici u delatnosti visokog obrazovanja jer su im doktorske diplome izdale visokoškolske ustanove koje nisu zadovoljavale zakonske uslove za to (nisu imale odluku o akreditaciji doktorskih studija, odnosno rešenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih i tehničkih uslova za obavljanje magistarskih studija po ,,predbolonjskim” zakonima o univerzitetu).


Komentari5
055f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tanja
Nastavnici nisu kompetentni da budu profesori sa doktoratom ako fakultet na kojem su odbranili doktorsku disertaciju nije imao resenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih i tehničkih uslova za obavljanje magistarskih studija. Pri tome su ti isti profesori kompetentni da obavljaju isti posao sa magistraturom ali nisu kompetenti da doktoratom. Na osnovu cega bi sud u Strazburu doneo presudu o kompetentnosti nastavnika?..Na osnovu tehničkih i prostornih uslova za obavljanje magistrasrkih studija....
Љубиша мр Вуковић
Дате ' формулације' везане за валидност и веродостојност ' датих научних папира' могу настати једино у Србији. Имаш папир ("научно звање") али немаш верификовану легитимацију да можеш да држиш наставу студентима. Овде су у колизији три категорије из система квалитета ( ИСО 9000: 2015) и то: ' валидација, верификација и следљивост' и системска асоцијативност датих категорија. Афористичари имате ново поље за инспирације.
Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
Претпоставимо да та комисија утврди да је неки професор на неком универзитету стекао докторат у институцији која није била акредитована да даје такве докторске дипломе. Онда ће та државна комисија огласити такву диплому неважећом за обављање државних послова. Наравно мора се претходно донети закон који забрањује да такви наставници раде на таквим пословима у држави (што би било такође мешање у аутономију универзитета, али сад државног) , али то се неће односити на приватне универзитете. Она чак може, али пошто јој закон да ту моћ (!), да забрани да те личности могу да користе звање доктор наука у Србији. Ту се то завршава. Наставници са приватних универзитета ће и даље моћи да обављају послове које обављају сем ако њихов универзитет не прихват одлуку те комисије - што би ме чудило - јер универзитет је СУВРЕН и АУТОНОМАН. Једном речју ово је поново покушај општег напада на аутономоју универзитета у начелу. Занима ме ко стално покушава да уништи и подјарми универзитете у Србији? Ко?
Miljana
Naslov je zlonameran, tendenciozan i tabloidan. Naime, svake godine, u dva ciklusa, idu i akreditacije i reakreditacije, zavisno od toga da li ustanova prijavljuje novi program ili reakredituje stari . Tada se i proveravaju fakulteti i visoke skole, u odnosu na to da li ispunjavaju standarde koji su zakonom propisani. Javnost s pravom ocekuje da, posle svega sto je pocinila u prosloj godini, sadasnja KAPK i njeni recenzenti vise nece imati priliku da sude bilo kome. U suprotnom, armija advokata ce se dobro ovajditi, a mi cemo iz svojih dzepova placati obestecenja kao i toliko puta do sada.
Jeremija
U Srbiji doktora i generala ko u SAD.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja