nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:46

Beograd četvrt veka plaća zaključani stan SFRJ u Njujorku

To je jedini način da se sačuva vlasništvo nad vrednim objektom na Park aveniji, ali će naslednice Jugoslavije posle prodaje podeliti troškove koje je do sada snosila Srbija, kaže Veljko Odalović
Autor: Jelena Cerovinačetvrtak, 04.01.2018. u 22:00
Седиште сталне мисије Србије при Уједињеним нацијама у Њујорку (Фо­то МСП)
Дипломатски објекат у главном граду Индије (Фо­то МСП)

Gradske vlasti Njujorka odbile su zahtev Beograda koji je tražio dozvolu da adaptira deo zgrade svoje misije na Petoj aveniji. Obrazloženju da nikakvi radovi nisu mogući, jer Srbija nije jedini vlasnik, nije se imalo šta prigovoriti, jer pravo na vrednu kuću iz 1904. godine na Menhetnu polažu i Hrvatska, Slovenija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Problem je, međutim, što sve troškove održavanja snosi Beograd.

– Tražeći racionalno rešenje za veliki neiskorišćeni prostor koji prevazilazi potrebe naše misije, zaključili smo da bi izgradnjom samo jednih stepenica mogao da se dobije deo i za naš konzulat, kako ne bismo plaćali skupi zakup. Tako bi pod jednim krovom bili i misija i konzulat – objašnjava za „Politiku” Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Beograd je, dakle, i dalje nastavio da plaća zakupninu za prostor koji iznajmljuje za konzulat. A takođe i zakup za rezidenciju generalnog konzula u Njujorku. Uz to, mesečno izdvaja i oko 14.000 dolara za održavanje još jednog stana, koji je u zajedničkom vlasništvu država sukcesora. Reč je o šestosobnom apartmanu, takođe u elitnom delu Njujorka, na Park aveniji, koji je zaključan još od 1992. godine. Nekada je stan služio kao rezidencija jugoslovenskih ambasadora pri Ujedinjenim nacijama. Odalović kaže da je do sada Srbija za ovaj stan, koji ne koristi, platila oko tri miliona dolara. To je po američkim propisima bio jedini način da se sačuva vlasništvo nad ovim vrednim objektom. Srbija je tražila da se, u slučaju prodaje ovog objekta, troškovi koje je imala podele po odgovarajućim kvotama između svih država sukcesora i time joj se vrati uloženi novac.

Oba ova objekta, na Petoj aveniji i Park aveniji, brokerska kuća „Daglas Eliman” oglasila je za prodaju i, kažu, za njih vlada veliko interesovanje. Vrednost zgrade na Petoj aveniji procenjena je na 40 miliona dolara, a stana na Park aveniji na 15 miliona dolara. U oglasu za prodaju kuće navodi se da će njen budući vlasnik posedovati „komad istorije Njujorka”. Bila je to prva zgrada u Njujorku sa dva električna lifta, koji su i danas u funkciji, a sačuvan je i originalni enterijer. Pri tome, u oglasu piše da u cenu ulazi celokupna unutrašnjost kuće – nameštaj, slike, zlatni svetlarnik i niz drugih pozlaćenih detalja. Kao posebno intrigantne detalje prodavac ističe da je „u vreme hladnog rata na vrhu zgrade bila soba koju niko nije mogao da prisluškuje, a prema Petoj aveniji su postavljeni neprobojni prozori”, kao i da je Tito „u kući našao privremeno skrovište nakon što je pokušan atentat na njega u ’Valdorf Astoriji’ 1963. godine”.

Uz ova dva objekta naslednici SFRJ trenutno prodaju i zgrade ambasada u Bonu, Bernu i Tokiju. Agencija je, međutim, dala oglas samo za Njujork i Bon, ali ne još za Bern i Tokio.

– Ovakav prostor u Njujorku može prodati svako. Nama, međutim, ne odgovara da se to proda i ostali sukcesori iz toga namire, a nama ostanu problematične i manje atraktivne zgrade u Bernu i Tokiju. Zato smo tražili da se sve oglasi i sve proda pa onda deli novac – objašnjava Odalović.

Sa sličnim problemima kao u Njujorku, Beograd se suočio i u mnogim drugim zemljama, u kojima je Srbija nastavila da koristi objekte diplomatsko-konzularnih predstavništava koji su pripadali bivšoj SFRJ. Po sporazumu o sukcesiji, dužna je da ih održava, jer su u njima još smeštene naše misije, a da ih, posle prodaje ili podele imovine, u pristojnom stanju preda onom sukcesoru kome pripadnu. Zbog toga mnoga srpska diplomatsko-konzularna predstavništva rade u starim zgradama, u koje se godinama ništa nije ulagalo. Jedan od objekata koji se nalaze u lošem stanju jeste i zgrada ambasade u Tokiju, koja je prilično oštećena u zemljotresu. I objekat u Bonu je uništen i napušten i u njemu su čak počeli da se okupljaju narkomani. Zato je interes Beograda da se raspodela što pre završi.

Sukcesori, međutim, nisu uspeli da se dogovore kome će pripasti veliki diplomatski kompleksi u Moskvi, Nju Delhiju, Adis Abebi i Braziliji i zato je plan da se oni fizički podele među zemljama naslednicama SFRJ. Svi oni nalaze se na velikim površinama od po nekoliko hiljada kvadratnih metara i u centralnim gradskim zonama. Međutim, ni fizička podela negde neće biti moguća.

– U Moskvi je to nemoguće uraditi, jer iz različitih razloga ne mogu u istom kompleksu da se nađu zemlje koje su članice EU i koje to nisu, koje su članice NATO-a i one koje to nisu. Ovaj kompleks ne može ni da se proda, jer je ruska strana rekla da zemljište ne sme biti predmet prometa, pošto je 1958. sklopljen sporazum između FNRJ i SSSR-a kojim se uspostavlja reciprocitet, tako da mi Rusima dajemo zemljište u Beogradu, a oni nama u Moskvi, na kojem će svako izgraditi svoj objekat. To je vrlo precizno uređeno – priča Odalović i dodaje da je kompleks u vrlo lošem stanju.

Beograd je predložio da se izvrši procena građevinskog objekta koji nije sporan i koji treba da se podeli. Srbija bi obeštetila druge naslednike za njihov pripadajući deo. Za sada još nema odgovora na srpsku ponudu.

Slična je situacija i u Nju Delhiju, gde je SFRJ imala ambasadu na 2,5 hektara u strogom centru grada. Sada je tamo smešteno diplomatsko predstavništvo Srbije, u kome radi svega nekoliko naših diplomata i pomoćno osoblje iz redova lokalnog stanovništva.

– Mi smo 2013. u Beogradu dali indijskoj strani jedan objekat da koristi i ne možemo da pristanemo na to da svojim davanjem omogućimo uspostavljanje reciprociteta za sve ostale zemlje sukcesore. Tražili smo od Indije da se izjasni da li i od ostalih sukcesora traži uspostavljanje reciprociteta ili smatra da je reciprocitet uspostavljen samo preko Srbije. Od njenog odgovora zavisi kako ćemo se mi postaviti. Ako im je dovoljno to što im je dato u Beogradu, logično je da nama mora da pripadne najveći deo prostora u Nju Delhiju – kaže Odalović.

U Adis Abebi kažu da ne postoji nikakav dokument koji dokazuje vlasništvo SFRJ. Postoji pisana izjava Tita i cara Hajla Selasija, u kojoj se govori o međusobnom davanju, ali ništa nije provedeno kroz papire. Odalović veruje da će se i posle toliko godina poštovati ono o čemu su se dva državnika dogovorila.

U petnaestak država bivša SFRJ ima imovinu kojoj nije rešen status. Zato su sukcesori zajednički sastavili notu koju su odaslali vlastima u Novom Zelandu, Kambodži, Danskoj, Tunisu, Libanu, Ruskoj Federaciji, Sudanu, Albaniji... tražeći odgovor na pitanje o statusu ove imovine i o tome da li je ona ubeležena na SFRJ. Nakon toga trebalo bi da se napravi nova evidencija objekata i nove kvote za njenu raspodelu. Srbiji je do sada, od 72 raspodeljena objekta SFRJ, pripalo 30 DKP-a. Nisu to sve ambasade, u nekim zemljama reč je i o rezidencijama, pa ih je Beograd preuređivao i pravio ambasade. Ostaje da se podeli još 51 od 123 objekta koji su popisani davne 1991. godine, posle raspada SFRJ.


Komentari29
473fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kiro Presevo
MIP Srbije ima dobru racunicu. Koristi objekte bivse SFRJ za svoje rezidencije i Ambasade a placa samo troskove rezijske-odrzavanja. Kad bi iznajmlivali ili gradili svoje objekte, puno bi kostalo. Jedan komentator (iz Njujorka) naveo cenu te kuce u Njujorku ukoliko bi se za nju placala trzisna cena-zakup, 25.000 dolara mesecno, pa vidite da Srbi nisu tako naivni kao sto misle pojedini komentatori ovog clanka.
Nenad Stanković
Ova imovina pre svega u Njujorku je pokazatelj koliko je jedna zemlja SFRJ bila moćna, ugledna i uticajna, a koliko smo svi mi danas (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Crnogorci i Muslimani) sitni i neprimetni, ni od kakve važnosti bilo kome sem za politička i druga potkusurivanja. Umesto da smo sačuvali sve to u okviru jedne države ili barem konfederacije i da danas ta država ili konfederacija koristi te objekte za dobrobit svih, mi ih prodajemo za novac koji će završiti u oronulim budžetima za podmirivanje dugova od strane svih republika učesnica u sukcesiji. Sve je to žalosno!!!
Bratislav
Kakvo licemerje! Rat su izazvali da bi srušili Jugoslaviju u koju su, kažu silom gurnuti, a kad je imovina u pitanju evo "braće". Srbija koja je jedina branila opstanak Jugoslavije i skupu cenu platila, deli sa "braćom" jer, zakoni i pravo tako veli. Baš ti zakoni i pravo koje "braća" potpuno pogaziše. E, Srbijo kad ćeš se dozvati pameti?
Stari Beograđanin
Znajući kolika je popustljivost današnje vlade Republike Srbije, posebno AV prema "prijateljima" iz Hrvatske, ne bih se čudio, kada bi se srpski vlastodršci svega odrekli u tuđu korist. Na kraju- mogu da rade šta žele nisu to oni ostvarili i zaradili!
sibirski slavuj
Pa sta je tu cudno Beograd je jos uvek SFRJ!!!!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja