subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.01.2018. u 13:10 Daliborka Mučibabić
MILUTIN FOLIĆ, GRADSKI URBANISTA

„Beograd na vodi” neće biti Dubai u Evropi

Taj projekat je u skladu sa svetskim konceptom razvoja metropole, to je 21. vek na delu. – Zidamo kompaktan grad – gusto naseljene četvrti koje koriste postojeću infrastrukturu i omogućavaju pešačenje, bicikliranje...
Милутин Фолић (Фото Жељко Јовановић)

Lepši, mlađi i plavlji, sve ostalo će naučiti, bio je jedan od prvih komentara na vest da je gradonačelnik Siniša Mali juna 2014. imenovao tada tridesetpetogodišnjeg Milutina Folića za gradskog arhitektu. Za činovnike uprave u početku je bio onaj koji je zadužen za lepotu u gradu, a pojedini njegovi profesori bili su uvereni da je on „mali koji obećava”. Tri i po godine kasnije Folić je dobio nagradu „Najevropljanin” za metropolitenski urbanizam. Drži je u kabinetu u Starom dvoru u blizini radnog stola na kojem je skulptura patrijarha Pavla.

Šta vas je preporučilo za to priznanje?

Ljudi koji dodeljuju nagradu prepoznali su projekat IME (Identitet – mobilnost – ekologija) koji je urađen po modelu kako se decenijama uređuju Beč, Kopenhagen, Ljubljana i Budimpešta. Zapala im je za oko nova hijerarhija u saobraćaju gde prioritet ima pešak, biciklista, gradski prevoz, automobil je na poslednjem mestu. Dopalo im se i 20.000 kvadrata novih pešačkih zona, trg na Slaviji i Cvetni trg, sređeni park Ušće i Pionirski park, više od 100 urbanih džepova, kilometar Savske promenade sa drvoredima, biciklističkim stazama, dečjim igralištima i silascima na reku.

Ima li smisla praviti pešačke zone, a da grad sa oko dva miliona stanovnika još nema metro?

Pešačke zone i metro nisu usko povezani. Kada završimo obilaznicu, rasteretićemo deo auto-puta koji prilazi kroz grad. Izgradnjom Topčiderskog i tunela koji će povezati Savski i Dunavski amfiteatar, i podizanjem novog Savskog mosta sa većim kapacitetom i drumskog preko Ade Huje drastično ćemo smanjiti saobraćajne gužve u centru i zagađenje. Uz saobraćajne trake već ubacujemo biciklističke staze, drvorede i humanizujemo Beograd. Pravimo grad za ljude.

Kako komentarišete to što prva linija metroa povezuje praktično dve livade, Makiško polje i Adu Huju?

Metro će da prođe kroz grad i povezaće delove koji su danas gusto naseljeni s tim da će krajnja odredišta biti dva najveća potencijala posle „Beograda na vodi”: industrijska zona uz Dunav, Ada Huja i Makiško polje. To je model po kojem se danas projektuje metro svugde u svetu.

Hoćete da kažete da se gradi tako što se na praznoj lokaciji najpre postavi infrastruktura i metro pa grade kuće za ljude.

Apsolutno.

To nije sporno, ali najveći kolaps je u centru grada.

Prave ga automobili, a saobraćajne analize pokazale su da je najopterećeniji Bulevar vojvode Mišića. Logično je da se transformiše Savski amfiteatar u kompaktan grad i da metro pokupi putnike i smanji broj automobila i da u njegovom produžetku damo šansu da se razviju Ada Huja i Makiško polje. Reč je o vrednim lokacijama i, kada ih prodamo, možemo da započnemo da gradimo metro. Na stanicama, uz javno-privatno partnerstvo, u svetu se podižu tržni centri, lokali, sadržaji od kojih se zarađuje. Tako se obezbeđuju ogromna sredstva za održavanje metroa. On se gotovo nigde u svetu ne izdržava samo od prodaje karata.

Javnost prigovara da metro pokriva Makiško polje samo zato da bi se budući Karićev „Tesla grad” povezao sa prestonicom?

Tu lokaciju ne bih vezivao samo za jednog čoveka, mnogi su zainteresovani. Beograd je postao atraktivna destinacija za ulaganje. Sada se gradi milion kvadrata, i to ne samo u „Beogradu na vodi”. On je bio motor koji je pokrenuo pomamu za našom prestonicom.

Razvoj Savskog amfiteatra jeste budućnost Beograda, ali ima li za vas nešto pogrešno u načinu na koji se on transformiše?

Osnovni pravac razvoja Beograda je izmeštanje industrijskih zona iz centra, što rade i Beč i Kopenhagen. Na tim lokacijama zidamo kompaktan grad – gusto naseljene četvrti koje koriste postojeću infrastrukturu. Takav grad omogućava pešačenje, bicikliranje, korišćenje javnog prevoza. Beskonačno širenje grada izvan prirodnih granica, kao što je bilo devedesetih godina, dovodi do apsurda da u centru imate zapuštene površine, a ljudi žive sat vremena kolima od centra bez mogućnosti da im ikada dovedete svu infrastrukturu.

Šta vam govori to što su vaši profesori maltene redom protiv takvog uređenja desne savske obale?

„Beograd na vodi” je u skladu sa svetskim konceptom razvoja metropole, to je 21. vek na delu. Master plan za taj deo grada radio je najiskusniji tim na svetu američki RTKL u saradnji sa holandskim „Arkadisom” (zaštita od voda), danskim „Kovijem” (saobraćajno rešenje), kompanijom SWA iz Los Anđelesa (uređenje javnih površina) i biroom „Hapold” (instalacije u skladu sa ekološkim principima). Sarađivali su sa Urbanističkim zavodom Beograda, najvećom kućom za planiranje u Srbiji, tako da negativni komentari nekih domaćih arhitekata nisu na mestu.

Beograd je postao atraktivna destinacija za ulaganje, gradi se milion kvadrata, i to ne samo u „Beogradu na vodi”. On je pokrenuo pomamu za našom prestonicom

Ne mislite da je taj projekat u sukobu sa dušom grada, identitetom, istorijom?

Nije u sukobu. Nije srušio Kosančićev venac ni vredan deo Savamale. Zdanja Beogradske zadruge i „Bristola” nekada su bile supermoderne zgrade poput kule od 168 metara u „Beogradu na vodi”. Uostalom, samo se osvrnite na to šta je urađeno prethodnih 30, 40 godina, kada su nastajala divlja naselja bez osnovne infrastrukture.

Recimo Novi Beograd.

On je podignut pre 70 godina. I devastiran je prethodnih 30 godina umetanjem objekata na zelene površine.

Novi Beograd nije biser srpske arhitekture?

Jeste biser, ali prošlog veka. Treba da se zaštiti. Građen je u eri takozvanog automobilskog urbanizma, a danas je saobraćajna hijerarhija drugačija, pešaci i biciklisti su na prvom mestu.

Ali tamo je najviše biciklističkih staza.

Tamo ih je bilo lakše uvesti zbog većih prostornih mogućnosti, ali bez izgradnje primarne biciklističke mreže i u centru bicikl neće moći da se koristi kao prevozno sredstvo.

 Znači, „Beograd na vodi” neće biti Dubai u Evropi?

Apsolutno neće. Imate niz takvih projekata u Evropi.

Da nije bilo „Beograda na vodi”, nikada Beograd ne bi dobio kompaniju SOM koja projektuje najviše zgrade na svetu. Kada raspišemo konkurs, ne javi se niko od tih svetskih imena.

Zašto? Mali su im nagradni fondovi?

I to. Možda im nije interesantno da ovde rade. Ali, kada ih angažuje jedna od najvećih svetskih kuća za razvoj nekretnina – „Igl hils”, to je garancija da će biti izvedeno. Bez stranog investitora ne bismo mogli da dovedemo vrhunske kompanije, uz sve poštovanje prema domaćim arhitektama i urbanistima.

Smeta vam njihova kritika?

Ne. Da je nema, svi bismo mislili da smo genijalni. Ona nas vraća na zemlju.

Plan je bio da do 2018. bude 120 kilometara staza za bicikliste. Sada ih je samo 20.

Cilj je da bicikl postane prevozno sredstvo i da sa 0,7 procenata, koliko ga ljudi danas koriste, dođemo do pet, odnosno 10 odsto kada građani shvate da je jeftinije, zdravije i brže prevozno sredstvo. Trenutno to nije lako jer je ogroman otpor onih koji voze automobil i ne žele da im se ukidaju parking mesta. To je onda i političko pitanje za koga gradimo, za onih 0,7 odsto biciklista ili za 25 odsto automobilista. Želimo da ljudi koji danas voze automobil pređu na bicikl.

Zašto biciklistička staza nije predviđena u obnovi ulica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška koju najavljujete za ovu godinu?

Ti projekti su u izradi, ali nekada se prioriteti odrede na osnovu zahteva većeg broja ljudi. U anketi o tome šta nedostaje Starom gradu žitelji su se žalili na nedostatak parkinga i, uprkos mojoj želji da imamo biciklističku stazu, pragmatična politika će možda odrediti drugačije.

Imate li utisak da je urbanizam pre politika, a ne briga o javnom interesu?

Urbanizam jeste briga o javnom interesu. Želite da oporavite građevinsku industriju, ali morate da štitite javni interes i ne dozvolite da investitori unište grad. Generalnim urbanističkim planom između ostalog zabranili smo da se u krugu „dvojke” zidaju visoki objekti.

Ali dozvolili ste kulu od 168 metara u „Beogradu na vodi”?

Ne na Kosančićevom vencu, u Knez Mihailovoj ulici, gornjem i donjem Dorćolu. Tu su vredni objekti. Savski amfiteatar bio je devastiran i železničku infrastrukturu zameniće savremen kompaktan grad, gust i visok koji prestonicu spušta na reku.

Ako posle beogradskih izbora dobijete još jedan mandat, hoćete li ga prihvatiti?

Ima mnogo započetih i projekata koje treba završiti. Oni će podići nivo kvaliteta života u Beogradu.

Beograd kao Beč

Na koju prestonicu biste voleli da liči Beograd?

Na Beč. Kad god se Beograd ugledao na njega, razvijao se pravilno. Kada je skretao sa tog puta, gubio je kvalitet. Kao što je Knez Mihailo po uzoru na Beč napravio Beograd koji danas smatramo centrom grada, ne vidim nijedan razlog da se ne ugledamo na austrijsku prestonicu. Ona je godinama grad sa najvećim kvalitetom života

Komеntari20
3bb0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Redakcijo Politike, molim Vas ukinite komentare. Prosto previse vremena ljudi gube na pisanje komentara i zbog toga ispastaju drugi zbog toga. Ako pogledamo ovde imamo sve strucnjake i velike znalce koji komentarisu, skrecete im paznju sa velikih projekata na kojima rade.
Milisav
A zasto Beograd nebi bio; "Dubai u Evropi"?! Do sada ste od emiratskih Arapa toliko milijardi dolara pozajmili, da bi ste mogli i da napravite jedan!
Лазо
Пре свега ваља се сетити да је генерелни урбанистички план бачен под ноге! По њему, на делу градског простора Савски амфитеатар, није било предвиђено никакво становање, нити пословање, већ искључиво јавна намена - слободне површине намењене грађанима. Уместо тога, како рече С. Мали у емисији Инсајдер, остаће неких 12% слободног (неизграђеног простора) - паркинга, површина око пословних објеката, који свакако неће бити доступни, скоро никоме. О каквој метрополи је реч - Њујорк, наравно. Зашто не Рим, Бриж, Векше, пошто концепт са поменутим Бечом нема везе. Тамо постоји издвојени део града, као целина, који трпи модерну мегаломанију. Ту кулу је пројективао Азијат, не Србин! ЗАШТО америчке, данске, холандске компаније? Где смо ту ми као интелигенција, а не само радна снага! Сами себи импутирамо инфериорност, перманентно. Ко је изрекао смртну казну стиловима неокласицизма!? Али, то је УМЕТНОСТ која нема више погодне просторе ума да буде посађена! Цртају нам град они који нису чули за њега!
Milton
Mucno mi je bilo sta da komentarisem. Ali ipak bih pozvao sve postene ljude da samo uporede kako se uredjuju trotoari i ulice u Budimpesti, da ne govorimo o Londonu ili Parizu, pa ce lako i brzo videti da je vreme Folica vreme bofla, laznih obecanja, preskupo placenih materijala. Nije problem da gradaki arhitekta ima i 25 godina ako mu je glava puna sklada, preispitanih utisaka iz sveta, teorija, modernih koncepata. Ali jeste problem i da ima 35 ili 55 godina kada mu je glava puna splavova, krebecenja, nekretnina i kad je u drustvu ljudi koji kupuju diplome.
Ratko Petrovic
Svaki "arhitekta" koji je dozvolio da se izgradi ono stakleno ruglo kod biblioteke grada Beograda nije prošao pored arhitekte ni na ulici.
Mare
Projekat je uradjen 2001. godine. Tadasnja vlast je aminovala projekat.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja