petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:33

Desetoro malih Adamovića znaju za kućni red

Zub­ni le­ka­ri Sr­đan i Mi­li­ja­na Ada­mo­vić ima­ju se­dam si­no­va i tri ćer­ke
Autor: Slavica Stuparušićpetak, 05.01.2018. u 22:00
Док су Срђан и Милијана Адамовић позирали са деветоро деце... (Фото Милица Кнежевић)

U Bač­ku Pa­lan­ku smo po­šli tra­gom ve­sti da će dvanaestočlanoj po­ro­di­ci Ada­mo­vić op­šti­na do kra­ja go­di­ne do­de­li­ti plac, a sred­stvi­ma ko­ja pri­ku­pe na do­na­tor­skoj ve­če­ri na tom pla­cu iz­gra­di­ti ku­ću. 

Tri­de­se­to­smo­go­di­šnja­ci Sr­đan i Mi­li­ja­na Ada­mo­vić, obo­je zub­ni le­ka­ri, ima­ju se­dam si­no­va i tri kće­ri. U Bač­ku Pa­lan­ku su do­šli pre če­ti­ri go­di­ne iz Su­bo­ti­ce s na­dom da će po­di­za­nje de­ce u ma­njoj sre­di­ni bi­ti lak­še. 

Ada­mo­vi­ći su se upo­zna­li pre dve de­ce­ni­je, na pr­voj go­di­ni stu­di­ja na be­o­grad­skom Sto­ma­to­lo­škom fa­kul­te­tu, a ven­ča­li se kad su bi­li na pe­toj. 

– Sr­đan se u 23. go­di­ni ži­vo­ta kr­stio u Stu­de­ni­ci, po­sle „me­di­ci­ni­ja­de” u Vr­njač­koj Ba­nji. Na­kon de­set da­na po­se­ti­li smo Ko­so­vo i Me­to­hi­ju. Na tom ho­do­ča­šću smo se i do­go­vo­ri­li sa bri­žnim ocem Jo­va­nom (Je­len­ko­va), od ta­da na­šim du­hov­ni­kom, u ma­na­sti­ru po­sve­će­nom Use­ko­va­nju gla­ve Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja u So­ča­ni­ci, kod Le­po­sa­vi­ća, da do­đe­mo 25. ja­nu­a­ra 2003. i tu se ven­ča­mo u pri­su­stvu ku­mo­va i na­ših po­ro­di­ca – pri­se­ća se Mi­li­ja­na, dok se de­ca u so­bi igra­ju, pe­va­ju, ša­le kao u ob­da­ni­štu. Tr­ke i ve­li­ke ga­la­me ko­ji bi se oče­ki­va­li – ne­ma. Ta­kav je kuć­ni red. Sr­đan zbog po­sla ni­je mo­gao da nam se pri­dru­ži.

– Na re­dov­noj, še­stoj go­di­ni stu­di­ja ro­dio se Di­mi­tri­je, ko­me je sad tri­na­e­sta. Ču­va­li smo ga za­jed­no, ukla­pa­li se sa ve­žba­ma. Jo­va­nu (12) sam do­bi­la kad sam bi­la ap­sol­vent. Ko­le­ge su nam po­ma­ga­le ka­da ima­mo ko­lo­kvi­jum ili is­pit. Do­la­zi­la je po­vre­me­no i mo­ja naj­mla­đa se­stra, ko­ja je mo­na­hi­nja, maj­ke su ra­di­le – pri­ča na­ša sa­go­vor­ni­ca.

De­ca mla­dim ro­di­te­lji­ma ni­su bi­la smet­nja, već mo­tiv da pri­lje­žno uče i na vre­me za­vr­še stu­di­je. Sr­đan je di­plo­mi­rao u ro­ku, a Mi­li­ja­na go­di­nu da­na ka­sni­je. Dan na­kon za­vr­šet­ka stu­di­ja, ro­di­la je La­za­ra (11), nji­ho­vo tre­će de­te. 

Po­ro­dič­ni niz na­sta­vio se u Sr­đa­no­voj rod­noj Su­bo­ti­ci, gde su do­bi­li Anu (10), Ne­delj­ka (8) i Ni­ko­lu (5). Ži­ve­li su od Sr­đa­no­ve za­ra­de, jer je sto­ma­to­lo­šku prak­su za­po­čeo u dr­žav­noj slu­žbi, a po­sle na­sta­vio pri­vat­no. 

– U po­čet­ku, kad su to pri­li­ke do­zvo­lja­va­le, po­ma­ga­la sam mu po ne­ko­li­ko sa­ti, ali kad sam na­kon tri me­se­ca do­bi­la kri­ti­ku od Ne­delj­ka, na­šeg pe­tog de­te­ta, da od ka­da ja ra­dim on vi­še ne­ma ni ta­tu ni ma­mu, to mi je bio ja­san znak gde mi je me­sto. Ni­ka­kav pro­fe­si­o­nal­ni uspeh ne mo­že da se me­ri sa nji­ho­vom ra­do­šću kad ih is­pra­ćam u ško­lu, do­če­ku­jem, slu­šam sve pro­ble­me, kad se igra­mo, pa i pe­va­mo – pri­ča neo­bič­na ma­ma, ko­ja je, ka­da se sa­be­re sve do sa­da, se­dam i po go­di­na bi­la u dru­gom sta­nju. 

Za Ada­mo­vi­će je pri­rod­no da, ta­mo gde ima lju­ba­vi, ko­ja pod­ra­zu­me­va raz­u­me­va­nje, pra­šta­nje, me­đu­sob­no po­ma­ga­nje, bu­de ro­đe­no vi­še de­ce. Za ta­kve su­pru­žni­ke, ka­žu, de­ca su dar od Bo­ga, a ne te­ret, a oni se, ka­ko od­mi­ču go­di­ne bra­ka, sve vi­še vo­le. U Bač­koj Pa­lan­ci ži­ve u iz­najm­lje­nom sta­nu i ima­ju pri­vat­nu sto­ma­to­lo­šku or­di­na­ci­ju, a po­ro­di­ca se uve­ća­la za: Đur­đi­ju (4) Jo­va­na (3), Sa­vu (2) i Te­o­do­ra (10 me­se­ci). Za­ni­mlji­vo je da su svi ro­đe­ni u No­vom Sa­du, a nji­ho­vo ra­đa­nje po­ma­ga­la je tet­ka, ma­mi­na se­stra Bi­lja­na, ba­bi­ca u „Be­ta­ni­ji”. 

Ada­mo­vi­ći ima­ju šest od­lič­nih đa­ka. Dir­lji­vo je bi­lo vi­de­ti me­đu­sob­nu pa­žnju sta­ri­je de­ce pre­ma mla­đoj se­stri i bra­ći. Po­ro­di­ce sa mno­go de­ce ima­ju do­zu sre­će, za­do­volj­stva i uza­jam­ne so­li­dar­no­sti ko­ju dru­gi ne mo­gu da raz­u­me­ju. Sta­ri­ja de­ca po­ma­žu ro­di­te­lji­ma ka­da tre­ba oti­ći u pro­dav­ni­cu, po­spre­mi­ti stan... Di­mi­tri­je i Jo­va­na zna­ju pri­ča­njem baj­ki da uspa­va­ju mla­đe.

– Na­sto­ji­mo da upu­ti­mo de­cu na igru u pri­ro­di, ba­vlje­nje spor­tom. Te­le­vi­zor ne­ma­mo, fil­mo­ve gle­da­mo pre­ko kom­pju­te­ra. Di­mi­tri­je, La­zar, Ne­delj­ko i Ni­ko­la tre­ni­ra­ju rva­nje, Jo­va­na aiki­do, a Ana ka­ra­te. Svi po­sti­mo sve po­sto­ve, de­ca na ulju i ri­bi. Mo­gu od­go­vor­no da tvr­dim da su da­ni po­sta vre­me ka­da se naj­zdra­vi­je i naj­u­me­re­ni­je hra­ne – is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Mi­li­ja­na i Sr­đan su me­đu po­ro­di­ca­ma sa mno­go de­ce ko­je mo­gu pri­stoj­no da ži­ve od svog ra­da. Ipak, ka­žu da su vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce pre­pu­šte­ne sa­me se­bi.

– Ja sam od­ra­sla sa još dve se­stre. Na­še ba­ke i de­ke i sa jed­ne i dru­ge stra­ne ima­li su mno­go bra­će i se­sta­ra, Sr­đa­no­va pra­ba­ba je ro­di­la de­se­to­ro de­ce. Na­ši lju­di su za­bo­ra­vi­li da se ne­ka­da ta­ko ži­ve­lo. To nam je po­mo­glo da op­sta­ne­mo kao na­ci­ja – za­klju­ču­je Mi­li­ja­na, ko­ja pred­la­že da maj­ke sa vi­še od če­tvo­ro de­ce bu­du po­šte­đe­ne pla­ća­nja vr­ti­ća na lo­ka­lu, s ob­zi­rom na to da ih je u ce­loj op­šti­ni Bač­ka Pa­lan­ka sa­mo pet. Što se ti­če pla­ca s po­čet­ka pri­če, i tu se lo­me ko­plja, jer su se po­je­di­ni po­bu­ni­li kon­sta­tu­ju­ći da ima i si­ro­ma­šni­jih, so­ci­jal­nih slu­ča­je­va, što Ada­mo­vi­ći sva­ka­ko ni­su.


Komentari17
1665f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Горан
Када су људи истински побожни, тада ни Бог не заборавља на њих.
Milinkov Nenad
Slažem se sa predhodim komentarima, ali! Zar nije za ovu državu I ovo društvo sramota da dvoje akademskih građana, stručnjaka u svom poslu, I pored toliko dece, ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom? Svakako im treba pomoći jer nisu oni krivi što su plate u zdravstvu takve kakve su!!!
Dule
Svaka cast!!! Ovo je prava vrednost, i jedino sta coveku ostaje na kraju ovozemaljskog bitisanja kao prava vrednost su deca. Mnogo smo postali samozivi i mislimo vecinom na materijalne vrednosti. Liberalni kapitalizam (koji po prirodi tezi da razbije porodicne vrednosti) nam propagira vrednosti koje vladarima sistema (a i nasih dusa) odgovaraju. Imam dvoje dece, ali mi je zadnjih godina zao sto nisam drugacije razmisljao kada je bilo vreme za to. Biolosko vreme je proslo, tako da mi je ostalo da savetujem svoju decu da u tom pravcu razmisljaju drugacije. Nazalost nasi roditelji su vecinom imali dvoje dece tako da nam nisu gradili svest o vrednostima vece porodice. Svaka cast srecna porodico jos jednom, i da vas Bog sve blagosilja i podari vam zdravlje i zadovoljstvo.
Milanka Milosevic
Predivna porodica!!! Moja svekrva je rodila devetoro dece i svi se skolovali!! I to posle drugog svetskog rata. A danasnja generacija jedno dvoje pa se cudimo sto nam svake godine izumire jedan grad!! SRECAN VAM BADNJI DAN!!!
Jasna Simonovic
Mnogo lepo...a najlepše je što oboje rade za svoju decu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja