ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:47

Sa šutom bacimo pola milijarde evra godišnje

Samo u Beogradu bačenim građevinskim materijalom sa pet velikih srušenih objekata izgubili smo 40 miliona evra
Autor: Jelica Anteljpetak, 05.01.2018. u 22:00
Рушење зграде бившег Савезног СУП-а у Београду (Фото З. Анастасијевић)

Sr­bi­ja bi, uko­li­ko poč­ne da re­ci­kli­ra gra­đe­vin­ski ot­pad i ko­ri­sti ga kao re­surs, mo­gla da ostva­ri do­bit od oko 500 mi­li­o­na evra go­di­šnje. Ušte­da bi mo­gla da bu­de ne­u­po­re­di­vo ve­ća ako bi se iz­ra­ču­na­lo ko­li­ko bi se nov­ca ma­nje ula­ga­lo u in­fra­struk­tur­ne objek­te, ako bi se ume­sto no­vog ko­ri­stio re­ci­kli­ra­ni ma­te­ri­jal. 

Ovo je za­klju­čak kon­fe­ren­ci­je „In­du­stri­ja ru­še­nja” ko­ju je u Be­o­gra­du or­ga­ni­zo­va­la Srp­ska aso­ci­ja­ci­ja za ru­še­nje, de­kon­ta­mi­na­ci­ju i re­ci­kla­žu. Gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal ko­ji bi se, ka­žu, pra­vil­no od­la­gao, sor­ti­rao i re­ci­kli­rao mo­gao bi da bu­de i iz­vo­zni re­surs ze­mlje, ali i mo­guć­nost za otva­ra­nje no­vih rad­nih me­sta u Sr­bi­ji. 

U Be­o­gra­du je sa­mo u po­sled­njih go­di­nu da­na sru­še­no pet ve­li­kih obje­ka­ta, me­đu ko­ji­ma i zgra­de Sa­ve­znog MUP-a, SSNO-a u Ne­ma­nji­noj i ame­rič­ke am­ba­sa­de.

– Ako je po kva­dra­tu sa­mo ovih obje­ka­ta bi­lo dva ku­bi­ka šu­ta, ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da je sa te tri lo­ka­ci­je uklo­nje­no oko dva mi­li­o­na ku­bi­ka gra­đe­vin­skog ot­pa­da. Bu­du­ći da se po sva­kom ku­bi­ku re­ci­kla­žom mo­že iz­vu­ći mi­ni­mum 20 evra vre­dan no­vi ma­te­ri­jal, sa ovim gra­đe­vin­skim ot­pa­dom ba­če­no je vi­še od 40 mi­li­o­na evra – ka­že za „Po­li­ti­ku” De­jan Bo­jo­vić, pred­sed­nik ove aso­ci­ja­ci­je i pi­ta za­što Sr­bi­ja, kao ze­mlja ko­ja je do osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ima­la ure­đen si­stem od­la­ga­nja i upra­vlja­nja ot­pa­dom, da­nas ola­ko od­ba­cu­je ovaj ne­is­ko­ri­šće­ni re­surs. 

Pro­ce­nju­je se da u Sr­bi­ji go­di­šnje na­sta­je oko mi­li­on to­na gra­đe­vin­skog ot­pa­da i ot­pa­da od ru­še­nja. Pre­ma va­že­ćim pro­pi­si­ma on za­vr­ša­va na de­po­ni­ja­ma ko­mu­nal­nog ot­pa­da iako se po­no­vo mo­že upo­tre­bi­ti i do 80 od­sto šu­ta i dru­gog gra­đe­vin­skog ot­pa­da. Evrop­ski pro­sek po­ka­zu­je da je u no­vo­i­zgra­đe­nim objek­ti­ma oko 10 od­sto re­ci­kli­ra­nog ma­te­ri­ja­la, dok je u Ame­ri­ci znat­no vi­še. 

– U ovom tre­nut­ku ima­mo oko če­ti­ri hi­lja­de di­vljih sme­tli­šta pre­pu­nih gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la. Da­le­ko smo od Fin­ske ko­ja, na pri­mer, re­ci­kli­ra oko 97 od­sto gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la, Dan­ska vi­še od 90 od­sto, a Bel­gi­ja, En­gle­ska i Ne­mač­ka oko 70 pro­ce­na­ta. Me­đu­tim, ze­mlja smo u iz­grad­nji i bi­lo bi lo­gič­no da ko­ri­sti­mo ovaj re­surs i ostva­ri­mo znat­ne ušte­de – na­vo­di Bo­jo­vić. 

Re­ci­kla­ža gra­đe­vin­skog ot­pa­da je, ob­ja­šnja­va, u na­šoj ze­mlji za­ne­mar­lji­va i re­ci­kli­ra se sa­mo as­falt. Bo­jo­vić ka­že da smo do osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ima­li ure­đen si­stem od­la­ga­nja i upra­vlja­nja ot­pa­dom, ali da se to ka­sni­je iz­gu­bi­lo. 

– Zna­njem i struč­no­šću ka­dro­va u Sr­bi­ji mo­že­mo po­no­vo da vra­ti­mo te po­zi­ci­je sa­mo uko­li­ko usvo­ji­mo no­va pra­vi­la i pro­me­ni­mo pro­pi­se. Ti­me bi­smo do­bi­li ve­ći po­ten­ci­jal na­ših gra­đe­vin­skih fir­mi, in­du­stri­je u pro­iz­vod­nji ma­te­ri­ja­la, ali i br­že iz­grad­nje u ve­li­kim po­slo­vi­ma ko­ji ko­šta­ju mno­go – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

Go­ran Ro­dić, pot­pred­sed­nik Gra­đe­vin­ske ko­mo­re Sr­bi­je ka­že da su se oni ovim pro­ble­mom ba­vi­li još pre 15 go­di­na i uka­zi­va­li na to ka­ko bi­smo mo­gli pro­fi­ti­ra­ti od gra­đe­vin­skog ot­pa­da, me­đu­tim do da­nas se ni­šta ni­je pro­me­ni­lo. Po­ten­ci­ja­li su ve­li­ki, me­đu­tim da bi se i dr­ža­va uklju­či­la u ova­kvu ini­ci­ja­ti­vu, po­treb­no je, ob­ja­šnja­va, da se pre sve­ga uklju­či stru­ka i da ja­sne smer­ni­ce. 

– Sve je po­če­lo od to­ga ka­da smo, uz po­moć struč­nih in­sti­tu­ci­ja, raz­ma­tra­li ka­ko bi­smo mo­gli da is­ko­ri­sti­mo oko 600 mi­li­o­na to­na mu­lja ko­ji bi tre­ba­lo iz­va­di­ti iz Đer­da­pa. To je ko­li­či­na ko­ja bi bi­la ve­ća od Ava­le. Bu­du­ći da je to po­sao ko­ji nas sva­ka­ko če­ka, tre­ba­lo bi na vre­me raz­mi­šlja­ti ka­ko da to ura­di­mo. Po­sle smo se ba­vi­li i pi­ta­njem re­ci­kla­že ot­pa­da i na­vo­di­li pri­mer Polj­ske ko­ja je sa na­ma po­de­li­la is­ku­stva u ko­ri­šće­nju gra­đe­vin­skog ot­pa­da u iz­grad­nji no­vih obje­ka­ta – na­vo­di Ro­dić i na­ja­vlju­je da će ova ko­mo­ra usko­ro iza­ći sa kon­kret­nom ini­ci­ja­ti­vom. 

I on ka­že da je ogrom­na šte­ta što na ovaj na­čin ba­ca­mo ne sto­ti­ne hi­lja­da ne­go mi­li­jar­de evra. Pri­me­ra je u Sr­bi­ji mno­go. A je­dan od po­zi­tiv­nih je slu­čaj tor­nja na Ava­li ko­ji je sru­šen u bom­bar­do­va­nju 1999. go­di­ne. 

– Ka­da smo po­no­vo po­di­za­li Aval­ski to­ranj, tre­ba­lo je naj­pre raš­či­sti­ti lo­ka­ci­ju. Ra­ču­na­li smo ko­li­ko bi nas ko­šta­lo ukla­nja­nje šu­ta, ko­li­ki bi bi­li tro­ško­vi na pu­tu ko­ji bi si­gur­no bio uni­šten. Na kra­ju je ra­ču­ni­ca po­ka­za­la da je bo­lje da is­ko­ri­sti­mo po­sto­je­ći ma­te­ri­jal. Fir­ma ko­ja je to ra­di­la odvo­ji­la je be­ton od ar­ma­tu­re, sa­mle­la ga i po­no­vo is­ko­ri­sti­la u iz­grad­nji. Gvo­žđe je tran­spor­to­va­no i pre­to­plje­no. Da ne go­vo­ri­mo o to­me ko­li­ko je ovim po­te­zom ura­đe­no na za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne. Isto to mo­glo bi da se ura­di i sa na­pu­šte­nim fa­bri­ka­ma u Sr­bi­ji – ka­že Go­ran Ro­dić za „Po­li­ti­ku”. 

Ure­đe­nja ove obla­sti i za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne je, da pod­se­ti­mo, i jed­na od oba­ve­za u pro­ce­su pri­stu­pa­nja EU. Hr­vat­ska i Grč­ka i da­lje pla­ća­ju vi­so­ke ka­zne jer ni­su re­ši­le ovaj pro­blem i po­sle ula­ska u EU.


Komentari1
efd89
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bogdan
Dobro je da uopste postoji neko ko ume da sagleda potencijale i mogucnosti reciklaze! Reciklaza je zapravo veoma ozbiljan posao gde se okrecu milijarde €ura! Skandinavske zemlje uvoze odpad iz evrope, za svoje energetske potrebe, Kina je odavno prestala da zida koristeci "mrtav" materijal ( pre svega beton!) naravno, beton se i dalje koristi, ali u minimalnim razmerama, kako bi se buducim generacijama ostavilo sto vise materijala koji mogu da se recikliraju ( uglavnom gvozdje i celik!)! Koriscenjem novih metoda gradnje, Kinezi su u stanju da podignu zgradu od 12 spratova za sedam dana ( 7 dana!!!) a ono sto je zaista najbolje u tome je da, nakon 20-50god, kada dodje vreme da se zgrada rusi, njima ostaje gotovo 85% materijala koji mogu da se pretope i ponovo koriste za novu gradnju, sto je sa strane ekonomije, zdrave zivotne okoline i rentabilnosti od neprocenjivog znacaja! Gradjevinski odpad je ono o cemu se ovde govori, Sut (шут) je mrtav i stetan materijal i ne koristi nicemu!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja